Псовке

Псовке у кући

  • - псујемо пред децом

  • - никад не псујемо пред децом

  • - деси се да понекад опсујемо пред децом

  • - толеришемо псовке наших тинејџера

  • - не толеришемо било какво псовање

  • - толеришемо само неке ''блаже'' псовке

Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Uvek pazim kako se izrazavam pred decom.
Ja cu,ono sto je do mene , da se trudim da uradim kako treba...
Ali kao sto neko rece,ima i onoga sto deca cuju u skoli,od drugova..Meni posebno iritirajuci izrazi poput fancy (fensi),strava, ...i kad to cujem od njih odmah reagujem,i lepo im objasnim da nema potrebe da se koriste reci poput "fancy" "cool" ,kada u nasem jeziku ,za sve te reci postoji odgovarajuca zamena.
Treba negovati lepotu naseg jezika..truditi se da kod kuce sa decom pricamo pravilno..i da koliko god mozemo sprecimo stetan uticaj sredine .
Ovo dvoje starijih...dosada nisu psovali,nikad.
Ali zato malecko ,pod uticajem baka koje su ga cuvale,ima obicaj da kaze :"dzukelo" "bem ti mater"..:confused:
S' obzirom da ima 3 i da pojma nema sta to znaci...nadam se da cu uspeti da ispravim to kod njega.
 
penelopa*:
Blago tebi s njim...neki se jednostavno rode s osećajem za etiku.z:)
Kliknite za proširenje...

Хехе..сигурно то мисле и моји маторци за мене, јер за све ове године никада нисам опсовала пред њима! z:mrgreen:

И они вероватно верују да ја никад, ни као дете ни као девојка, нисам користила псовке (јер их од њих никад нисам чула), а ја сам у ствари само умела да добро контролишем своја ''два речника'' - један за маторце и школу, други за друштво! z;)
 
Desava se da opsujemo pred njom, ali retko
Generalno i ne psujemo cesto, pa se i ne skrivamo od deteta kad razgovaramo, osim ponekad
Ona je skoro 1. put opsovala i ja sam je odmah prekorila
Od malena smo je ucili da to nije pozeljno i ona je to tako i prihvatila
Videcemo sta ce biti u pubertetu, mada ja mislim da ona nece psovati, vec da ce da prica isto kao i mi
 
Ja umem jako masno da opsujem...pa se osvrcem da vidim ko me je sve cuo. Ruzna navika, jeste, ali sta se moze, kontrolisem se koliko je moguce. Na svu srecu, dete (jos uvek) ne reaguje, mada ne sumnjam da upija, pa vodim racuna. A sto se tinejdzera tice, psovanje ce pokupiti na ulici sigurno, ako ne psovanje, onda "brate", "sestro", "sine", "ekstra", ja se od toga bas jezim, vise nego od psovki, to mi je bas jezivi pokazatelj siromastva recnika
 
Hellen:
Нешто ми се чини да давно бејаше слична тема, али не могах да је нађем.z:(

Сећам се да смо углавном причали и псовању мале деце. Колико имам увида на то се гледа двојако: или је то ''слатко и симпатично'' па се сви смеју и још подговарају децу да псују, или се строго брани. Или неки имају један приступ, а неки други (роитељи један - баба и деда други, или тата један - мама други)...
У сваком случају псовка малог детета може и да буде нешто симпатично, али већина људи не воли да њихова мала деца псују.

Оно што мене интересује на овој теми су - ТИНЕЈЏЕРИ!

Псују ли пред вама?
Да ли ви псујете пред њима?
Како реагујете и да ли реагујете на њихове псовке?
Шта је у вашој кући дозвољено, а шта не, када је псовање у питању?

Извол'те. z:)
Kliknite za proširenje...
Ја псујем.
Додуше не као кочијаш.
Имам обичај да употребим ону чувену реч ''јееееботе'', па онда следи нешто типа ''који лик, гњавеж, како је хладно...''.

Деца треба да науче псовке, тачније њихово значење. И треба им објаснити да је то много ружно.

Имали су неки пријатељи ситуацију са дететом кад је кренуло у школу, малецки није знао ни једну псовку,па су га злочеста деца наговорила да се једном ( псовком) обрати учитељици.z;)

Дакле, за то сам да деци свему треба подучити.z:mrgreen: Уз објашњења наравно.
 
ja opsujem ponekad pred decom, mada izbegavam, ali eto, omakne mi se....
istina je da deca psuju najčešće ako im roditelji ili ukućani psuju, ali psovke će čuti na tv u školi, vrtiću itd zato sam im ja rekla: te i te reči su ružne mi ih nećemo koristiti i ako čujete od nekog te reči slobodno mu recite da je to sramota.... za sad ima efekta....opominju nas i ne koriste ružne reči
 
važi se i kad pomisliš na pcovku.. ( :

mi pcujemo, mi smo pcovači...ja sam najgori. al ja nisam psovao, ma nisam znao ni jednu psovku pre škole, a kako je onda došla psovka kod nas u kući...pa sa slobom, ebote..njega smo svi psovali....
deca nisu stalno sa nama, al kad nam se omakne pre njima..ona onas kao oni opominju..govorimo nepristojne i ružne reči...pa pali mali seronjo, ti ćeš meni ( : ne, onda kažem..u pravu si, izvini..
 
napravili ste sad famu oko psovanja roditelja u prisustvu dece, kao da su deca debilna. Moji psuju i to obilno ceo moj zhivot, ali se to nije odrazilo na mene ni u kom aspektu, osim shto sam mozhda prisvojio jednu ili dve psovke kao klinac, dok nisam znao njihovo znachenje, ali sam sad dovoljno samosvestan.
 
Ниси ме разумео.
Сви смо ми нормални и сви ми псујемо понекад, неко више, неко мање, али то не значи да треба да будемо Велимир Илић.
На шта би то онда личило?
Бавиш се политиком и псујеш као кочијаш?! Све и да је то део имиџа пара уши, а клинци се тиме одушевљавају и добијају узор да је вређање cool, super и томе слично....
 
E da..

Skroz sam na to nekako i zaboravila.. Kad je moja sestra bila mala, ja sam joj citala jednu pesmu.. mislim da ce je mnogi prepoznati, makar oni malo stariji..

Najveći mrav u mom vrtu
Umro je od srčane kapi
Svi mravi tuguju,
Isplakaše sada
Suza već dve, tri kapi.

Umro je videvši ljude
Kako bezbrižno lažu,
Umro je videvši ljude
Kako bezbrižno kradu.

Umro je kad su sa vrata
Oterali starog prosjaka
I kad je čuo pred školom
Psovke gomile đaka..

Onu poslednju strofu sam uvek preskakala.. Dovoljno joj je bilo krivo sto je mrav umro, nisam mogla da dozvolim da veruje i da je otisao u pakao. Volela je tu pesmu i uvek bi se rastuzila zbog mrava.. Nikad je posle nisam cula da psuje, niti je lagala kad nesto napravi.. A onda je odrasla (tinejdzer) i nema te pesme koja mi sada moze pomoci :dash:
 
moonja:
važi se i kad pomisliš na pcovku.. ( :

mi pcujemo, mi smo pcovači...ja sam najgori. al ja nisam psovao, ma nisam znao ni jednu psovku pre škole, a kako je onda došla psovka kod nas u kući...pa sa slobom, ebote..njega smo svi psovali....
deca nisu stalno sa nama, al kad nam se omakne pre njima..ona onas kao oni opominju..govorimo nepristojne i ružne reči...pa pali mali seronjo, ti ćeš meni ( : ne, onda kažem..u pravu si, izvini..
Kliknite za proširenje...

Jeste stvarno, kad se setim uopšte nisam pcovala kao dete. Ali uopšte, niti su psovali moji roditelji. Niti kasnije sa drugaricama, kad smo već bile devojke, je l te. Ne znam kad sam počela... valjda s Munjama, Buretom baruta... to su ta neka vremena došla. Ali trudim se da budem fina, časna reč, NAROČITO pred decom.
 
kreptoman:
napravili ste sad famu oko psovanja roditelja u prisustvu dece, kao da su deca debilna. Moji psuju i to obilno ceo moj zhivot, ali se to nije odrazilo na mene ni u kom aspektu, osim shto sam mozhda prisvojio jednu ili dve psovke kao klinac, dok nisam znao njihovo znachenje, ali sam sad dovoljno samosvestan.
Kliknite za proširenje...

Какву фаму? Па само причамо....
 
Псовке су по мом мишљењу постале део наше презентације, понекад неопходне да би та ударац-у-главу порука заиста стигла до мозга слушаоца. Толико књига сам читала у којима су употребљене на прави начин и са суштином, са правим циљем.
С друге стране, дневна штампа са појединим насловима уме да те саблазне и да се питаш - па да ли су ови нормални?????
Та нека граница доброг укуса и у сфери псовки је једна танка жица с које најчешће паднемо, јер је праг толеранције различит од човека до човека, а ми псовку употребимо да дочарамо нешто не мислећи на реакцију публике (част изузецима нашим новинарима)
Идеално би било уопште не псовати. Но, понекад, осећамо да ако кажемо нешто на стилски и социјално потпуно коректан начин, да смо сувопарни, досадни, а да наша поента не стиже до нашег слушаоца....
Не бавим се ни оправдавањем, нити осудом псовки, већ анализом...
Размишљам.... понекад ако не опсујем као да нисам ни жива....
Чудо је то и откуд то
А била је на ЉиС-у тема откуд су све псовке са "јебати" погрдне иако то у суштини не би требало да представља нешто лоше, јер вођење љубави је заправо нешто најлепше, па звали га ми и другачије
Али одговор можда лежи у томе што вођење љубави и ****** некада јесте а некада није исто, а шта је то што чини разлику је љубав...
Одох предалеко....
Давим, нећу више...
 
Могу!
То су псовке типа - стоко, ђубре, добра је само за ...... и сл.
Чак и као део шале звуче одвратно
Шале или коментаре овог типа одобравам једино ако су партнери или пријатељи насамо и имају такав вид толеранције и прихватања међу собом
Пред другим људима - нипошто!
 
Само да споменем још ово и нећу више данас, мајке ми!z:mrgreen:
Кулурно наслеђе и богатство језика/речника једне културне средине се огледа и у количини и развоврсности погрдних/ласцивних/подругљивих речи које су некада на ивици псовки....
А оно што су некада биле псовке су данас сасвим уобичајене фразе (нпр. зезам се)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top