Psiholoske posledice nasilja: zrtva, nasilnik i svedoci

[gost 170870]

Da li ste bili u situaciji da vas udare a da se ne mozete odbraniti?
Da li ste bili u situaciji da vas udaraju vise puta zaredom, a da se ne mozete odbraniti?
Da li ste bili u situaciji da se to ponavlja iznova i iznova, a da se ne mozete i ne znate odbraniti?

Lezala je na podu pored razbijenih komada stakla, i prosute hrane. Pored rucka koji nije bio gotov na vreme. Krv joj je curila niz nadlakticu- sacekao je razbijeni tanjir kad je pala od siline udarca. Tisina. Telo joj je obamrlo, jecaji utisali, misli se zaledile. Nije osecala nista, ni suze koje su klizile niz lice, necujno, samo bi videla kad kapljica sklizne niz nos na tepih. Nekad je lezala tako i mislila da je to kraj. Kraj svega. Nije slutila da se agonija ne zavrsava tu, vec pocinje, nije ni primetila kada je to sve postalo njen svet, njen zivot.
On je bio u drugoj prostoriji. Tih. Znala je da ce biti tih i nezan sada. Uvek je tako bilo.
Kad bi ga prosao prvi bes, gledala ga je kako se smanjuje pod tezinom krivice, i straha. Kako nemo trazi iskupljenje. Samo je on delio taj kosmar sa njom, bili su sami: ona i on. Komsije su slusale krike, prijatelji vidjali modrice. Znali su, a pravili su se da ne primecuju. Vezali su je jos vise za mucitelja, krivicom i stidom koji je osecala pred njima. Mrzela je to sto razume njihovu skrusenost i poglede koje su sklanjali pred njom. Jos vise je prezirala sebe sto nije mrzela njega, sto je osecala kako se lomi i ....razumela. Toliko je puta pozelela da ga nestane, da prestane. Cekala bi da zaspe, a onda bi ga posmatrala kako lezi nemocan kao beba, i nije mogla. Bio je to vrtlog koji nije znala zaustaviti, koji je sludjivao i tako je brzo nosio da joj se ponekad cinilo da gubi razum. Zivela je za parcice mira i sklada, mislila da ce skupiti snagu, pronaci izlaz, ali bi joj uvek iznova izmakao tlo pod nogama novim naletima besa…

Da li ste ikada udarili nekog ko nije mogao da se odbrani?
Da li ste ikada vise puta zaredom udarali nekog ko nije mogao da se odbrani?
Da li ste bili u situaciji da iznova i iznova tucete nekog ko ne moze i ne zna da se odbrani?

Konacno tisina. Jecaji se vise nisu culi. Nista se nije culo iz susedne prostorije.
Polako ga je prolazio nalet adrenalina i zivci su popustali. Sedeo je ukocen i napet, bezuspesno pokusavao da se opusti. Nerviralo ga je sto se nije mogao skoncentrisati na utakmicu koja je upravo pocinjala. Nervirao ga je haos koji je ostao u kuhinji, i ona. Njeni jecaji i njeno bezvoljno telo. Nista sad nije mogao da promeni. Nervirala ga je sto bi ga uvek izazvala da ovo napravi, i sto je znao da ce danima biti tiha, gledace ga sa prikrivenom mrznjom i izbegavati njegovo prisustvo. U pocetku se plasio te tihe odlucnosti koja bi nastupala posle svega. Nije verovao da je bio u stanju da je tako povredi, nije znao zasto je to uradio. Posle svega, osecao se tako nemocan. Plasio se sta ce reci drugi i smisljao opravdanja, trudio se da bude ljubazan i fin. Plasio se da ga ne napusti.
Sve cesce se desavalo da pozeli da to i ucini, da ode dodjavola!
Kako je samo glupa i nespretna znala biti. Prljava seljancura, ku*va! Nerviralo ga je kako se ponasa, kako govori, kako se smeje. Da, najvise ga je nervirao njen smeh. Nekad nije podnosio sto je uopste tu, drska, namerno ga je izazivala. Terala ga je da izgubi kontrolu, da je nauci pameti. Osecao bi bes i nemoc, i eksplodirao bi. Morao je.
Posle bi se secao svega kao kroz maglu. Bilo bi mu je zao i istovremeno je uzivao u njenoj poniznosti. Voleo je kada je predusretljiva i poslusna. Kad ne smeta…

Da li ste nekad, posredno ili neposredno, bili svedok necijeg maltretiranja?
Da li ste bili u sitaciji da se umesate u neciju svadju i fizicko obracunavanje?
Da li ste bili u situaciji da pomognete?
Da li ste bili u situaciji da ne mozete pomoci?

Tek sto su seli da rucaju, zacuo se muski krik, tup udarac i staklo kako se lomi. Zatim zenski plac. Zalogaj joj je zapeo u grlu, razgovor za stolom je utihnuo, svi su cutali. Opet ce im presesti rucak. Onaj covek preko puta opet maltretira zenu. Psihopata. Da zidovi nisu tako tanki, nikada ne bi poverovala sta se krije iza tog ljubaznog lica. Pozelela je da se umesa, ali je znala da to nista nece resiti. Da pozove policiju? Ni oni nista nece uraditi. Zena je jedina koja je mogla bilo sta da promeni. Zasto to podnosi, zasto ga ne napusti?
Sutra ce je sresti u ulazu, i ona ce se nasmesiti kao da nista nije bilo. Dok bude prolazila lomice se u njoj potreba da pomogne i zelja da se ne mesa. Sazaljevace je i kriviti za to sto sebi dopusta. Delicem sebe stidece se sto je silom prilika upoznata sa tim mracnim delom intime nepoznate zene, i sto je ta zena svesna da ona zna. Delic nje ce uvideti koliko je srecna i kako su njeni problemi mali i nevazni. Pozurice da prodje, da odagna nelagodnost u sebi. Proverice da li je ponela spisak za kupovinu i da li je nesto zaboravila da napise. Krompir je opet poskupeo…

Nasilje je vrlo zahebana stvar. Vrzino kolo u koje su upleteni svi i koje utice na sve. Ne postoji instant resenje.
Koje su psiholoske posledice svega toga?
Sta to utice na zrtvu da se prilagodi i da trpi? Na koji nacin to menja karakter zrtve?
Sta je okidac u coveku da nanosi bol drugom bicu? Gde su uzroci nasilja?
Kako pomoci, mesati se ili ne mesati? Moze li se pomoci? Ostavlja li to posledice i na posmatraca? Sta je sa decom koja su ukljucena u sve to?

 

[gost 170870]

nesto sto mi se svidelo (ako je neko pratio ovu seriju i seca se)

 

[Tuzni_patak]

Nekada je bila b92 statistika da svaka druga zena u Srbiji jeste zrtva nasilja, fizickog...
Sad je nova statistika...
2od 3 zene su zrtve nasilja, nova update statistika....

Pouka....
U srbiji nikad ne budite svedok, cak ni ziralni....
Cak je i Djindjicev svedok bio likvidiran iako je bio svedok za ubistvo premijera....

Danas su oci gladne silovatelja i grubijana.
Narocito zenske...
Te oci tako uporno traze grubosti i grubijane u svakom svom pogledu da se desi cesto efekat belih miseva (kad nesto napeto gledas, straza, cesto vidis bele medvede, kucice,miseve)
Stvorena opsta fobija, jer te zenske oci u svom zivotu nisu osetile nasilje cak precesto su to prezasticene tatine devojcice...
A ima i tihe zelje da se neuspeh u MZ odnosima prebaci na njih, krivce nepostojanja srecne idile.

Da li je u redu 4 miliona muskaraca zvati zivotinjama i silovateljima i grubijanima i svinjama zbog njih 10.000?
A Ima li 10.000 preljubnica?
Jesu li onda sve zene k...urve...?

Na kraju ima li 10.000 do srzi pakosnih zena?

 

[gost 170870]

Tema nije o nasilju iskljucivo nad zenama. O nasilju nad slabijim, nebitno kog je pola. O psiholoskim posledicama za sve ucesnike. I dovoljno je siroka da se moze pisati iz svih uglova.
Vidis bele miseve, ovo nije napad na muskarce.


"Stvorena opsta fobija, jer te zenske oci u svom zivotu nisu osetile nasilje cak precesto su to prezasticene tatine devojcice..."
Zar je neophodno da osete nasilje?
Koliko nasilja treba da osete, cisto zbog zivotne skole i iskustva?

 

[bezazlena]

Da li ste bili u situaciji da vas udare a da se ne mozete odbraniti?
Da li ste bili u situaciji da vas udaraju vise puta zaredom, a da se ne mozete odbraniti?
Da li ste bili u situaciji da se to ponavlja iznova i iznova, a da se ne mozete i ne znate odbraniti?





Da li ste ikada udarili nekog ko nije mogao da se odbrani?
Da li ste ikada vise puta zaredom udarali nekog ko nije mogao da se odbrani?
Da li ste bili u situaciji da iznova i iznova tucete nekog ko ne moze i ne zna da se odbrani?






Da li ste nekad, posredno ili neposredno, bili svedok necijeg maltretiranja?
Da li ste bili u sitaciji da se umesate u neciju svadju i fizicko obracunavanje?
Da li ste bili u situaciji da pomognete?
Da li ste bili u situaciji da ne mozete pomoci?






Nasilje je vrlo zahebana stvar. Vrzino kolo u koje su upleteni svi i koje utice na sve. Ne postoji instant resenje.
Koje su psiholoske posledice svega toga?
Sta to utice na zrtvu da se prilagodi i da trpi? Na koji nacin to menja karakter zrtve?
Sta je okidac u coveku da nanosi bol drugom bicu? Gde su uzroci nasilja?
Kako pomoci, mesati se ili ne mesati? Moze li se pomoci? Ostavlja li to posledice i na posmatraca? Sta je sa decom koja su ukljucena u sve to?

tema o nasilju?

ne
ne
ne


ne
ne
ne

da
da
da
da

i sta sada? cesto mogu da se postavim u kozu drugoga, u situacije koje nisma licno dozivela, ali tu granicu, razloge trpljenja nasilja ne mogu da razumem. razliciti su razlozi zasto neko trpi porodicno nasilje, narocito ako trpljenje nije u vezi sa materijalnim stvarima. valjda se vremenom usadi duboki strah od nasilnika, koji onemogucava osobi da se podigne i odvoji. strah koji mozda izlazi iz okvira realnosti. cinjenica je da niko ne moze pomoci zrtvi, ako ona sama sebi ne pomogne i ne osvesti se, ne skupi ono u sebi sto je potrebno skupiti, hrabrost, odlucnost, probijanje barijere zvane strah od buducnosti i pitanje - sta dalje. hiljade reci ne mogu pomoci, ako toga nema. cak ni konkretna pomoc ne daje efekta, ako zrtva sama ne odluci da se suprotstavi.
koliko god surovo zvucalo, ljudi prosto nisu duzni da pomazu , da se mesaju u ono sto nije njihov problem, osim ako zrtva nije blizak prijatelj ili rod. i opet koliko god surovo bilo drugi ljudi imaju drugih problema i nisu duzni da resavaju tudje. mogu da prijave, ali sta ce dalje biti i da li ce ta prijava imati pozitivan ishod zavisi iskljucivo od zrtve. zato je svaka prijava mac sa dve ostrice. zato se mnogi ne mesaju.
zrtva? biti zrtva je zavisi i od temperamenta. mozda covek treba da bude malcice lud, samo malcice, a sasvim dovoljno da se odbrani po potrebi, jer hrabrost i ludilo cesto idu ruku pod ruku.
za mene je nasilnik uvek onaj ko je nezadovoljan sobom, ko nije ostvario svoju potrebu da dominira, nad drugima, van kuce, u meri u kojoj bi zeleo da dominira i zato se ispoljava u kuci. ili npr. alkoholizam, ali i alkoholizam je posledica nezadovoljstva. bolest u svakom slucaju.

 

[goxy]

Tukli su me u jednom periodu adolescencije.Dok i sam nisam izmlatio nekog lika i razbio mu arkadu.Odtada sam samo jednom još dobio batina,u ''sačekuši'' i više nikad.

 

[Navar]

nema dogadjaja bez okolnosti..ljudi koji vladaju kauzalnoscu ne dolaze u takve situacije

 

[goxy]

nesto sto mi se svidelo (ako je neko pratio ovu seriju i seca se)

Hvala što si nas podsetila na ovu seriju
Pa ovde se vidi ''običan dan'' u stanici.U smislu da skoro uvek imaju slučajeve porodičnog i sličnog nasilja i nasilja uopšte...
Što bi reko jedan jutjubaš
Tim becomes Frank and Frank becomes Tim.

What is this? Opposite day?

Dobra scena u ''kutiji''...Šta te je ovde navelo da staviš klip...

 

[gost 170870]

Hvala što si nas podsetila na ovu seriju
Pa ovde se vidi ''običan dan'' u stanici.U smislu da skoro uvek imaju slučajeve porodičnog i sličnog nasilja i nasilja uopšte...
Što bi reko jedan jutjubaš
Tim becomes Frank and Frank becomes Tim.

What is this? Opposite day?

Dobra scena u ''kutiji''...Šta te je ovde navelo da staviš klip...:)

Frenkov stav o tome mi se jako svideo. Njegov pokusaj da izvuce malu da zakonski ne odgovara. Bas on, "zeznuta polovina tandema"!
Sem toga ljudi cesto priznaju "zrtvu" ako je potpuno bespomocna, ako prihvata celu situaciju. Posledice ostaju i kod onih koji se suprostave, i kod jakih. I ne vide se samo na kozi u obliku modrica. Frenkovo izlaganje na kraju klipa je
Zena u klipu je "tipicna" zrtva, cak je bila spremna da svedoci protiv kcerke. Volela je manijaka koji je tukao. Detetov postupak pokazuje tragediju cele situacije.
....
Ljudi, pitanja u uvodnom postu su tu tek da se zapocne razgovor....

 

[goxy]

Ma i dobro što ga je ubila.Ko ga ***.

 

[gost 217211]

Tukli su me u jednom periodu adolescencije.Dok i sam nisam izmlatio nekog lika i razbio mu arkadu.Odtada sam samo jednom još dobio batina,u ''sačekuši'' i više nikad.

Prebila u osnovnoj decka iz grupe vrsnjaka iz odeljenja koja me je zlostavljala godinama.Zaleteo se tog dana i sutnuo u doope a kad sam se okrenula pljunuo(preblagi izraz za ono sto je uradio)me u lice.Tada mi je bilo dosta,bacila sam kesu sa knjigama i pocela da ga udaram sto sam jace mogla,onaj ko nije osetio takav bes ne moze ni da zamisli koliko se nasa skromna fizicka snaga umnogostruci,prosto neverovatno.

 

[goxy]

Ni sam nisam bio cvećka kao tinejdžer ali sam prestao sa tim na vreme.

 

[Borac za prava zivotinja]

Uvek aktuelna tema ...
... koja me podseti na jednu staru:
http://forum.krstarica.com/showthread.php/239071-zlostavljanje?highlight=zlostavljanje

(Neću da spajam, samo da vam pružim uvid u sličnu diskusiju.)

 

[bezazlena]

mislim da se nista ne postize mekim pristupom..ako ima zrtava koje ovo citaju..diskutuju ...da bi se nekom pomoglo prvo onaj koji pomaze mora da poseduje cvrstinu i ukorenjenost..da ga/je zrtva ne bi uvela u svoju pricu i tako od sebe napravila zlostavljaca a od pomagaca zrtvu..
muko moja predji na drugoga..princip..

naravno ne branim da neko izvede primer i razradi..ili cak iznese svoj licni primer..

labavi pristup nece nagnati zrtvu da izadje iz svoje caure..pre ce uvuci nekog u nju

pa da o tome se i radi. zrtva moze poceti verbalno da zlostavlja nekog treceg, a da nista ne uradi da izadje iz situacije u kojoj se nalazi. pri tome samo iscrpljuje trecu osobu, nabija joj negativnu energiju i namece joj ono sto nije njeno. i sta uopste neko moze da uradi da pomogne zrtvi koja nije blizak rod ili prijatelj, osim da prijavi zlostavljanje i prebaci sve na drzavu? to sto je sve u ovoj drzavi otislo to je druga prica. dakle, zrtva, osim ako nije u pitanju dete, mora pomoci sama sebi, kako zna i ume. jos komplexnija stvar je kada je u pitanju zlostavljano dete, koje je npr. komsijsko? opet nista, sem prijave. barem ja ne vidim drugu mogucnost.
i definitivno pomoc

 

[Tuzni_patak]

Tema nije o nasilju iskljucivo nad zenama. O nasilju nad slabijim, nebitno kog je pola. O psiholoskim posledicama za sve ucesnike. I dovoljno je siroka da se moze pisati iz svih uglova.
Vidis bele miseve, ovo nije napad na muskarce.


"Stvorena opsta fobija, jer te zenske oci u svom zivotu nisu osetile nasilje cak precesto su to prezasticene tatine devojcice..."
Zar je neophodno da osete nasilje?
Koliko nasilja treba da osete, cisto zbog zivotne skole i iskustva?

Ako ti ovo smatras korektnim pristupom i korektnom temom, ja stvarno moram reci zaobilazim.
Ovde ima toliko podmestanja, ali nek ti se sve odbije na glupost i neznanje, opet izbija bes i mrznja iz odgovora samo meni upucenog....

A da ne pricam da si trebala, morala, da pises o muskoj zrtvi nasilja.
Iz jednostavne medijske torture koja se sprovodi, svako neutralan ce zbog efekta dejstva (praznine) da kompenzuje hajku i potencira temu...

Ti si to i ucinila ali se u postu istresas na mene poturajuci laz.
Jednostavno treba reci tema je emotivni ventil autorke.
Kao i toliko puno tema na forumu...
Imate li drugare ili drugarice, momke ili devojke, da se izjadate njima...?

Otvaraj temu kad imas neki novi pristup , vidjenje, neko zapazanje koje je novo.

 

[gost 170870]

Ako ti ovo smatras korektnim pristupom i korektnom temom, ja stvarno moram reci zaobilazim.
Ovde ima toliko podmestanja, ali nek ti se sve odbije na glupost i neznanje, opet izbija bes i mrznja iz odgovora samo meni upucenog....

A da ne pricam da si trebala, morala, da pises o muskoj zrtvi nasilja.
Iz jednostavne medijske torture koja se sprovodi, svako neutralan ce zbog efekta dejstva (praznine) da kompenzuje hajku i potencira temu...

Ti si to i ucinila ali se u postu istresas na mene poturajuci laz.
Jednostavno treba reci tema je emotivni ventil autorke.
Kao i toliko puno tema na forumu...
Imate li drugare ili drugarice, momke ili devojke, da se izjadate njima...?

Otvaraj temu kad imas neki novi pristup , vidjenje, neko zapazanje koje je novo.

Izneo si svoj stav o nasilju sa traktorskim senzibilitetom, i u tom stilu si i dobio odgovor. Zasto se sada bunis?
Boli me uvo kakav stav imas o meni, i kakva predubedjenja nosis sa sobom, ali vredja me nacin na koji dozivljavas temu. Za tebe je nasilje samo jos jedan izgovor za populizam i prepucavanje izmedju muskaraca i zena. TO me vredja!
Ako nisam pisala o muskarcima zrtvama nasilja, to je zbog toga sto je to daleko mom iskustvenom, i teze mi je da dozivim.

Spojler

Tim (Goxy mi je skrenuo paznju na komentare na youtubu, pa sam primetila Frenkovu recenicu "it's not YOUR sin", pa sam se setila) je npr. bio zrtva sexualnog zlostavljanja u detinjstvu, i ko je pratio seriju mozda se seca njegovog psihickog sloma koji je usledio kada je prestao da potiskuje tu traumu.

Sto se mene tice, nadala sam se da ce BluZli otvoriti ovu temu, i da ce tu biti nekog psiholoski ( knjige, autori i sl) potkovanog materijala.

Iskreno se nadam da je to sve sto imas da kazes o nasilju, jer se bojim da, ako bi ti jasnije izneo svoje stavove, citajuci ih zeludac bi mi se okretao.
I da, ja stvarno moram reci, ako vec moras- zaobidji.

 

[***Saint***]

napala me u 3. ili 4.osnovne devojka dosta krupnija od mene iz starijeg razreda.
krenula je da me davi i dan danas se sećam doživljenog straha i bespomoćnosti dok me je gušila.
što je uticalo na mene da se drugačije postavljam prema slabijima od mene kasnije.
naravno, sa njom se ništa nije desilo po pitanju discipline, jer nisam znala ni ko je ni šta je i to je ostalo na tome.
kasnije me u 8.napala devojka iz razreda iz drugog odeljenja, pod izgovorom da sam je da li ogovarala ili ukrala dečka
ili ne znam šta je više to bilo, jer nisam imala pojma o čemu priča. e nju sam premlatila iako je krupnija od mene.
ne mogu da vam opišem bes koji me obuzeo kad je krenula da me tuče, a inače sam mirna osoba. samo ovaj put nisam
bila bespomoćna, što je i ona videla. sreća kad sam uspela i da se iskontrolišem.
izmeni trauma čoveka. pogotovu kad si tih i povučen. ili postaneš još tiši ili predješ preko svoje mirnoće.

 

[bezazlena]

ja sma se jednom potukla kao tinejdzerka. imala sma nekih 18-19 godina. naime, vratila se ja kuci i da udjem u dvoriste, ne mogu. jedna komsinica parkirala kola uz samu kapiju mog dvorista. i ja nju nisma videla i progundjam - glupaca, kad me neko dovati i okrenu, kada puce samarcina uz pitanje - ko je glupaca? tog trenutka mi pao mrak na oci i dohvatim se sa njom, ne znam sta je bilo, samo znam da su me keva i komsija, koji se nasao na ulici, vukli i jedva skinuli sa nje, a bila nekih 20 kilograma teza i 12 godina starija od mene. posle je jedna druga komsinica, koja se zatekla sa druge strane ulice, a sa kojom sam se druzila tu i tamo, rekla mojoj kevi da nije mogla da veruje da sam to ja i da me nikada nije videla takvu.
to je bilo prvi i poslednji put da se bijem sa nekim tako, ako ne racunam ono u vrticu.

al' dobro mogu ja opet , zlu ne trebalo.

 

[Borac za prava zivotinja]

Sad ću ja jednu, možda netipičnu, ličnu priču:

Zabavljala sam se sa momkom oko pola godine, pa smo raskinuli.
Dobar momak, fina veza, ali je vezi nešto nedostajalo.
Prođe par godina, ja se zabavljam sa drugim dečkom, sedimo nas nekoliko kod mene u stanu. Na vrata mi pozvoni nepoznata devojka. Pita jesam li ja ta i ta, i zamoli da uđe, kako bismo razgovarale o nečemu važnom. Nisam imala pojma ko je, ali s obzirom da je ona znala ko sam ja, i delovala mi uplakano, pustila sam je unutra.
Odmah mi je kazala kako "zna" da se viđam s njenim dečkom, i insistirala da ga "ostavim na miru". Ja pozovem svog tadašnjeg dečka da se suoče, a ona kaže: "Ne, nisam mislila na njega ..."
Ispostavilo se da se zabavlja sa mojim bivšim (onim s početka priče), kojeg dugo nisam videla, niti bila u ikakvom kontaktu sa njim. Džabe ubeđivanje: devojka mi nije poverovala, i kao argument navela da on prečesto spominje moje ime, čak i u nekim delikatnim trenucima. Sve vreme je histerisala, vikala, udarala pesnicom o sto. Pri izlasku iz stana išutirala je vrata.
Veče nakon toga, vraćam se kući, ulazim u zgradu, i iz mračnog ćoška me zgrabi rmpalija, izvadi žilet, prinese mom licu i kaže: "Ako i dalje budeš bila sa njim (s tim nekadašnjim mladićem), sledeći put ću ti iseći lice žiletom i posuti šećerom."
Nisam nikom zucnula o tome, ali sam pozvala bivšeg, i od njegovih roditelja saznala da je u vojsci. Dobila sam adresu, poslala mu pismo u kome sam mu prepričala šta se desilo. On je uzeo odsustvo, došao u Beograd i rešio problem. Tom prilikom smo se i videli, pa mi je ispričao da je ona, zapravo, njegova bivša, vrlo posesivna i agresivna, sa nekim paranoidnim idejama. Raskinuli su jer je imala običaj da ga šamara (ona malecka, on 1,95) kad god joj se nešto ne bi dopalo u njegovom ponašanju ili onome što je rekao. Takođe, jedanput je, iz čista mira, istukla njegovog mlađeg brata (mali je tada imao desetak godina). Taj incident bio je kap koja je prepunila čašu.

Da li je nasilništvo nekome "u krvi", ili je posledica psihičke bolesti, usvojenog modela ponašanja (vaspitanja u porodici u kojoj se praktikuje nasilje)? Postoji li neko pravilo?

 

[gost 304860]

Sad ću ja jednu, možda netipičnu, ličnu priču:

Zabavljala sam se sa momkom oko pola godine, pa smo raskinuli.
Dobar momak, fina veza, ali je vezi nešto nedostajalo.
Prođe par godina, ja se zabavljam sa drugim dečkom, sedimo nas nekoliko kod mene u stanu. Na vrata mi pozvoni nepoznata devojka. Pita jesam li ja ta i ta, i zamoli da uđe, kako bismo razgovarale o nečemu važnom. Nisam imala pojma ko je, ali s obzirom da je ona znala ko sam ja, i delovala mi uplakano, pustila sam je unutra.
Odmah mi je kazala kako "zna" da se viđam s njenim dečkom, i insistirala da ga "ostavim na miru". Ja pozovem svog tadašnjeg dečka da se suoče, a ona kaže: "Ne, nisam mislila na njega ..."
Ispostavilo se da se zabavlja sa mojim bivšim (onim s početka priče), kojeg dugo nisam videla, niti bila u ikakvom kontaktu sa njim. Džabe ubeđivanje: devojka mi nije poverovala, i kao argument navela da on prečesto spominje moje ime, čak i u nekim delikatnim trenucima. Sve vreme je histerisala, vikala, udarala pesnicom o sto. Pri izlasku iz stana išutirala je vrata.
Veče nakon toga, vraćam se kući, ulazim u zgradu, i iz mračnog ćoška me zgrabi rmpalija, izvadi žilet, prinese mom licu i kaže: "Ako i dalje budeš bila sa njim (s tim nekadašnjim mladićem), sledeći put ću ti iseći lice žiletom i posuti šećerom."
Nisam nikom zucnula o tome, ali sam pozvala bivšeg, i od njegovih roditelja saznala da je u vojsci. Dobila sam adresu, poslala mu pismo u kome sam mu prepričala šta se desilo. On je uzeo odsustvo, došao u Beograd i rešio problem. Tom prilikom smo se i videli, pa mi je ispričao da je ona, zapravo, njegova bivša, vrlo posesivna i agresivna, sa nekim paranoidnim idejama. Raskinuli su jer je imala običaj da ga šamara (ona malecka, on 1,95) kad god joj se nešto ne bi dopalo u njegovom ponašanju ili onome što je rekao. Takođe, jedanput je, iz čista mira, istukla njegovog mlađeg brata (mali je tada imao desetak godina). Taj incident bio je kap koja je prepunila čašu.

Da li je nasilništvo nekome "u krvi", ili je posledica psihičke bolesti, usvojenog modela ponašanja (vaspitanja u porodici u kojoj se praktikuje nasilje)? Postoji li neko pravilo?

postoji nekoliko vrsta nasilnistva. nikad necu zaboraviti bese davno kad je jedna devojka tako dosla kod sad moje bivse zene i rekla da je ostala u drugom stanju sa mnom. dolazim ja umoran radio neki film tri noci ulazim a vidim njih dve sede i smeju se... elem posle toga mi je zena pomerala doope jedno tri meseca a ispostavilo se da je mala lagala jer je bila osvetoljubiva sto je dobila pedalu zbog druge. znaci ljudska zloba i pakost mogu biti manifestovani na razlicite nacine zavisno od karaktera osobe a obicno je stalker i nasilan onaj koji je odbacen.
sta je posle bilo sa njom kad sam je navato jedno vece moglo bi da ode pod drugi deo posta vezano za onaj mrak. svaka skola se inace placa. vise se nije svetila cak je postala uzorna supruga sto je zanimljivo jednog mog kolege iz branshe

 

[***Saint***]

može da bude usvojeni model, a i posledica psihičke bolesti.
e sad, mnogo je faktora da bi sad moglo da se kaže da je čisto zbog toga i toga i kraj..

 

[gost 304860]

mali dodatak

zena je odmah provalila sta je u pitanju jer imam tzv. lenje spermatozoide pa mogu bez problema duze i tako to bez neke opasnosti po zacece

 

[Borac za prava zivotinja]

Najluđe je što sam, pre situacije u kojoj sam se našla u mraku sa Čovekom Žiletom, gajila izvesnu dozu sažaljenja prema njoj. Pomislila sam: "Jadna devojka, šta ljubav i ljubomora učiniše od nje ..." Svi ostali, koji su bili prisutni, govorili su da je luda, samo se meni činilo da je "malo neuravnotežena".

Nemam pojma šta se kasnije desilo s devojkom.
Ali sam 100% sigurna da je moj bivši govorio istinu, i da je rmpalija iz mraka njen rođak-prilepak (to sam doznala kasnije, iz pouzdanih izvora).

 

[***Saint***]

Najluđe je što sam, pre situacije u kojoj sam se našla u mraku sa Čovekom Žiletom, gajila izvesnu dozu sažaljenja prema njoj. Pomislila sam: "Jadna devojka, šta ljubav i ljubomora učiniše od nje ..." Svi ostali, koji su bili prisutni, govorili su da je luda, samo se meni činilo da je "malo neuravnotežena".

Nemam pojma šta se kasnije desilo s devojkom.
Ali sam 100% sigurna da je moj bivši govorio istinu, i da je rmpalija iz mraka njen rođak-prilepak (to sam doznala kasnije, iz pouzdanih izvora).

e i ja imam običaj tako da se sažalim na nekoga a onda mi taj neko tako lepo vrati, da se 3 dana čudim.
isto imam problem sa jednom njegovom nekom bivšom koja je stvarno luda i histerična.
doduše ne sme da me napadne, od 8.razreda imam reputaciju

 

[gost 170870]

c/p nekih informacija:

Najčešće vrste nasilja:

Psihičko nasilje
Pretnje, ucene
vredjanje
ponižavanje
omalovažavanje
nazivanje pogrdnim imenima
različite zabrane
uhodjenje i praćenje
kontrola kretanja i kontakata


Fizičko nasilje
guranje
udaranje
nanošenje telesnih povreda
pokušaj ubistva
gadjanje predmetima
bacanje i uništavanje stvari
šamaranje
čupanje kose
fizičko sprečavanje da žrtva negde ode

Seksualno nasilje
prisiljavanje na seks
prisiljavanje na neželjene seksualne postupke
prisiljavanje na gledanje pornografije
prisiljavanje na snimanje seksualnog odnosa i radnji

Ekonomsko nasilje (odnosi se na nasilje u porodici)
uskraćivanje novca
zabrana da se zaposli
upravljanje imovinom bez znanja žrtve, ili bez saglasnosti
uskraćivanje i oduzimanje finansijskih sredstava


Vrlo retko se radi o jednoj vrsti nasilja, žrtve su najčešće doživljavale istovremeno nekoliko vrsta nasilja (npr. fizičko nasilje uz psihičko ili ekonomsko nasilje). Važno je istaći da je seksualno nasilje jedno od najviše traumatizirajućih iskustava za žrtvu.

Posledice

Bez obzira o kakvom se nasilju radi i koliko dugo je neko njemu bio izložen, možemo pretpostaviti da postoje posledice koje je odnos nasilja ostavio na žrtvu.

Neposredno po doživljavanju nasilja, pogotovu kada se radi o fizickom nasilju, osoba je u stanju šoka, neverice neprihvatanja preživljenog iskustva.

Kod osoba koje su bile izloženi dugogodišnjem nasilju srećemo čitav niz promena u psihičkom funkcionisanju, čak i razvoj simptoma psihičkih poremećaja.
Zavisno od vrste i stepena izloženosti nasilju, kao i vremenskom periodu izloženosti, kod osoba koje trpe nasilje srećemo i posledice na psihičko i opšte funkcionisanje, koje je takođe različitog stepena i obima. U tom kontekstu govorimo o različitim fazama viktimizacije.

Generalno posmatrano, odnos dominacije i kontrole koji se sprovodi kroz nasilne obrasce ponašanja nad nekom osobom, pre svega izaziva strah i nesigurnost. Iz straha od ponovnog povredivanja sledi niz pokušaja da se sa nasilnikom uspostavi “dobar” odnos, a pri tome se neretko traži sopstvena odgovornost za nasilje. Udruženo sa tim, što je tipicno za nasilje u porodici, javlja se stid i sramota, te se nasilje krije čak i od najbližih prijatelja i drugih članova porodice. Brojni su primeri žena koje su nasilje krile decenijama i ostajale izolovane u poziciji “žrtve”, u sve većoj kumulaciji nasilja.

Narušen doživljaj bazične sigurnosti, sniženo samopouzdanje i samopoštovanje, stalna strepnja i strah od ponovnog povređivanja, stid i sramota, karakteristicne su prve faze viktimizacije. Udruženo sa tim sreću se i brojne promene u socijalnom funkcionisanju, kao što su povlačenje i zatvaranje u sebe, prekid kontakta sa prijateljima i rodbinom, gubitak za socijalne aktivnosti i sl.

U slučajevima izraženijeg nasilja naglašavaju se prethodno opisane posledice, ali se i javljaju simptomi psihičke disfunkcionalnosti, koji mogu biti različiti, a zavise od opštih karakteristika ličnosti osobe koja trpi nasilje i karakteristika preživljenih nasilnih iskustava. U tom kontekstu možemo pomenuti razvoj psihosomatskih tegoba, depresivnosti, fobija, anksioznosti i sl. što, u najtežem stepenu viktimizacije, poprima i razmere težih duševnih oboljenja kao što su psihotične depresije, paranoje, kao i samoubistva ili ubistva.


Stoholmski sindrom
Kada žrtva živi pod ovim uslovima, ona razvija psihološke odbrambene mehanizme. Ona mora da nadje načina da preživi u ovom svetu nasilja. Mnogim ljudima koji nisu živeli pod ovakvim uslovima je teško da shvate zašto se žrtve ponašaju onako kako se ponašaju. Imenovan je psihološki sindrom koji označava ponašanje ljudi koji su bili povredeni ili kojima je prećeno nasiljem od koga ne mogu da pobegnu.

Sindrom je prvi put uočen 1973. g. kada su četiri službenika/ce banke bile držane kao taoci za vreme pljačke banke u Stoholmu. Od tog vremena su oni koji rade sa žrtvama nasilja shvatili da žrtve razvijaju isti sindrom u cilju da prežive. Stoholmski sindrom se definiše kao reakcija zatočenika na nasilje koje ne mogu da izbegnu. Uočeno je da kidnapovani taoci lakše prežive kada uspostave vezu sa onima koji ih drže u zatočeništvu (sve ovo važi za žrtve nasilja u porodici u kojoj je jedan član nasilan). Postoje četiri uslova neophodnih da se razvije ovaj sindrom i to:

1. Nasilnik preti da će ubiti žrtvu ili joj naneti teške povrede, čime dovodi u pitanje njen opstanak,
2. Žrtva ne može da pobegne ili misli da ne može da pobegne,
3. Žrtva je izolovana od drugih,
4. Nasilnik pokazuje izvesnu nežnost.

Ako ne uspostavi vezu sa nasilnikom ili pokuša da pobegne, nasilje nad žrtvom postaje još gore. Ako nasilnik/ca pokaže i najmanju nežnost (što on radi u fazi ponovnog uspostavljanja veze), ona će poricati teror i uspostaviti vezu sa pozitivnom stranom nasilnika. Maltretirana žrtva počinje da obraća ogromnu pažnju na nasilnikove potrebe totalno negirajući svoje sopstvene i percipirajući sebe i svet oko sebe kroz njegove oči. Indikacija da je žrtva razvila Stoholmski sindrom je da ga/je brani i pokazuje zahvalnost za njegove/njene male ljubaznosti.



Kod nekih nasilnika su primećene određene bihejvioralne karakteristike. To su:
-ekstremna emocionalna bezosećajnost i egoizam;
-opšta degradacija i verbalna devaluacija drugih ljudi;
-govore drugima šta da misle i govore;
-konstantna upotreba zastrašivanja u govoru, ili preteće ponašanje kako bi dobili šta žele
-preterana, hronična ljutnja
-nagle promene raspoloženja;
-nasilne provale, nedostatak kontrole nad nagonima;
-agresivnost
-okrutno ponašanje, naročito pod uticajem alkohola ili drugih droga.

Oni su zaštitnici svoje snage, moći, osiguravaju svoju snagu i moć često sa patologijom vezanom za gnev. Napadi su obično spontani i brutalni, demonstrirajući snagu nad žrtvama.
Verbalno zlostavljanje takođe može biti jednako stravično, najčešće ponižavajuće. Reči degradiraju način na koji žrtva doživljava samu sebe, lišena je prava na osećanja, ponižena, neretko napadaju na žrtvin socijalni ugled
Žrtve se boje osude od strane najbližih i društva, boje se osećaja srama, da je žrtva sama dovela do napada svojim ponašanjem. Neretko je i prisustvo dvostrukih moralnih standarda. Pojam «krivice žrtve» odnosi se na to da su žrtve zlostavljanja u potpunosti ili samo delimično odgovorne za ono što im se dogodilo. Ovo se odnosi na popularni stav da određeno ponašanje žrtve je ohrabrilo i dovelo do nasilja. Ovi koncepti okrivljavanja žrtve su bar delimično prihvaćeni u mnogim zemljama.