Hm..
Komentar na ovo i na jos jedan post u kome stoji "poroci su sexi":
ljudi, u pitanju je ZDRAVLJE I VAS I VASE OKOLINE!
Nisam pusac, i dok sam zivela sa roditeljima-nepusacima, kada bi neko drugi pusio u stanu, resavali smo problem promajom i cestim pranjem zavesa..
Tada sam, cim mi dodju drugarice koje puse, odmah brze bolje spremala pepeljaru, da im ugodim, iako mi je vrlo, vrlo smetalo.
Danas je drugacije.
Udata sam, zivim sa suprugom, koji je sportista-oboje smo bas ogorceni protivnici pusenja i smrada koji cigarete ostavljaju za sobom.
U nasem stanu pusenje nije dozvoljeno, gostima pusacima je ostavljen izbor da izadju na terasu i tamo popuse cigarete, uz pice ili kafu. Zimi je tretman identican, pa ko voli na minus, nek' izvoli..
Pusaci ce uvek naci izgovor-jeste, stetna je i neka hrana, pa je jedes. Stetno je ovo ili ono pa se koristi-dok ne ugrozava moje, zdravlje moje dece i okoline, ja mogu da radim sa svojim telom sta hocu-ali, opet, kazem, zdravlje je na prvom mestu, pa se trudim da ovakav stav nikada ne praktikujem..
Primer1: zena je primljena u bolnicu zbog tumora na dusniku.. Srecom, dobrocudnog.. Njen komentar kada joj po stoti put posavetuju da prestane sa pusenjem-"od nas sestoro koji smo lezali u istoj sobi sa tumorom, SAMO (?!) nas cetvoro su pusaci, nema pravila.."
KAKVA JE OVO BESMISLICA-NEMA PRAVILA?? DA, PRAVILA IMA-PUSENJE IZAZIVA RAK!
Primer2: majka dva decaka, je pusila tokom obe trudnoce. Stariji decak ima astmu.. Ona je sada trudna sa trecim detetom, izlazi iz sobe kad pusi, da ne smeta starijem sinu??!! KO SLJIVI DRUGO DETE ILI OVO KOJE TRENUTNO NOSI.. MA DA, NIJE MAMA KRIVA STO SAMO STARIJI SIN IMA PROBLEMA SA DISANJEM..
Primer3: zena koja je pusila tokom cele trudnoce se porodila i dete je sasvim zdravo. Ona svojoj prijateljici koja pusi u trudnoci kaze: "ja nemam prava da ti prigovaram, ja sam pusila sve vreme i moje dete je ok".. Svest o tome da je dete TRENUTNO ok, ne postoji.. Svest o tome da se IZVUKLA ovog puta kroz iglene usi takodje ne postoji. Sigurno ce i u narednoj trudnoci pusiti..
Necu vise da zauzimam prostor, jasno sam iskazala svoje misljenje..
Drago mi je sto postoje ljudi poput mojih tetke i tece koji su posle vise decenija pusenja, ipak resili da ostave-i to odjednom, bez kolebanja-karakter je karakter..
Ruzna strana medalje je, sto su oboje to uradili kada su shvatili da ZAISTA njihovi zdravstveni problemi poticu od pusenja.
Resili su da ne budu slepi do kraja svog zivota..
Kakvi su ti stavovi u vezi pretilosti? Naprimer?
Znam zašto te pitam.
Ja sam subjektivna, i
kučka, jer sam pušač. Srećom, živim s pušačima, pa se očas posla dogovorimo oko otvaranja prozora i pražnjenja piksli. Međutim, uopšte ne govorim o tome.
Ako danas upališ, šta znam, tlc, videćeš dokumetarce o odvratno debelim ljudima koji se tretiraju kao bolesnici, uz svu pažnju i političku korektnost koju jedan takav fenomen zaslužuje. Prema tim dokumentarcima, ti su debeli ljudi takvi zato što su ih: varali muževi, imali bezosećajne roditelje, doživeli profesionalne ili od kakve god vrste neuspehe.
Nikad niko nije rekao ništa o tome kakav primer odvratno debeli ljudi pružaju svojoj deci - kao što je slučaj sa rodieljima pušačima. Nikad još nisam čula da bilo ko kaže: ja tog čoveka neću primit u kuću jer mi narušava interijer sa svojih 300 kg žive vage, i može se dogodit da moja deca steknu pogrešne predstave. U američkim supermarketima imaš male tricikle koji su postavljeni tamo da bi se odvratno debeli ljudi mogli kretati između polica - obzirom da ne mogu da hodaju.
Pretilost je opasna bolest. Od nje nećeš dobit rak, al ćeš dobit visok pritisak i infarkt. Vrlo ćeš retko doživeti pedesetu. U najboljem slučaju. Međutim, posledice koje pretili ljudi doživljavaju su stvar za sažaljenje i razumevanje. Roditelj pušač će svojoj deci pokazati da je pušenje normalno. Debeo roditelj će svojoj deci da pokaže da je normalno imati 100 kg u osmom razredu. Štaviše, odvratno debela majka će svojoj ćerki da pokaže da se frustracije u braku ne rešavaju; već umrtvljuju sa pet hamburgera za doručak i kantom sladoleda kao užinom.
To niko nikad nije doveo u pitanje.
Ne, u pitanje su dovedeni pušači, čiji porok izaziva sve od ebole, preko bolesti ludih krava do cunamija.
Za sve su krivi pušači. Za globalno zatopljenje, rat u Iraku i eventualni udar komete. Sve je to neki tamo zao pušač prouzrokovao svojim zlim porokom.
Tvoj problem s pušačima je isti onaj koji imaju svi koji ne puše: vi to prosto ne volite. Cigarete vam smrde i prljaju vam zavese. Moji su roditelji nepušači, i ja sam dvadeset godina živela u totalnom pušačkom celibatu, i zato znam šta govorim. Vaš problem je striktno ličan - to je nešto što
vi ne volite, i što
vama smeta. Sram vas bilo što od lične nenaklonsti pravite osmi smrtni greh. Tvoje je apsolutno pravo da kažeš da se u tvojoj kući ne puši. Da smo si dobre, da smo si najbolje drugarice na planeti, ja bi poštovala tvoju odluku jer se radi o tvojoj kući. Ali ti nikad u kuću ne bih došla. I to nije karikiranje - kad je moja jedina prijateljica
na svetu ikada rekla da joj se u kući neće pušit, ja sam rekla: super, tvoje pravo. Ali ja ti više u kuću ne ulazim, jer je to
moje pravo. Cmoljila je i drobila politički korektne gluposti ko i ti, ali rekla sam joj: imaš pravo da u svojoj kući razrezuješ prava kakva hoćeš. Moje je pravo da se na njih poserem.
Nepušači treba da ostvaruju intimne kontakte samo sa nepušačima, jer je to zaista porok koji niko osim pušača ne razume. Međutim, kad
ostvare svoje pravo da u kuću primaju samo nepušače, i da, shodno tome, svoju decu oslobode najvećeg dela pušačkog zla; nakon toga treba da budu kuš.
Ne da pametuju. Na mom je poslu zabranjeno pušenje i ja na poslu ne pušim. Ali da vidim tog junaka koji bi imao muda da mi se usudi doć na vrata i držat mi slovo da ne smem da pušim
na svome. Sa sve da mi poteže rakove grla i jezika, i strašne muke u kojima ću da umrem.
Ja ću biti ta koja ću umreti. Šta to koji moj ima s
tobom? I čak i da čuješ žene koje tvrde da pušenje u trudnoći nema veze - što ja, lično, ne verujem -
šta to ima s tobom? Jel to ikako uticalo na
tvoje trudnoće?
Najposle, ako si iz svog života odstranila sve pušače - što je tvoje neprikosnoveno pravo - i ako usled tuđeg pušenja ne snosiš nikakve posledice; odakle ti pravo da pišeš inkvizitorske postove? Mogla bih razumeti da, naprimer, radiš s ljudima koje boli kita, i puše pred tobom, a ti nemaš nikakvih načina da ih sprečiš. Onda razumem tvoj revolt. U svakoj drugoj situaciji, ostavljeno ti je skroz na volju da biraš da se s pušačima ne družiš, ne primaš ih u kuću i ne ideš na mesta na koja odlaze pušači. Znam da ćeš mi sad reći da takva mesta u ovoj zemlji ne postoje, ali to nije tačno. Ja ne smem da pušim na svom poslu ni u, naprimer, vozu; i znam da je pušenje zabranjeno u bolnicama, školama i vrtićima, i marketima i na još sto drugih mesta.
Strašno mi je žao što nije zabranjeno na ulici, pa ti se desi da, mrkog pogleda, prođeš na tri metra od kakvog pušača. Koji ti vređa
oko. Jer, budi poštena, ništa drugo ne može.
Mene, naprimer, vređa pogled na ogavno debelu ženu na ulici. Ja bih imala štošta da joj kažem. Mislim da sramoti rod kojem pripadam, i, po meni, ona nema nijedan opravdan razlog da bude debela krmača. Ja mislim da je ona krmača usled slabe snage svoje rođene proklete volje. Ne zato što joj je urođeno da bude debela, ni jer je to bolest na koju bi se trebala sažalit. Ja ne volim da na ulici, restoranu, kafiću, u svojoj kući,
bilo gde vidim krmaču od žene. Između ostalog i zato što, ako bih se s tom ženom družila i u svoju je kuću primala, postoji mogućnost da moja deca pomisle da je ok biti krme. Mada
ja znam da će, ugoje li se toliko, umreti u četrdesetoj od šloga, visokog pritiska ili psihičkih problema. Koje imaju svi debeli ljudi na planeti.
Ali tebi nikad ne bi palo na um da pomisliš da postoji ikakve sličnosti u tome da li će ti deca pomislit da je ok umret od šloga prouzrokovanog sopstvenom mizerijom, ili od raka uzrokovanog pušenjem. Uopšte se nisi upiitala da li će ti deca, možda, zaključit da je ok biti
mizeran, i debeo. Tebi je to skroz ok dokle god znaš da
neće zaključit da je ok umret od raka usled pušenja.
Ali to nije pitanje tvoje, eventualne, dece. Nije pitanje tvog pasivnog pušenja u društvu aktivnih pušača. Naravno da ima nesavesnih majki koje puše u trudnoći, i naravno da ima ljudi koji svojim pušenjem od dece naprave astmatičare. Ali to nije
tvoj problem, jer nit će neko da te nosi u utrobi - ponovo - nit je tačno da čak i žrtve pasivnog pušenja postaju astmatični, ili umru od raka.
Tebe najviše muči što bi ti zavese mogle požutet od dima.
Svi nepušači koji nadižu galamu oko pušača, uglavnom se, prosto, sekiraju oko budalaština. Zavesa i smrada. Ali kako ih je sramota priznat da su toliko prizemni, onda idu da palamude naširoko.
Živa bila, nikad ne pušila, nikad ne došla na puškomet bilo kojem pušaču, i
umrla zdrava.
super
Mnogi debeli su gojazni jer zderu ali ima i ljudi koji su bolesni, imaju neki hormonski poremecaj npr. Nazivati ih krmacama je dno dna. A citav post je tipicno agresivno pusacki, urlanje jer se ljudi bune na duvanski dim. Gojazni ljudi mozda nisu za primer ali nikoga direktno ne ugrozavaju (holesterol i trigliceridi nisu zarazni) dok pusaci ugrozavaju najdirektnije. Zasto bih ja bila srecna sto me neko truje?! Ne zelim da budem pasivni pusac i to je moje pravo. Vi pusaci stalno pricate o nekoj toleranciji a niste tolerantni ni malo. To najbolje pokazuje tvoja recenica u kojoj kazes da neces ici kod prijateljice kojoj se ne pusi u kuci. Znaci vise ti je stalo do tog smrdljivog djubreta nego do prijateljice koja ne zeli da u zavesama gaji smrad pepeljare i kod koje bi verovatno mogla da zapalis na terasi bez problema. Super. 
