Psihoterapija - želim li da spoznam sebe

[Disko Kauč]

Ali ne mislim da grešim. Što znači da imam makar pravu percepciju ljubavi, koja bi trebalo da bude ona jebeno najprostija matematika, ništa spec.

 

[Manastirka]

O psihoterapiji se može govoriti sa raznih aspekata, o različitim vrstama, pravcima (školama), njihovom većem ili manjem uspehu, ličnim iskustvima, itd.

Međutim, u ovoj temi bih volela da se razgovara o tome (ko želi ofc) da li smo spremni da sebe otvorimo nekome (stručnom) u cilju boljeg upoznavanja sebe? I svog svesnog i nesvesnog dela.
- Ako ne, zašto? (namamo poverenje, strah neki itd)
- Ako da, da li smo spremni i da pažljivo razmotrimo i prihvatimo savete.. čak i ako nam se čini da taj neko maši poentu. Da budemo otvoreni za tok energije. Jer... neko drugi može bolje da vidi problem od nas koji smo srasli sa problemom, predimenzionirali ga možda tj. napravili od komarca magarca, obojili ovako ili onako, i slično.

Imala sam jedno iskustvo tog tipa (bila sam na terapiji), pa ću kasnije o tome pisati.

1.Želja o sebi saznati i znati je jedno.Možda bude pomoć ili samo znatiželja.
2.'fajda od svega toga je nešto drugo!
Da li cilj uvek opravdava sredstvo? To ne može niko znati "unapred". Može biti i "road to nowere".
Moj savet je da ljudi pre svakog odlaska kod terapeuta, zapitaju sebe. Zašto žele saznati?
Iz prostog razloga što niko umesto nas neće rešiti problem, ukoliko postoji.
Znatiželja nekad može biti previše ili bolje rečeno, nepotrebna.

 

[ibulut]

neka
onda je sledeći stepen prihvatanje

Bio sam kod ovih ljudi i odlični su
https://centarceres.com/psihoterapeut-preporuka/
vrlo su prijatni, terapeuti su akreditovani. Nalaze se u Beogradu kod BDP-a a rade i online.
Što se tiče samog psihoterapeuta vidi se da se ona emotivno daje, da sluša i oseća ono što delim. Njeni opažanja su za mene
značila uvid u delove moje psihe koje nisam priznavao.
Mnogo mi je pomogla da razumem sebe, i na kraju da sve prihvatim. Sa prihvatanjem je nestala i nervoza i ankcioznost.
Pozdrav

 

[Smorisha]

O psihoterapiji se može govoriti sa raznih aspekata, o različitim vrstama, pravcima (školama), njihovom većem ili manjem uspehu, ličnim iskustvima, itd.

Međutim, u ovoj temi bih volela da se razgovara o tome (ko želi ofc) da li smo spremni da sebe otvorimo nekome (stručnom) u cilju boljeg upoznavanja sebe? I svog svesnog i nesvesnog dela.
- Ako ne, zašto? (namamo poverenje, strah neki itd)
- Ako da, da li smo spremni i da pažljivo razmotrimo i prihvatimo savete.. čak i ako nam se čini da taj neko maši poentu. Da budemo otvoreni za tok energije. Jer... neko drugi može bolje da vidi problem od nas koji smo srasli sa problemom, predimenzionirali ga možda tj. napravili od komarca magarca, obojili ovako ili onako, i slično.

Imala sam jedno iskustvo tog tipa (bila sam na terapiji), pa ću kasnije o tome pisati.

Po meni suština svake psihoterapije se svodi na 2 pitanja:

1) Otkriti stvari koje nam smetaju, blokade koje nas koče u onome što želimo i otkloniti ih koliko god je to moguće
2) Saznati šta zapravo želimo i kako to da ostvarimo.

Može se nekako reći da uvek znamo šta želimo, ali se iz nekog razloga plašimo da to ugrabimo pa izbegavamo naše želje i to racionalizujemo obrambenim mehanizmima i ponekad sebe gušimo tim "stavljanjem pod tepih".
Nemanje hrabrosti da rešimo svoje probleme nas postepeno guši naročito. dugoročno.

Sve se svodi uvek na želje i blokade.

Lično psihoterapija mi mislim nije potrebna. Možda bih mogao da budem psihoterapeut.

 

[Paula]

Po meni suština svake psihoterapije se svodi na 2 pitanja:

1) Otkriti stvari koje nam smetaju, blokade koje nas koče u onome što želimo i otkloniti ih koliko god je to moguće
2) Saznati šta zapravo želimo i kako to da ostvarimo.

takoi je, kako biti srećan i kako ostvariti svoje potencijale. Kočnice su kompleksi, frustracije, konflikti, strahovi.

Može se nekako reći da uvek znamo šta želimo, ali se iz nekog razloga plašimo da to ugrabimo pa izbegavamo naše želje i to racionalizujemo obrambenim mehanizmima i ponekad sebe gušimo tim "stavljanjem pod tepih".
Nemanje hrabrosti da rešimo svoje probleme nas postepeno guši naročito. dugoročno.

Sve se svodi uvek na želje i blokade.

da.

 

[Džudi S]

O psihoterapiji se može govoriti sa raznih aspekata, o različitim vrstama, pravcima (školama), njihovom većem ili manjem uspehu, ličnim iskustvima, itd.

Međutim, u ovoj temi bih volela da se razgovara o tome (ko želi ofc) da li smo spremni da sebe otvorimo nekome (stručnom) u cilju boljeg upoznavanja sebe? I svog svesnog i nesvesnog dela.
- Ako ne, zašto? (namamo poverenje, strah neki itd)
- Ako da, da li smo spremni i da pažljivo razmotrimo i prihvatimo savete.. čak i ako nam se čini da taj neko maši poentu. Da budemo otvoreni za tok energije. Jer... neko drugi može bolje da vidi problem od nas koji smo srasli sa problemom, predimenzionirali ga možda tj. napravili od komarca magarca, obojili ovako ili onako, i slično.

Imala sam jedno iskustvo tog tipa (bila sam na terapiji), pa ću kasnije o tome pisati.

KBT terapiju radila sam sa mojom prvom psihijatricom. Pomogla mi je mnogo kada je depresija u pitanju, ali..manje kada je PTSP u pitanju.

Nikada nisam išla kod privatnih psihologa-psihijatra-psihoterapeuta. Zašto nisam išla?

Ne mogu da pronađem psihoterapeuta koji radi sa osobama koje imaju PTSP. Drugi razlog je što bih mogla da platim dve, tri terapije, ali ne i ostale.
PTSP nemam od juče i on ne može da se izleči sa tri seanse.

Nekako sam naučila da se borim sa PTSP-om.