7.automobil zorana babica vazduhoplova
ovaj vokabularni hit sa jutjuba čuveni vazduhoplov, je upravljao svojim vozilom koji se bahato zakucao u drugo vozilo i usmrti ojednu osobu ili nije ?
U zimu 2018. godine stigla je vest sa naplatne rampe Doljevac, na deonici autoputa E-75, da je jedna osoba poginula kada se u nju zakucalo vozilo u vlasništvu JP Koridori Srbija. Ubijena žena sedela je u kolima dok su njeni saputnici plaćali putarinu kada se u njih strahovitom brzinom zakucao automobil. Ubrzo se saznalo da je u kolima bio visoki funkcioner SNS-a Zoran Babić, direktor tog javnog preduzeća. Do danas nije dovršena istraga niti je pokazano da li je Babić vozio ili nije vozio taj automobil. Javnost je zahtevala i da bude smenjen i da se protiv njega vodi postupak, ali se ništa od toga nije dogodilo. Kako je Vučić sam rekao na junskoj sednici Izvršnog odbora SNS-a, on je jedini i lično branio Babića jer on zna da ovaj nema veze sa nesrećom, nego da je samo bio putnik koji je i sam povređen.
Ovaj slučaj je podsetio na pad helikoptera iz marta 2015. godine kada se nedaleko od aerodroma u Surčinu srušio helikopter ("vazduplohov", kako je govorio u skupštini tada poslanik Zoran Babić) Vojske Srbije angažovan da preveze u bolnicu bolesnu bebu iz Novog Pazara. Iako su postojale indicije da odgovornost za tragediju u kojoj je poginulo šest osoba i jedna beba snose ministar zdravlja Zlatibor Lončar i tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić, postupak koji je pokrenut nije doveo do ishoda: tužilac je odustao i zatvorio slučaj, a tabloidi su odlikovanog pilota Vojske Srbije Omera Mehića proglasili krivcem optuživši ga da je bio pijanac koji nije smeo da upravlja "vazduplohovom" tog dana.
8. ubistvo saleta mutavog
Haos koji se dogodio u načinu upravljanja službama bezbednosti i policijom kao da je kulminirao sredinom oktobra 2016. godine kada je javljeno da je likvidiran Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi, osuđeni narko-diler i vođa huliganske grupe "janjičari". Ono što je usledilo – a to nije bilo otkrivanje ubica i rešavanje slučaja, već panična reakcija ministra policije Stefanovića i samog Vučića – pokazalo je da je taj kriminalac imao značajnije mesto u sistemu vlasti nego što bi smelo da se pretpostavi.
Njegovo ubistvo bila je žiža kroz koju su se prelamali ne samo odnosi unutar policije i BIA, koja ga je očigledno regrutovala da pomogne oko kontrole Partizanovih navijača, nego je otvorila temu postojanja posebne grupe "snažnih momaka" dovedenih da "završavaju" određene poslove kojima redovna policija nije mogla da se bavi. To je vratilo u "priču" Savamalu i "fantome", kao i brojne druge akte nasilja bilo po Beogradu u svetu čistog kriminala, bilo kao deo političke utakmice u kojoj ovakva jedinica služi "da pomogne u izbornom procesu". Previše je izveštaja o tipovima u džipovima dok obilaze sela i gradove da bi sve to bila izmišljotina, previše je svedoka.
Razume se, ovo nikada nije došlo na dnevni red tužilaštva jer zadire u samo srce "sistema". Navijačke grupe i njihove vođe bili su uvek predmet posebne manipulacije onih na vlasti i bezbednosnih agencija, ali je u tom panteonu zaslužnih "Sale Mutavi" imao posebno mesto. Neka istraga iz budućnosti moći će da pokaže koliko je on bio instrumentalizovan, da li je bio ucenjen i, na koncu, ko ga je onako surovo likvidirao.
9.komemoracija u potočarima
Aleksandar V ode u potočare kao radikal koji je doživeo renesansu u naprednjake, onaj koji je govorio za jednog srbina sto muslimana... i tamo jadan kamenovan?
ali on im nije zamerio?
Odlazak Aleksandra Vučića u svojstvu predsednika Vlade Srbije na komemoraciju srebreničkim žrtvama u Potočarima u julu 2015. godine izrodila se u, maltene, regionalni sukob. Premijer Srbije bio je kamenovan od dela posetilaca koji ga nisu želeli na tom mestu, pošto je kao generalni sekretar Srpske radikalne stranke devedesetih zagovarao politiku Velike Srbije. U prvom trenutku taj napad na Vučića prevazišao je činjenicu da se obeležavala dvadesetogodišnjica genocida u Srebrenici, a godinu dana docnije javnost u regionu je saznala da je tog dana, pored redovnog obezbeđenja predsednika Vlade Srbije (mada je i u vezi s tim bilo mnogo dilema ko su ljudi koji ga obezbeđuju) Srbija imala svoje "špijune" u Potočarima zadužene da kamerama snime događaj. I ne samo da su ga snimali, nego su tamo bili "kao novinari", a zapravo su pripadnici Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije, Sektora za posebne istražne metode.
Posle priloga TV Al džazira iz oktobra 2016. saznalo se kako je policija naterala svoje pripadnike da lažiraju izveštaje da se ne bi moglo potvrditi da su u leto 2015. bili u Potočarima na posebnom zadatku.
Postupak koji su pokrenuli policajci Milan Dumanović i Mladen Trbović pokazao je da unutar policije ne postoji hijerarhijsko odlučivanje, da je sve u rukama tadašnje sekretarke UKP-a Dijane Hrkalović i da su službenici naterani da postupaju protivno pravilima službe sa nejasnim ciljem. Zbog odavanja poverljivih informacija, policajci su suspendovani, premešteni, pritvoreni i trenutno se protiv njih vodi postupak zatvoren za javnost.
10. dijalog
čuveni dijalog sa prištinom, propraćen uvjek našim pobjedama u informeru i pinku gdje smo šipcima ebali nanu , tačiju i haradinaju izvukli sto puta uši...
sa cirkusom oko šarenogvoza marka djurića otporaša dojučerašnjeg , i njegovog trivijalnog hapšenja i tobož muka koje je neko sprečio jednim pozivom...
Pre svih opisanih događaja koji sve vreme izazivaju kontroverze i dižu tenziju i javnosti i režimu, potpisan je Briselski sporazum u aprilu 2013, kao korak napred u procesu finalizacije odnosa između Beograda i Prištine. Sporazum je u ime srpske Vlade potpisao tadašnji premijer Ivica Dačić, a vođen je pod pokroviteljstvom ministarke za bezbednost i spoljne poslove EU Keti Ešton. U prvom trenutku ocenjen je kao istorijski, ali šest godina docnije čini se kako je samo produbio nerazumevanje dveju strana.
Na unutrašnjem planu, o "pregovorima" koje su u Briselu vodili Dačić i Vučić, kao najvažniji sprski pregovarač sa prištinskom stranom, javnost i danas veoma malo zna. Isto vredi i za Narodnu skupštinu. Naime, uvedena je praksa da Vučić "to vodi" i tako je i ostalo. Kritičari ovog "dogovora", koji je dijalog Beograda i Prištine pomerio sa tehničkog na statusni nivo, osporavali su proces ocenjujući ga kao protivustavni.
Međutim, uprkos inicijativi ocene ustavnosti, Ustavni sud se o tome nije oglašavao, za razliku od onog u Prištini koji je osporio neke delove sporazuma jer nisu bili u skladu sa Ustavom Republike Kosovo.
Tada započet dijalog sa ciljem da dovede do "pravno obavezujućeg sporazuma" nije okončan. Zapravo, u potpunosti je prekinut kada je Priština jednostrano uvela drakonske poreze na robu iz Srbije, besna pošto Kosovo nije ušlo u Interpol i druge međunarodne institucije, a što Srbija uspešno sprečava.
Reč dijalog je verovatno najčešće pominjana u Srbiji u poslednjih sedam godina, što zbog Kosova, što zbog unutrašnjih odnosa, ali se u tom pravcu nije daleko odmaklo. Niti je Vučić uspeo da uredi odnose sa Kosovom, naprotiv, niti je Srbija napredovala kao demokratsko društvo. Vučićev pokušaj da dijalog zameni razgraničenjem nije uspeo, kao što je propao pokušaj da se o Kosovu u Srbiji vodi "unutrašnji dijalog".
dakle gospodo i onda mu ispliva jedan uzbunjivač koji se drznuo da priča o kradji države sa najvišeg nivoa o zloupotrebi službenih položaja najviših zvaničnika?
i najviše ga izbaci iz takta...
u ovom slučaju je jasno da je naviši vrh države upleten jer trgovina oružjem ne može bez saglasnosti nistarstava odbrane , unutrašnjih poslova , spoljašnjih poslova, bia i vba...
dakle svi oni najbitniji od nebojše do gašića...
i svi su oni kvarni a vožd nije?
da li je to moguće?
sve to je dospelo i do medija na zapadu koji bas nisu tako uredjeni autokratskom diktaturom, vec su slobodniji, pa je eto i špigl konstatovao veliku verovatnocu za umešanost najvišeg vrha i dragog nam predsednika...
