Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.223
Пејзаж са летом за Египат, Питер Бројгел Старији, слика из 1563. године
Савлово обраћење, Питер Бројгел Старији, слика из 1567. године
-
- Popularno:
- Otkriveno pravo ime čuvenog umetnika...
- Teksturalno slikanje: Umetnost sa...
- Odbijanje seksa
- Zasto Vučević poziva na anti LGBT skup?
- Ko je vojno jači Kina ili Nato ? Dajte...
- Da li je Tito najbolji državnik u...
- Islam preuzima Evropu
- Rame uz rame sa svetskim liderima
- Peking, vojna parada
- Dojče vele: Rukovodstvo SPC u službi...
Rana i Visoka Renesansa u Evropi
- Začetnik teme Poli46
- Datum pokretanja
Пејзаж са летом за Египат, Питер Бројгел Старији, слика из 1563. године
Савлово обраћење, Питер Бројгел Старији, слика из 1567. године
- Poruka
- 93.340
Sikstinska kapela
Michelangelo- Cappella Sistina, Musei Vaticani
Prvog novembra 1512. godine javnosti je predstavljen veličanstveni plafon Sikstinske
kapele u Rimu. Oslikan od strane mladog vajara u usponu, Mikelanđela, postao je jedan
od najelegantnijih remek-dela italijanske renesanse, sa više od pet miliona turista koji
mu se dive svake godine. U daljem tekstu predstavićemo vam sedam činjenica o čuvenom
plafonu i umetniku koji ga je oslikao.
1. Mikelanđelo nije hteo da ima nikakve veze sa plafonom Sikstinkse kapele
Godine 1508, tridesetotrogodišnji Mikelanđelo je naporno radio na izradi mermerne grobnice
Pape Julijana II, čiji se relativno nejasan komad sada nalazi u Vinkoli crkvi. Kada je Julijan
pitao cenjenog umetnika da promeni posao i oslika plafon Sikstinske kapele, Mikelanđelo
nije bio oduševljen. Prvenstveno, jer je sebe smatrao vajarom, a ne slikarom, i nije imao
iskustva sa freskama. Takođe je želeo da završi grobnicu, čak i kada su smanjena sredstva
za njegovu izradu. Na kraju je Mikelađelo nerado prihvatio proviziju i proveo četiri godine
na skeli sa četkicom u ruci. U nekoliko narednih decenija povremeno je nastavljao sa radom
na Julijanovom grobu.
2. Nasuprot popularnom verovanju, Mikelanđelo je oslikao Sikstinsku kapelu u stojećem položaju
Kada zamišljaju Mikelanđela kako oslikava freske, većina ljudi pretpostavlja da je on ležao.
Činjenica je da su umetnik i njegovi pomoćnici koristili drvene skele koje su im omogućavale
da stoje uspravno i da dohvate delove iznad njihovih glava. Mikelanđelo je sam dizajnirao
jedinstveni sistem platformi, koje su bile vezane za zidove držačima. Utisak da je Mikalanđelo
ležao dok je slikao možda potiče iz filma iz 1965. godine „Agonija i ekstaza“, u kom
Čarlton Heston prikazuje genija ispod plafona Sikstinske kapele.
3. Rad na Sikstinskoj kapeli je bio toliko neprijatan da je Mikelanđelo napisao poemu
o svom jadu
Mikelanđelo je 1509. godine svom prijatelju Đovaniju da Pistoia opisao fizički napor tokom
rada na Sikstinksoj kapeli. „Već sam dobio gušavost od ove torture“, ironično je napisao u poemi. Nastavio je da se žali da je „njegov stomak zgnječen ispod njegove brade“, da je njegovo „lice
idealan pod za kapanje“, da njegova „koža labavo visi ispod njega“, i da je njegova „kičma
u čvorovima od savijanja“. Završio je sa tvrdnjom da nije trebalo da menja svoj dnevni
posao: „Ja nisam na pravom mestu - ja nisam slikar“.
4. Mikelanđelovo remek-delo se dokazalo kao veoma otporno
Živopisan plafon Siskstinske kapele je izuzetno dobro očuvan tokom pet vekova od njegovog
završetka. Nedostaje samo jedan mali deo: deo neba u panelu koji prikazuje beg Noja od
velikog biblijskog potopa. Gipsani deo je pao na pod i raspukao se tokom eksplozije u obližnjoj
barutani 1797. godine. Uprkos očiglednoj čvrstoći plafona, stručnjaci strahuju od velikog broja posetilaca, koji predstavljaju ozbljnu pretnju.
5. Mikelanđelova Sikstinska kapela je bila dorađivana i skinuta 1980-tih i 1990-tih
Između 1980. i 1999. godine, stručnjaci su obnovili Sikstinsku kapelu, uključujući i
Mikelanđelov plafon i njegovu čuvenu fresku poznatu kao „Poslednji sud“, koju je naslikao
u svojim poznim godinama. Specijalisti su pažljivo rastvorili slojeve gareži, čađi i naslaga,
čime su posvetlili boje na vekovima starim slikama. Restauracija je obuhvatila i delo Pape Piusa
IV, koji je naredio postavljanje smokvinog lišća i ogrtača na Mikelanđelovim aktovima iz
1560-tih godina.
6. Najpoznatiji panel plafona Sikstinske kapele možda prikazuje ljudski mozak
U delu pod nazivom „Stvaranje Adama“, figure koje predstavalju Boga i Adama sežu jedna
ka drugoj sa ispuženim rukama. Njihovo skoro dodirivanje prstima je jedna od svetskih najprepoznativljijih i na široko replikovanih slika. Neki teoretičari misle da scena sadrži i
nepogrešive obrise ljudskog mozga, formiranog od strane anđela i odora koji okružuju
Boga. Prema Frenku Lin Mešbergeru, doktoru koji je postavio ovu hipotezu, Mikelanđelo
je hteo da dočara Božje darovanje inteligencije prvom čoveku.
7. U Sikstinskoj kapeli se biraju nove Pape
Sagrađena 1470-tih ispod Pape Sikstusa IV, prema kome i nosi ime, Sikstinska kapela je
više od najpopularnije destinacije za turiste u Vatikanu. U stvari, ona ima važnu ulogu.
Počev od 1492. godine, jednostavna zgrada od cigle je bila domaćin brojnim papskim
enklavama, tokom kojih se kardinali okupljaju kako bi odabrali novog papu. Poseban
dimnjak na krovu kapele emituje rezultate enklava, beo dim označava izbor pape, a
crni dim označava da ni jedan kandidat još nema dvotrećinsku većinu.
Michelangelo- Cappella Sistina, Musei Vaticani
Prvog novembra 1512. godine javnosti je predstavljen veličanstveni plafon Sikstinske
kapele u Rimu. Oslikan od strane mladog vajara u usponu, Mikelanđela, postao je jedan
od najelegantnijih remek-dela italijanske renesanse, sa više od pet miliona turista koji
mu se dive svake godine. U daljem tekstu predstavićemo vam sedam činjenica o čuvenom
plafonu i umetniku koji ga je oslikao.
1. Mikelanđelo nije hteo da ima nikakve veze sa plafonom Sikstinkse kapele
Godine 1508, tridesetotrogodišnji Mikelanđelo je naporno radio na izradi mermerne grobnice
Pape Julijana II, čiji se relativno nejasan komad sada nalazi u Vinkoli crkvi. Kada je Julijan
pitao cenjenog umetnika da promeni posao i oslika plafon Sikstinske kapele, Mikelanđelo
nije bio oduševljen. Prvenstveno, jer je sebe smatrao vajarom, a ne slikarom, i nije imao
iskustva sa freskama. Takođe je želeo da završi grobnicu, čak i kada su smanjena sredstva
za njegovu izradu. Na kraju je Mikelađelo nerado prihvatio proviziju i proveo četiri godine
na skeli sa četkicom u ruci. U nekoliko narednih decenija povremeno je nastavljao sa radom
na Julijanovom grobu.
2. Nasuprot popularnom verovanju, Mikelanđelo je oslikao Sikstinsku kapelu u stojećem položaju
Kada zamišljaju Mikelanđela kako oslikava freske, većina ljudi pretpostavlja da je on ležao.
Činjenica je da su umetnik i njegovi pomoćnici koristili drvene skele koje su im omogućavale
da stoje uspravno i da dohvate delove iznad njihovih glava. Mikelanđelo je sam dizajnirao
jedinstveni sistem platformi, koje su bile vezane za zidove držačima. Utisak da je Mikalanđelo
ležao dok je slikao možda potiče iz filma iz 1965. godine „Agonija i ekstaza“, u kom
Čarlton Heston prikazuje genija ispod plafona Sikstinske kapele.
3. Rad na Sikstinskoj kapeli je bio toliko neprijatan da je Mikelanđelo napisao poemu
o svom jadu
Mikelanđelo je 1509. godine svom prijatelju Đovaniju da Pistoia opisao fizički napor tokom
rada na Sikstinksoj kapeli. „Već sam dobio gušavost od ove torture“, ironično je napisao u poemi. Nastavio je da se žali da je „njegov stomak zgnječen ispod njegove brade“, da je njegovo „lice
idealan pod za kapanje“, da njegova „koža labavo visi ispod njega“, i da je njegova „kičma
u čvorovima od savijanja“. Završio je sa tvrdnjom da nije trebalo da menja svoj dnevni
posao: „Ja nisam na pravom mestu - ja nisam slikar“.
4. Mikelanđelovo remek-delo se dokazalo kao veoma otporno
Živopisan plafon Siskstinske kapele je izuzetno dobro očuvan tokom pet vekova od njegovog
završetka. Nedostaje samo jedan mali deo: deo neba u panelu koji prikazuje beg Noja od
velikog biblijskog potopa. Gipsani deo je pao na pod i raspukao se tokom eksplozije u obližnjoj
barutani 1797. godine. Uprkos očiglednoj čvrstoći plafona, stručnjaci strahuju od velikog broja posetilaca, koji predstavljaju ozbljnu pretnju.
5. Mikelanđelova Sikstinska kapela je bila dorađivana i skinuta 1980-tih i 1990-tih
Između 1980. i 1999. godine, stručnjaci su obnovili Sikstinsku kapelu, uključujući i
Mikelanđelov plafon i njegovu čuvenu fresku poznatu kao „Poslednji sud“, koju je naslikao
u svojim poznim godinama. Specijalisti su pažljivo rastvorili slojeve gareži, čađi i naslaga,
čime su posvetlili boje na vekovima starim slikama. Restauracija je obuhvatila i delo Pape Piusa
IV, koji je naredio postavljanje smokvinog lišća i ogrtača na Mikelanđelovim aktovima iz
1560-tih godina.
6. Najpoznatiji panel plafona Sikstinske kapele možda prikazuje ljudski mozak
U delu pod nazivom „Stvaranje Adama“, figure koje predstavalju Boga i Adama sežu jedna
ka drugoj sa ispuženim rukama. Njihovo skoro dodirivanje prstima je jedna od svetskih najprepoznativljijih i na široko replikovanih slika. Neki teoretičari misle da scena sadrži i
nepogrešive obrise ljudskog mozga, formiranog od strane anđela i odora koji okružuju
Boga. Prema Frenku Lin Mešbergeru, doktoru koji je postavio ovu hipotezu, Mikelanđelo
je hteo da dočara Božje darovanje inteligencije prvom čoveku.
7. U Sikstinskoj kapeli se biraju nove Pape
Sagrađena 1470-tih ispod Pape Sikstusa IV, prema kome i nosi ime, Sikstinska kapela je
više od najpopularnije destinacije za turiste u Vatikanu. U stvari, ona ima važnu ulogu.
Počev od 1492. godine, jednostavna zgrada od cigle je bila domaćin brojnim papskim
enklavama, tokom kojih se kardinali okupljaju kako bi odabrali novog papu. Poseban
dimnjak na krovu kapele emituje rezultate enklava, beo dim označava izbor pape, a
crni dim označava da ni jedan kandidat još nema dvotrećinsku većinu.
- Poruka
- 93.340
Bosch Hieronymus (1450-1516)Iskušenje sv Antonija
- Poruka
- 93.340
Bosch, Hieronymus (1450-1516) Ecce Homo
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.223
Улаз у цркву пресвете Богородице, Тицијан Вечели
Баханалије, Тицијан Вечели, 1525-25.године
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.223
Ево човјека, Тицијан Вечели, слика из 1543. године
Диана и Калисто, Тицијан Вечели, 1556-59. године
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.223
Чудо са новорођеном бебом, Тицијан Вечели, слика из 1511. године
Поклоњење магима, Тицијан Вечели
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.223
Породица Вендрамин, Тицијан Вечели, 1540их
Одмор на путу за Египат, Тицијан Вечели
- Poruka
- 93.340
Botticelli, Alessandro (1445-1510)
Pietro Perugino
- Poruka
- 93.340
Bellini, Giovanni (1430-1516)
1503 by Leonardo da Vinci or Quentin Massys
Poslednja izmena od moderatora:
- Poruka
- 93.340
Bernardino Luini-St.Catherine of Alexandria
- Poruka
- 93.340
Bernardino Luini-Une figure de sainte
- Poruka
- 93.340
Correggio (Antonio Allegri) (1489-1534)
Andrea Mantegna
- Poruka
- 93.340
Correggio (Antonio Allegri) (1489-1534)
- Poruka
- 93.340
Bellini, Giovanni (1430-1516)
- Poruka
- 93.340
Sassetta (Stefano di Giovanni) (c.1400-1450)
- Poruka
- 93.340
Signorelli Luca (c.1445-1523)
- Poruka
- 93.340
Signorelli, Luca (c.1445-1523)
- Poruka
- 93.340
Bosch Hieronymus (1450-1516)
- Poruka
- 93.340
Bosch, Hieronymus (1450-1516)
ko je bio Hieronymus Bosch?
Hieronymus Bosch smatra se ikonom škole ranog nizozemskog slikarstva. Rođen je 1450. i umro 1516., ne ostavljajući nikakve dnevnike ili pisma. Nema podataka o namerama ili značenjima njegovih slika, njegovom obrazovanju ili ličnosti. Zahvaljujući opštinskim zapisima, međutim, znamo da je njegov otac bio umetnički savetnik za slavno bratstvo naše Blažene Gospe i verovatno osoba koja je Hieronymusa naučila slikati. Iako rođen i odrastao na Brabantu, Bosch se preselio u Oirschot kada se oženio Aleyt Goyaerts van den Meerveen, koja je poticala iz bogate obitelji i nasledila kuću i zemlju svojih roditelja.
Boscheva najpoznatija djela su njegovi triptihi, uključujući Vrt zemaljskih užitaka (oko 1495. - 1505.), koji prikazuje Edenski vrt i Posljednji sud, i Iskušenje svetog Ante , koje mu je službeno pripisano
2016. godine nakon godine opsežnih forenzičkih istraživanja. Otprilike 25 slika službeno se pripisuje nizozemskom slikaru.
Iako se Bosch uglavnom smatra majstorom ranog nizozemskog slikarstva, neki ga smatraju prvim nadrealistom zbog njegove pionirske upotrebe čudnih, simboličkih slika. Bez obzira na klasifikaciju, njegove su slike u konačnici odražavale verska uverenja njegovog doba, s prikazima neba i pakla
koji su ispunjavali većinu njegovih ulja na hrastovim pločama.
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.223
Raising of the Son of Theophilus of Antioch, Masaccio 1426-27.
The Tribute Money, Masaccio,1424-28.
