(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
PUN KUFER
A u božju mater
pun mi kufer svega
bezobrazluka, sebičluka, nevaspitanja, ludila i svakakvih bunila
pesimizma, šovinizma, idiotizma
osmeha bez osmeha što na masku liče
pa mi dušicu nežnu plastikom svojom spiče
I para nema ali posla i odgovornosti ima
Tako da osećaj imam da je sve od dima
I previše ima tuga
A nigde zelenog nasmejanog luga
Što duh vrcavi podigne pa poleti kao ptica
Te svet odozgore ima neka druga lica
I…..liči na sliku nekog talentovanog naivca
A u božju mater
pun mi kufer svega
idem na put mis’o spremam
odoh malo da odremam
možda malko i odsnevam
mada mi sve neke karakondžule u san dnevni nenajavljene dolaze
za njih se Bogu hvala a i meni direktorka pobrine
A Ljiljka kad reši da sanja
eee….onda sanjam…šareno
na “putu za nigde”
odem “negde”…
OJHAAA
PS Dobar dan blogeri......
a izgleda ni napojile adekvatno 
...jer...život je lep..
