Psihologija vernika i ateista

[kreki samuraja]

sporni iz uvodnog topika nisu zapravo vernici /ateisti.
zaista religiozni ljudi shvataju religiju na način na koji bi trebalo da bude shvaćena,a to nije ni propovedanje , ni fatva, ni moljenje superčoveku sa bradom na nebu, ni striktno odricanje podrazumevanih životnih nagona moderne civilizacije
njih možeš nazvati fanaticima, ali ih ja radije svrstavam u sektaše.
a ateisti koji ti saopšte taj fakat o sebi odma nakon što ti kažu ime su mi podjednako rangirani kao ovi gore zaludjenici.
ateisti sebe vide kao boga, smatraju da su im opšteljudske primtiivne karakteristike dovoljne i to je to.

a zapravi religiozni ljudi su oni koji su shvatili krajnji domet čovekovog delovanja , a koji nije velik. oni nisu zadovoljni time žele više žele bolje pa su samim tim postali religiozni odnosno nadaju se odnosno uzdaju se u postojanje više sile od čovekove koju ,ukoliko zaista u nju veruju, mogu da dotaknu osete i postanu ta sila i u ovom ne isključivo u postzemaljskom životu

dakle, imaš samozadovoljne ateiste (koji su često i egoisti) i nepromišljene da ne kažem glupe religiozne fanatike
i ambiciozne, poletne religijske sledbenike koji uspeju preko svojih bazičnih mogućnosti

 

[kreki samuraja]

možda nisam najsrećnije objasnila, ali mišljenja sam da se religija , govorimo o onoj pravoj naravno, ne da opisati rečima, već se samo doživi
da, subjektivno, a kako drugačije.

 

[wihor]

Evo u duhu praznika, postavljam sebi jedno pitanje, zasto pojedinjeni vernici imaju toliku potrebu da pokazu sebe kao velikim, pozvrtvovanim vernicima?
Vezano za to isto, zasto neki vernici/ateisti, ne mogu jednostavno da prihvate tudje misljenje, a ne da namecu svoje kao jedino ispravno, zar jednostavno ne mogu da kazu "u redu, ne slazemo se i imas svoje a ja svoje", i to je to.
Najbolji primer toga je kada neko ko ne zna ni "Oce nas" a uzme da ti prica o crkvenom moralu i zasto je zlo biti ateista ili sta vec, a lupa se u grudi kao veliki hriscanin. Naravno, moje pitanje ukljucuje i onaj broj tih velikih hriscana koji mozda jesu i dobri i znaju Bibliju napamet, ali i dalje upiru prste i osudjuju, skoro agresivno.
Mislim da tema nije za religiju, jer me zanima psihologija tih ljudi bez mnogo religijskog tumacenja. Ako sam uvredio nekog ovim postom izvinjavam se, to mi nije bila namera.

neistine i stra od zivota.

 

[coviax1]

sporni iz uvodnog topika nisu zapravo vernici /ateisti.
zaista religiozni ljudi shvataju religiju na način na koji bi trebalo da bude shvaćena,a to nije ni propovedanje , ni fatva, ni moljenje superčoveku sa bradom na nebu, ni striktno odricanje podrazumevanih životnih nagona moderne civilizacije
njih možeš nazvati fanaticima, ali ih ja radije svrstavam u sektaše.
a ateisti koji ti saopšte taj fakat o sebi odma nakon što ti kažu ime su mi podjednako rangirani kao ovi gore zaludjenici.
ateisti sebe vide kao boga, smatraju da su im opšteljudske primtiivne karakteristike dovoljne i to je to.

a zapravi religiozni ljudi su oni koji su shvatili krajnji domet čovekovog delovanja , a koji nije velik. oni nisu zadovoljni time žele više žele bolje pa su samim tim postali religiozni odnosno nadaju se odnosno uzdaju se u postojanje više sile od čovekove koju ,ukoliko zaista u nju veruju, mogu da dotaknu osete i postanu ta sila i u ovom ne isključivo u postzemaljskom životu

dakle, imaš samozadovoljne ateiste (koji su često i egoisti) i nepromišljene da ne kažem glupe religiozne fanatike
i ambiciozne, poletne religijske sledbenike koji uspeju preko svojih bazičnih mogućnosti

Pa kad bi to bilo tako jednostavno...A moglo bi biti da su ljudi samo s prosečnim IQ oko 100...
O manje inteligentnima-ne bih...Mada ne bi ni to bilo nefunkcionalno...
Moja promišljanja sveta me vode u nekovrsni materijalni panteizam agnostičkog pristupa...
Iz tog rakursa večinu vernika vidim kao ljude koji paušalno poklanjaju poverenje u imaginativne storije pisanih knjiga i usmene
interpretacije tih knjiga.U nauci ,priličan,skeptik-ne mogu da funkcionišem na taj način,ali mi je jasno da vernik veruje iz nemoći i
lenjosti da dopre do svih istina koje će umanjiti njegove egzistencijalne strahove...
I kad naiđe na "objašnjenje"koje te strahove neutralizuje-fiksira takvo objašnjenje kao sopstveni stav.Interesantno je da time
strah ne nestaje i ja sam siguran da svi sveštenici znaju za te efekte i "izdašno"ih koriste,čak su naučeni i da ih podstiču!
Zvuči ateistički? U PITANJU JE IPAK SKEPTICIZAM. Naime hipotetični Bog nije imenovao ni jednog svog advokata na planeti
Zemlji da ga zastupa...Samozvani Božiji advokati...Popovi,šamani,hođe...Ne baš obični šibicari i secikese...
Okretanje religiji je nešto sasvim drugo...Zaista-ne mora čovek da živi u strahu od smrti,pogotovu ako taj strah teško
podnosi (kao Žile ljubav)...Opravdano je da malo gaji i iluzije...O spasu od Boga,o dobitku na greb,greb,bingu,lotou...
Što da ne...
Ateističko osporavanje tog prava je narušavanje prava na slobodno mišljenje!
Moje panteističko-materijalističko misticiranje postojanja
ne žudi da bude najbolja idejno-filozofska doktrina!Teži samo
da zadovolji moj skoro prevladani strah od smrti...Naravno da pomalo još trtam!Da se neko vrnuo od tamo i ispričao
bar nešto -lako bih ja...
No dobro-ovim samo pokazujem kako je ovo veoma ozbiljna i široka tema,ali sva se vrti baš oko tog egzistencijalnog
straha...Ne kažu đabe da su ateisti čak veći vernici od vernika (da ne kažem od pape)

 

[kreki samuraja]

Da se neko vrnuo od tamo i ispričao
bar nešto -lako bih ja..

da... pa da.. verujem da je ovo duhovito u tvojim krugovima prijatelja sa iquom 260

 

[tehduduk]

psihologija je ista- samo su odgovori drugi

istom selektivnom metodom se traze odgovori na pitanja, samo sto su neki kriticnijih merila, a neki ne

 

[coviax1]

da... pa da.. verujem da je ovo duhovito u tvojim krugovima prijatelja sa iquom 260

Ne preteruj-za 110 manje na svu sreću... Jer čovek dok ne pogreši i ne zaglavinja u zabludu-ne može znati
kakvo je zadovoljstvo i olakšanje iznalaženje rešenja kakvog teškog i komplikovanog matematičkog problema ili naučne
istine,teorije...
Ali možemo u duhu postmoderne...Lepote imaginacije kojima se negira sva filozofija,religija umnost,ali koje su
uzlet iznad kukavičijeg gnezda...Ništa lakše za lagane duhom...