Pusto ostrvo, sta je to?

[Nemoguća Могућност]

Povodom teme: https://forum.krstarica.com/threads/da-li-biste-otisli-na-pusto-ostrvo.1010920/post-49733300

palo mi je napamet da vrlo verovatno razlicito zamisljamo pusto ostrvo.

Sta je i kako izgleda to neko zamisljeno pusto ostrvo u vasem umu?

koja je to klima? ima li nekih objekata na njemu u kojima covek moze da se skloni ukoliko dodje neka nepogoda? ima li nekakve tehnologije za ispomoc ili je samo priroda? ima li zivotinja?

Ja nekako uvek zamisljam neko polu tropsko ili tropsko ostrvo sa mnogo sume, plazama itd.

 

[Shadow_woman]

Zamišljam da je veoma toplo, sa blagim povetarcem, da nije preveliko, pesak, bistroplava topla voda, nekoliko palmi (zbog hlada), da ima par životinja koje me neće gledati kao hranu, sa kojima bih se družila, da nema insekata, Odlično bi bilo da ima neka kućica za noć (verovatno nema jer bi to bila bajka) i da ima dovoljno hrane i vode .

 

[Џорџи]

Ima film plaza i izgnanik,pa sad moze da bude nikakvo ili da ima nekog voca,u svakom slucaju ne bih se plasio i zeleo bih da dozivim,toliko sranja u zivotu ko bi zeleo da se vrati u to

 

[Džudi S]

Pre nego što odgovorim na onoj drugoj temi, prvo ću napisati kako zamišljam to ostrvo.

Pusto ostrvo se nalazi nedaleko od mora. Pesak..Svuda je pesak.. Malo dalje vidi se drveće kokosa i vidi se duboka šuma.

Klima je topla, prijatno topla. Sama moram da napravim sklonište za spavanje i da napravim neki mini roštilj-vatru kako bih mogla da ugrejem konzerve koje sam ponela sa sobom...

Kasnije ću možda pisati više

 

[Nemoguća Могућност]

Kad smo se smestili na plazu i tako to, mislim da je prvo sledece pitanje - sta cemo da jedemo, a zatim sta cemo da pijemo ?

 

[Džudi S]

Kad smo se smestili na plazu i tako to, mislim da je prvo sledece pitanje - sta cemo da jedemo, a zatim sta cemo da pijemo ?

Možemo i da jedemo kokos i da pijemo kokosovo mleko, dok ne pronađemo neke životinje..

Možda ostrvo nije pusto, kao što smo pretpostavljali..Ako sretnemo nekog miroljubivog žitelja ostrva bilo bi lepo da nas povede u svoje pleme...

***
Kada ova tema i ona druga postanu tihe moraću da vam postavim po jedno pitanje, ili dva..

 

[Nemoguća Могућност]

Možemo i da jedemo kokos i da pijemo kokosovo mleko, dok ne pronađemo neke životinje..

Možda ostrvo nije pusto, kao što smo pretpostavljali..Ako sretnemo nekog miroljubivog žitelja ostrva bilo bi lepo da nas povede u svoje pleme...

***
Kada ova tema i ona druga postanu tihe moraću da vam postavim po jedno pitanje, ili dva..

al' da ja ne budem rucak

 

[jovan bronzousti]

Ostrvo na kom nema ničeg,zato se i zove..pusto

 

[Nemoguća Могућност]

***
Kada ova tema i ona druga postanu tihe moraću da vam postavim po jedno pitanje, ili dva..

zamrlo je, moze pitanje, ili dva, ili tri, ili vise

(neki domorodacki narod na nekom pacifickom ostrvu (zaboravio sam gde) ima brojanje
1 - tambara
2 - kandi
3 - tambarakandi
i
mara - sto znaci 'puno')

 

[Džudi S]

zamrlo je, moze pitanje, ili dva, ili tri, ili vise

(neki domorodacki narod na nekom pacifickom ostrvu (zaboravio sam gde) ima brojanje
1 - tambara
2 - kandi
3 - tambarakandi
i
mara - sto znaci 'puno')

Pitanje je jednostavno

Da li je iko od vas pomislio da je pusto ostrvo zapravo metafora za neki mirni, lični kutak?

Odlazak na neko pravo, daleko ostrvo je izazov i tamo odlaze mladi, uglavnom sportisti -serijal Survivor a odlaze i novinari koji snimaju zanimljive reportaže o ostvrvima i njihovim žiteljima ( Andrej Maričić, npr ).

 

[Nemoguća Могућност]

Pitanje je jednostavno

Da li je iko od vas pomislio da je pusto ostrvo zapravo metafora za neki mirni, lični kutak?

da ta dva pojma su sinonimi (za clanove kluba ljubitelja pustih ostrva)

Odlazak na neko pravo, daleko ostrvo je izazov i tamo odlaze mladi, uglavnom sportisti -serijal Survivor a odlaze i novinari koji snimaju zanimljive reportaže o ostvrvima i njihovim žiteljima ( Andrej Maričić, npr ).

jeste tezak je zivot. kako ono bese, kad je neki lik tako bio na nekom udaljenom ostrvu pa ga neki domorodac pitao "Zasto beli covek ima toliko veliki kargo a mi nemamo?' Pa ovaj nije znao kako da mu odgovori i poceo da istrazuje i onda je sve to doslo do knjige -
Guns, Germs, and Steel: The Fates of Human Societies

 

[Zelena milja]

Da li je iko od vas pomislio da je pusto ostrvo zapravo metafora za neki mirni, lični kutak?

Ja nisam. Pusto ostrvo ( meni ) simboliše nesigurnost i strah. Fizičku ugroženost.
Mirni, lični kutak je nešto sasvim drugo.

 

[Nemoguća Могућност]

Ja nisam. Pusto ostrvo ( meni ) simboliše nesigurnost i strah. Fizičku ugroženost.
Mirni, lični kutak je nešto sasvim drugo.

u dobima 'usaRmljenog' zivota (mirni licni kutak na drugom mestu) relativno brzo sam ustanovio da:
1. rad je esencijalna stvar, ne mora na brzinu sto je najbolji deo
2. ukljucenje u prirodu (da se prepozna zivot oko sebe, vec pose par dana neki dogadjaju se ponavljaju, a nekad se pojavljuju iznenadjenja)
3. sam si sebi najgore drustvo. U tim usamljenim trenucima izlaze nasi demoni, njih se plasimo, plasimo se samih sebe sta smo, sta bi mogli da budemo. Taj deo je verovatno najslozeniji - licna psihologija. Odakle dolazimo? iz svetlosti ili tame? kuda idemo - u mir, spokoj, dusevnost ili u paranoju, ludilo, ekscentricnost. Ali, isto tako ja mislim da je to i lekovito. Moze covek da se prelista sam sa sobom, da otkrije ko je zapravo.

Nikako da zavrsim tu knjigu o tabuu - da sam malo na pustom ostrvu procitao bi je pa bi razmisljao o tome.

 

[Zelena milja]

sam si sebi najgore drustvo

Istovremeno najgore i najbolje.

Odakle dolazimo? iz svetlosti ili tame? kuda idemo - u mir, spokoj, dusevnost ili u paranoju, ludilo, ekscentricnost

Kombinacija svega. Ponekad mirenje i prepuštanje. Ponekad strah.

Ali, isto tako ja mislim da je to i lekovito.

Pominjala sam, možda, svoje jezerce. Mentalno.
Utešno mesto, lekovito.

 

[Džudi S]

sam si sebi najgore drustvo. U tim usamljenim trenucima izlaze nasi demoni, njih se plasimo, plasimo se samih sebe sta smo, sta bi mogli da budemo. Taj deo je verovatno najslozeniji - licna psihologija. Odakle dolazimo? iz svetlosti ili tame? kuda idemo - u mir, spokoj, dusevnost ili u paranoju, ludilo, ekscentricnost. Ali, isto tako ja mislim da je to i lekovito. Moze covek da se prelista sam sa sobom, da otkrije ko je zapravo.

Slažem se. Ne volim da budem sama. Kada smo usamljeni postavljamo sebi i neka pitanja, preispitujemo svoj život, svoje greške.

Ne mogu da se složim da je lekovito, samo iz jednog razloga- ako to preispitivanje i samoća, tačnije usamljenost dugo traju loše utiču na psihu.

 

[Nemoguća Могућност]

Slažem se. Ne volim da budem sama. Kada smo usamljeni postavljamo sebi i neka pitanja, preispitujemo svoj život, svoje greške.

istina je tamo gde boli - strah je nespremnost za istinu. Istina o sebi je najteza istina.
Moze covek i sam, teze je - jer sebi ne mozes da skuvas losu kafu,
ali uglavnom za prelistavanje imamo prijatelje, roditelje ili osobe kojima verujemo.
Iako nam oni nece reci istinu o nama (samo onu koju oni vide), mogu ipak da pomognu,
i nece reci istinu koja nama treba i zato sto je ne znaju - samo mi znamo pravu (i golu sopstvenu) istinu.
Ima ljudi koji primecuju druge i znaju sta vide - takvi su najdragoceniji, osim u slucaju ne nece da nam kazu nesto zato sto misle da nama to ne bi prijalo (sistem, zasto da ti ljuljam kavez ako si OK u njemu).
Tu dolazimo do pitanja - zeli li covek svoju istinu ili samo potvrdu svog uverenja koje je tu da bi lakse podneli svesnost zivota.
A dolazimo i do stoicizma - mada ne tako brzo i direktno a i delimicno nepotpuno (onako kako sam ja sve to shvatio)

Ne mogu da se složim da je lekovito, samo iz jednog razloga- ako to preispitivanje i samoća, tačnije usamljenost dugo traju loše utiču na psihu.

Cudo bozije koliko mi ljudi ne primecujemo prirodu. U prirodi nikad nisi sam i postajes deo zdravog prirodnog ciklusa kad pocnes da je primecujes. Mi smo civilizacija koja je napravila vestacke okoline i izolovali smo prirodu od sebe. I ako nam nesto bude doslo glave docice nam iz tog sopstvenog izbora i neprimecenog prirodnog izvora.

(imam jednog drugara, zivi u nekoj nedodjiji skoro potpuno sam dobar deo godine - dolaze tu neki ljudi nekad ali ne bas puno i ne da bi tu bili stalno - kaze, svako jutro se pozdravi sa medom, samo sto jos kafu nisu poceli da piju zajedno - njegova opaska za mene najinteresatnija: i tako od ranog jutra ide svako svojim poslom svi gledajuci sta oni drugi rade. Ide meda do kruske, otrese je, otpadnu zrele kruske, pokupi svaku, proba i ako valja jede i tako)

 

[Džudi S]

Cudo bozije koliko mi ljudi ne primecujemo prirodu. U prirodi nikad nisi sam i postajes deo zdravog prirodnog ciklusa kad pocnes da je primecujes.

Ja samo primećujem da se drveće stalno seče, a ovde kod mene, postoji samo jedan mali drvored.

Sigurno bih se bolje osećala u preispitivanju sebe ukoliko bih živela tamo gde u tvoj drugar, u nekoj nedođiji gde je priroda očuvana.

Sada ovde stajem, jer imam ideju za novu temu koja je u skladu sa našom diskusijom @Zelena milja @Nemoguća Могућност

 

[Džudi S]

Nastavak diskusije na ovoj temi https://forum.krstarica.com/threads/kako-zivot-u-prirodi-utice-na-nasu-psihu.1013681/