Zoran Jov
Elita
- Poruka
- 16.194
Ovako smo živeli u Jugoslaviji...
Istinita priča...
Drug Moša Pijade, predsednik Savezne Skupštine Jugoslavije, i radnica koja mu je opsovala majku...
“Sedi drugarice.” – “Neka, stajaću.” – “Kako hoćeš. Čujem da si mi opsovala majku.” – “Jesam”, diže ženica pogled i gleda ga u oči. – “Ja znam zašto, ali ispričaj ovom drugu.” - “Bilo je dva sata. To je kraj radnog vremena u fabrici. Žurim kući. Imam malo dete, pa se brinem, a i da ga nahranim. Kad ono zatvorili sve kapije i ne puštaju kući. Pa, jeste li vi normalni? Moram kući. Imam malo dete. Ne može. Naređenje. Zašto? Dolazi drug Moša Pijade da vam održi govor... i onda mi izlete... ma je6o te Moša Pijade i nek ide on u ***** materinu... Izvinite druže Pijade, nisam trebala.” – “Kada si dobila otkaz u fabrici? Od kada ne radiš?” – “Od kada sam vam opsovala majku.” – “Vremenski, pitam.” – “A, pa ima 8 meseci.” – “Znam. Vraćaš se u fabriku. Daće ti lakše radno mesto. Dobićeš svih osam plata unazad. Dobićeš povišicu i moći ćeš pola sata ranije da ideš kući. Zbog deteta. Dok malo ne odraste.” I njoj su kao i ocu suze same potekle. “Hvala... hvala.” Pošla je ka vratima. “Stani malo.” Zastala je. Sad idi ti u ***** materinu... i onda smo kvit?” – “Jesmo.” Nasmešila se kroz suze.
Istinita priča...
Drug Moša Pijade, predsednik Savezne Skupštine Jugoslavije, i radnica koja mu je opsovala majku...
“Sedi drugarice.” – “Neka, stajaću.” – “Kako hoćeš. Čujem da si mi opsovala majku.” – “Jesam”, diže ženica pogled i gleda ga u oči. – “Ja znam zašto, ali ispričaj ovom drugu.” - “Bilo je dva sata. To je kraj radnog vremena u fabrici. Žurim kući. Imam malo dete, pa se brinem, a i da ga nahranim. Kad ono zatvorili sve kapije i ne puštaju kući. Pa, jeste li vi normalni? Moram kući. Imam malo dete. Ne može. Naređenje. Zašto? Dolazi drug Moša Pijade da vam održi govor... i onda mi izlete... ma je6o te Moša Pijade i nek ide on u ***** materinu... Izvinite druže Pijade, nisam trebala.” – “Kada si dobila otkaz u fabrici? Od kada ne radiš?” – “Od kada sam vam opsovala majku.” – “Vremenski, pitam.” – “A, pa ima 8 meseci.” – “Znam. Vraćaš se u fabriku. Daće ti lakše radno mesto. Dobićeš svih osam plata unazad. Dobićeš povišicu i moći ćeš pola sata ranije da ideš kući. Zbog deteta. Dok malo ne odraste.” I njoj su kao i ocu suze same potekle. “Hvala... hvala.” Pošla je ka vratima. “Stani malo.” Zastala je. Sad idi ti u ***** materinu... i onda smo kvit?” – “Jesmo.” Nasmešila se kroz suze.
