Psihičko i fizičko nasilje u braku, vezi

Pozvala policiju... do tada bila svesa da stvari ne idu kako treba, ali kako je on bio u nekom stanju koje je ličilo na depresiju (a nije želeo pomoć) mislila sam da mogu to da iznesem... pričali smo u nedogled.... i sve se mi u teoriji dogovorimo, a nije pio, kockao, varao me.... ali nije ni pokušavao da nađe posao, niti je na bilo koji način učestvovao u zajedničkom životu, sem po nekad, kad kao da se prene,ali kao neko drugi, ko viče, histeriše, baca stvari, uključi se da kažnjava klince za gluposti... neko ko praska toliko da mu popucaju kapilari na licu....
Uz sve loše stvari koje idu, stalno preispitivanje kako i zašto, polako odustaješ od svega što si ti, a što bi možda moglo da bude problem...trudiš se da peglaš stvari pred sobom i drugima i nikome ne govoriš zato što se jako stidiš što si tu gde jesi i veruješ da kada se dvoje ljudi toliko vole i svašta su preturili preko glave, mogu sve da reše.... samo još malo trpeljivosti,još malo vremena.... a sve je gore... To je kao kad kuvaš žabu...
E onda kada me je udario, kada je histerisao, a deca su nam bila tu, ja sam pozvala policiju....očajna... Mada nije me udario da me ubije, nego da me ponizi.... I sve to što ide, policija, Centar za socijalni rad.. to stanje vakuuma u kome ne možeš da odvedeš decu, a oni smatraju da ima posttraumatski sindrom i kažu da jedino što mogu je da izbegavam bilo kakav konflikt, bilo kakvo neslaganje, zato što on izgubi kontroli i povrediće me, a kad dođe sebi neće moći da se nosi sa tim i može sve da nas pobije.... tih 42 dana je nešto što se ne može opisati strahom, strepnjom ili očajem... to je mešavina svega strašnog... I najbolnije saznanje da od čoveka koji je bio čovek mog života nije ostao ni trag.....
Ja nisam mislila da sam kriva,niti da zaslužujem to što mi se dešava,ja samo nisam mogla da prihvatim i poverujem da smo tu... nismo mi bili zajedno godinu ili pet, mi smo imali svašta iza sebe... a to ludilo i strahota je trajalo manje od godine...kao gladna godina... nikad kraja....
Onda smo otišli, deca i ja.... i svakim danom koji prođe je bolje, za mene i njih... ali po tako malo bolje da se ne poveruje....
Onda rešiš da se ne plašiš i trudiš se da preuzmeš kontrolu zato što naša devojčica je tada imala 6 godina i nije bilo sile da dopustim da raste misleći da je to normalno...da ljubav prema njenom ocu bude iznad moje odgovornosti za nju, za sve njih i da ona živi tako zato što je to gledala i mislila da ne može drugačije...
I sve to vreme, ja nisam bila ljuta ni besna, samo neprekidno i beznadežno tužna što je to u šta smo se pretvorili nešto što ne da nisam mogla da zamisim, nego nešto što nisam znala ni da je moguće... Bzvz
 
Kosta2:
Zlostavljali su vas? :roll:

Vi ste zlostavljali? :mrgreen:

Bili ste svedokom? :sad2:


Kako ste ili kako bi reagovali?
Kliknite za proširenje...

Nisam zlostavljana, niti sam zlostavljala a ni bila svedokom... ali iz javnih sredstava informisanja i mnogobrojnih sigurnih kuca, stoji da toga ima sve vise..
Bilo je toga oduvek samo sto se mnogo vise cutalo o tome nego danas i to je dobro..jer oni koji su zlostavljani a nisu u stanju da se tome suprostave neka
bar javno progovore, da ih zastite oni kojima je to posao i obaveza..jer u jednoj porodici cenim da zlostavljanjem zene ili muskarca automatski se psihicki
ako ne i fizicki zlostavljaju i deca ako ih ima u takvim brakovima..Meni su ovakve teme vrlo mucne i na samu pomisao zlostavljanja ljudi a i zivotinja
Neki dan je osvanula vest da su negde u okolini Tuzle, desetogodisnji decaci stapom silovali - zlosavljali stene psa od 5 meseci dok stene nije uginulo.
....Ovo svakako nije za poredjenje sa zlostavljuanjem ljudi ali je po meni jednako uzasno i sadisticki
 
euridika:
Pozvala policiju... do tada bila svesa da stvari ne idu kako treba, ali kako je on bio u nekom stanju koje je ličilo na depresiju (a nije želeo pomoć) mislila sam da mogu to da iznesem... pričali smo u nedogled.... i sve se mi u teoriji dogovorimo, a nije pio, kockao, varao me.... ali nije ni pokušavao da nađe posao, niti je na bilo koji način učestvovao u zajedničkom životu, sem po nekad, kad kao da se prene,ali kao neko drugi, ko viče, histeriše, baca stvari, uključi se da kažnjava klince za gluposti... neko ko praska toliko da mu popucaju kapilari na licu....
Uz sve loše stvari koje idu, stalno preispitivanje kako i zašto, polako odustaješ od svega što si ti, a što bi možda moglo da bude problem...trudiš se da peglaš stvari pred sobom i drugima i nikome ne govoriš zato što se jako stidiš što si tu gde jesi i veruješ da kada se dvoje ljudi toliko vole i svašta su preturili preko glave, mogu sve da reše.... samo još malo trpeljivosti,još malo vremena.... a sve je gore... To je kao kad kuvaš žabu...
E onda kada me je udario, kada je histerisao, a deca su nam bila tu, ja sam pozvala policiju....očajna... Mada nije me udario da me ubije, nego da me ponizi.... I sve to što ide, policija, Centar za socijalni rad.. to stanje vakuuma u kome ne možeš da odvedeš decu, a oni smatraju da ima posttraumatski sindrom i kažu da jedino što mogu je da izbegavam bilo kakav konflikt, bilo kakvo neslaganje, zato što on izgubi kontroli i povrediće me, a kad dođe sebi neće moći da se nosi sa tim i može sve da nas pobije.... tih 42 dana je nešto što se ne može opisati strahom, strepnjom ili očajem... to je mešavina svega strašnog... I najbolnije saznanje da od čoveka koji je bio čovek mog života nije ostao ni trag.....
Ja nisam mislila da sam kriva,niti da zaslužujem to što mi se dešava,ja samo nisam mogla da prihvatim i poverujem da smo tu... nismo mi bili zajedno godinu ili pet, mi smo imali svašta iza sebe... a to ludilo i strahota je trajalo manje od godine...kao gladna godina... nikad kraja....
Onda smo otišli, deca i ja.... i svakim danom koji prođe je bolje, za mene i njih... ali po tako malo bolje da se ne poveruje....
Onda rešiš da se ne plašiš i trudiš se da preuzmeš kontrolu zato što naša devojčica je tada imala 6 godina i nije bilo sile da dopustim da raste misleći da je to normalno...da ljubav prema njenom ocu bude iznad moje odgovornosti za nju, za sve njih i da ona živi tako zato što je to gledala i mislila da ne može drugačije...
I sve to vreme, ja nisam bila ljuta ni besna, samo neprekidno i beznadežno tužna što je to u šta smo se pretvorili nešto što ne da nisam mogla da zamisim, nego nešto što nisam znala ni da je moguće... Bzvz
Kliknite za proširenje...

...

:zag:

- - - - - - - - - -

Nina:
Nisam zlostavljana, niti sam zlostavljala a ni bila svedokom... ali iz javnih sredstava informisanja i mnogobrojnih sigurnih kuca, stoji da toga ima sve vise..
Bilo je toga oduvek samo sto se mnogo vise cutalo o tome nego danas i to je dobro..jer oni koji su zlostavljani a nisu u stanju da se tome suprostave neka
bar javno progovore, da ih zastite oni kojima je to posao i obaveza..jer u jednoj porodici cenim da zlostavljanjem zene ili muskarca automatski se psihicki
ako ne i fizicki zlostavljaju i deca ako ih ima u takvim brakovima..Meni su ovakve teme vrlo mucne i na samu pomisao zlostavljanja ljudi a i zivotinja
Neki dan je osvanula vest da su negde u okolini Tuzle, desetogodisnji decaci stapom silovali - zlosavljali stene psa od 5 meseci dok stene nije uginulo.
....Ovo svakako nije za poredjenje sa zlostavljuanjem ljudi ali je po meni jednako uzasno i sadisticki
Kliknite za proširenje...

MORA da se prica, da se naglas kaze, bilo kome. Tada pocinje problem i da se resava.

A ovi decaci... Nemam reci. U sta ce se pretvoriti? Osoba koju zabavlja da muci ikoga, ne moze biti normalna.
 
86bogomoljka:
...

:zag:

- - - - - - - - - -



MORA da se prica, da se naglas kaze, bilo kome. Tada pocinje problem i da se resava.

A ovi decaci... Nemam reci. U sta ce se pretvoriti? Osoba koju zabavlja da muci ikoga, ne moze biti normalna.
Kliknite za proširenje...

nemam ni ja. ne mogu da vjerujem da su ljudi tako zaostali i nasilni. a i glupi i ograniceni. mislim da cu odmoriti i od ljudi ovde kao sto odmaram i inace u zivotu.
 
86bogomoljka:
...

:zag:

- - - - - - - - - -



MORA da se prica, da se naglas kaze, bilo kome. Tada pocinje problem i da se resava.

A ovi decaci... Nemam reci. U sta ce se pretvoriti? Osoba koju zabavlja da muci ikoga, ne moze biti normalna.
Kliknite za proširenje...
To sam i ja pitala..u sta ce se ta deca pretvoriti ..pa je bilo i opravdanja za ovakav cin

iinace je tema bila na Politici
evo link ka vesti
http://forum.krstarica.com/showthre...ZGROŽENI-Grupa-desetogodišnjaka-silovala-psa-!

i da dopunim samu sebe..
verovatno ce se takva deca danas sutra pretvoriti u nasilnika koji ce maltretirati nekoga iz svoje porodice
 
Poslednja izmena:
86bogomoljka:
...

:zag:

- - - - - - - - - -



MORA da se prica, da se naglas kaze, bilo kome. Tada pocinje problem i da se resava.

A ovi decaci... Nemam reci. U sta ce se pretvoriti? Osoba koju zabavlja da muci ikoga, ne moze biti normalna.
Kliknite za proširenje...

Ne možeš da kažeš. Zato što nisi nepismena, imaš gde da odeš i ionako sve radiš sama, tako da ćeš moći i kasnije, nekad, ali ako kažeš onda je to, nekako stvarno, koliko god to bolesno žvučalo, i tada više nema nazad... a sve ono iza je vredno da se sačeka još malo... pa se to "malo" rastegne... i kad se kaže, onda je konačno i nema više... Spolja gledano, da treba odmah reći (ja sam ta koja je pretučenu cimerku odvukla u policiju zato što je ljudsko biće, a ne stoka da je neko bije), ali dok nisi napolju, sve to utiče na tvoje rasuđivanje i onako, nisi svoj, gore nego kad si gladan :) i jednio što paziš je da ne kažeš...
 
euridika:
Ne možeš da kažeš. Zato što nisi nepismena, imaš gde da odeš i ionako sve radiš sama, tako da ćeš moći i kasnije, nekad, ali ako kažeš onda je to, nekako stvarno, koliko god to bolesno žvučalo, i tada više nema nazad... a sve ono iza je vredno da se sačeka još malo... pa se to "malo" rastegne... i kad se kaže, onda je konačno i nema više... Spolja gledano, da treba odmah reći (ja sam ta koja je pretučenu cimerku odvukla u policiju zato što je ljudsko biće, a ne stoka da je neko bije), ali dok nisi napolju, sve to utiče na tvoje rasuđivanje i onako, nisi svoj, gore nego kad si gladan :) i jednio što paziš je da ne kažeš...
Kliknite za proširenje...

Sve znam... Treba vremena da se prevali.
Zato neki ni ne stignu da kazu nego se sazna iz crne hronike.

Ali kada progovoris... pojavi se svetlo na kraju tunela.
I sve prodje :zag: Mora proci :)
 
Statisticki podaci pokazuju da je jedna od cetiri zena zlostavljana
I ako sad na forumu, kao uvek, vlada stanje stabilnosti, realnost pokazuje drugacije stanje
Nije zlostavljenje samo fizicko, postoji vrbalno, psihicko, ekonomsko seksualno ....
Tako da i ako je djole spomenuo da bi vise voleo da mu lupi samar nego da zvoca , po pravilu ne sme ni jedno od toga
Videla sam na pdf-u muskarci da zene ucenjuju oceve decom i to je vrsta nasilja
Iskreno niko od nas ne zna sta je zapravo nasilje ...
Nasilje je sve ono sto nam se ne svidja i smeta a sta dozivljavamo od strane partnera, clana porodice itd.
Neobicno izgleda ali i mazenje, ako je osoba protiv toga, je vid nasilja
 
Mala digresija bila sad pre neki dan tema gde je neki pedofil ucenjivao klinku da se skine,pa je onda njena keva saznala i pripretila mu policijom a onda je i nju ucenivao da ce sve reci njenom muzu,za koga je znao da je strog i da brecaju od njega,i onda se i keva neko vreme skidala dok nije pozvala policiju na kraju..
U svemu tome ja sam se zapitala koliko moras da budes uplasen od muza da ces umesto da momentalno prijavis pedofila policiji,znaci osobu koja ti zlostavlja dete,
ti pre pristati na neke ucene..Koja je to bolest..
 
CicaMaca>):
Mala digresija bila sad pre neki dan tema gde je neki pedofil ucenjivao klinku da se skine,pa je onda njena keva saznala i pripretila mu policijom a onda je i nju ucenivao da ce sve reci njenom muzu,za koga je znao da je strog i da brecaju od njega,i onda se i keva neko vreme skidala dok nije pozvala policiju na kraju..
U svemu tome ja sam se zapitala koliko moras da budes uplasen od muza da ces umesto da momentalno prijavis pedofila policiji,znaci osobu koja ti zlostavlja dete,
ti pre pristati na neke ucene..Koja je to bolest..
Kliknite za proširenje...

Patrijarhat u Srbiji gde je muz Bog i batina "ne postoji" na forumu ali uzivo je jezivo stanje nesvesti mnogih da je ovo 21. vek a ne praistorijska dzungla sto pokazuje ta vest i mnoge slicne i gore.
..............................................

Prvi put kad je udari treba da ode u Hitnu i policiji isprica sta se desilo.
Prvi put kad krene mentalno nasilje treba da ode.
 
mene zanima nesto
u okruzenju imam slucaj koji me intrigira.mladic je povremeno udario devojku,devojcini roditelji su saznali i izbacili su sina iz stana.on je materijalno obezbedjen,tako da se snasao sto se tice stanovanja
sa devojkom je raskinuo
cula sam da su se momak i devojka jako voleli,lepo slagali,ali je on imao po nekad izlive besa koje nije mogao da kontrolise.posle bi plakao i kleo se da nece nikad vise
ali jeste
ono sto je mene kao majku zapanjilo,a poznajem njegvu mamu je da je digla ruke od njega.mislim dal je moguce da to ljudi rade samo koji su losi,bahati ,olos?sta moze porodica da uradi da mu pomogne?vredi li ga uputiti na psihijatre,psihologe?da li je nekontrolisani bes jedan vid bolesti?
ja bih svoje dete prva prijavila policiji,da prekinam cutanje,da shvati da se to ne oprasta,al nekako mislim da ne bih mogla da dignem ruke od njega
a njoj bih svakako porucila da bezi,koliko je noge nose
 
smokva:
mene zanima nesto
u okruzenju imam slucaj koji me intrigira.mladic je povremeno udario devojku,devojcini roditelji su saznali i izbacili su sina iz stana.on je materijalno obezbedjen,tako da se snasao sto se tice stanovanja
sa devojkom je raskinuo
cula sam da su se momak i devojka jako voleli,lepo slagali,ali je on imao po nekad izlive besa koje nije mogao da kontrolise.posle bi plakao i kleo se da nece nikad vise
ali jeste
ono sto je mene kao majku zapanjilo,a poznajem njegvu mamu je da je digla ruke od njega.mislim dal je moguce da to ljudi rade samo koji su losi,bahati ,olos?sta moze porodica da uradi da mu pomogne?vredi li ga uputiti na psihijatre,psihologe?da li je nekontrolisani bes jedan vid bolesti?
ja bih svoje dete prva prijavila policiji,da prekinam cutanje,da shvati da se to ne oprasta,al nekako mislim da ne bih mogla da dignem ruke od njega
a njoj bih svakako porucila da bezi,koliko je noge nose
Kliknite za proširenje...

Ne znam šta boh ti rekla... To su strašne stvari. Ako nešto ne bih mogla da podnesem to je saznanje da sam rodila mpnstruma. I ma koliko emocija tu bilo kod mene kao majke, mislim da bi razum prevladao. Ne daj Bože da uradi nešto strašno, presudila bih ja njemu pa sebi. Nisam ga rodila da bi ikome život uništavao.

O svom iskustvu sam pričala... Meni je bivša svekrva pomogla da pobegnem sa detetom. I uvek će imati moje poštovanje zbpg toga. Žena razmišlja slično kao ja gore.
Da, digli su ruke od njega. Posle 1001 pokušaja da pomognu, razumeju. Sada su se okrenuli unuku. On im je svetla tačka i uteha. Sa sinom se više i ne čuju. Mene povremeno nazovu da provere da li je sve ok i da me ne uznemirava.
 
smokva:
Ja ne mogu ni da zamislim kako je majkama ubica?!
Majka si,u krvi ti je ta potreba da volis i zastitis,kako okrenuti ledja?
Kliknite za proširenje...

Čitala sam davno o tome. Zanimljiva tema. Ali teškaaa...
Kažu da su obično dve vrste žena tu. One koje osude sopstvenu decu i završe sa njima ma kako to teško bilo i one koje i dalje podržavaju a neke čak postanu saučesnici.
Grozota.
Ala smo našli temu :lol:
 
86bogomoljka:
Čitala sam davno o tome. Zanimljiva tema. Ali teškaaa...
Kažu da su obično dve vrste žena tu. One koje osude sopstvenu decu i završe sa njima ma kako to teško bilo i one koje i dalje podržavaju a neke čak postanu saučesnici.
Grozota.
Ala smo našli temu :lol:
Kliknite za proširenje...

Pa nije sve crno ili belo.ove sto su ostale uz decu ne znaci da odobravaju.svakako da vecina osudjuje,al ne dize ruke od deteta.
Mislim dete,to su odrasli ljudi,al su rodiljima uvek deca
 
euridika:
Pozvala policiju... do tada bila svesa da stvari ne idu kako treba, ali kako je on bio u nekom stanju koje je ličilo na depresiju (a nije želeo pomoć) mislila sam da mogu to da iznesem... pričali smo u nedogled.... i sve se mi u teoriji dogovorimo, a nije pio, kockao, varao me.... ali nije ni pokušavao da nađe posao, niti je na bilo koji način učestvovao u zajedničkom životu, sem po nekad, kad kao da se prene,ali kao neko drugi, ko viče, histeriše, baca stvari, uključi se da kažnjava klince za gluposti... neko ko praska toliko da mu popucaju kapilari na licu....
Uz sve loše stvari koje idu, stalno preispitivanje kako i zašto, polako odustaješ od svega što si ti, a što bi možda moglo da bude problem...trudiš se da peglaš stvari pred sobom i drugima i nikome ne govoriš zato što se jako stidiš što si tu gde jesi i veruješ da kada se dvoje ljudi toliko vole i svašta su preturili preko glave, mogu sve da reše.... samo još malo trpeljivosti,još malo vremena.... a sve je gore... To je kao kad kuvaš žabu...
E onda kada me je udario, kada je histerisao, a deca su nam bila tu, ja sam pozvala policiju....očajna... Mada nije me udario da me ubije, nego da me ponizi.... I sve to što ide, policija, Centar za socijalni rad.. to stanje vakuuma u kome ne možeš da odvedeš decu, a oni smatraju da ima posttraumatski sindrom i kažu da jedino što mogu je da izbegavam bilo kakav konflikt, bilo kakvo neslaganje, zato što on izgubi kontroli i povrediće me, a kad dođe sebi neće moći da se nosi sa tim i može sve da nas pobije.... tih 42 dana je nešto što se ne može opisati strahom, strepnjom ili očajem... to je mešavina svega strašnog... I najbolnije saznanje da od čoveka koji je bio čovek mog života nije ostao ni trag.....
Ja nisam mislila da sam kriva,niti da zaslužujem to što mi se dešava,ja samo nisam mogla da prihvatim i poverujem da smo tu... nismo mi bili zajedno godinu ili pet, mi smo imali svašta iza sebe... a to ludilo i strahota je trajalo manje od godine...kao gladna godina... nikad kraja....
Onda smo otišli, deca i ja.... i svakim danom koji prođe je bolje, za mene i njih... ali po tako malo bolje da se ne poveruje....
Onda rešiš da se ne plašiš i trudiš se da preuzmeš kontrolu zato što naša devojčica je tada imala 6 godina i nije bilo sile da dopustim da raste misleći da je to normalno...da ljubav prema njenom ocu bude iznad moje odgovornosti za nju, za sve njih i da ona živi tako zato što je to gledala i mislila da ne može drugačije...
I sve to vreme, ja nisam bila ljuta ni besna, samo neprekidno i beznadežno tužna što je to u šta smo se pretvorili nešto što ne da nisam mogla da zamisim, nego nešto što nisam znala ni da je moguće... Bzvz
Kliknite za proširenje...



MAJKA HRABROST :worth: :heart:
 
Nina:
Neki dan je osvanula vest da su negde u okolini Tuzle, desetogodisnji decaci stapom silovali - zlosavljali stene psa od 5 meseci dok stene nije uginulo.
....Ovo svakako nije za poredjenje sa zlostavljuanjem ljudi ali je po meni jednako uzasno i sadisticki
Kliknite za proširenje...



Ta deca ako nisu stavljena u tretman socijale i psihijatrije imaju crnu budućnost, a ako ih društvo nije stavilo u tretman ima još crnju.
Deca svoju ne zaslužuju, a društvo ako ne reaguje zaslužuje.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nemanja171
Žene u policiji testovi i obuka...
2
Odgovora
44
Pregleda
803
kapetanmark
K
kapelnik
Žensko. Par pogrešnih poteza i ode mast u propast !
Odgovora
2
Pregleda
246
PerfectOne
PerfectOne
Nina
Dlake u nosu su in
2
Odgovora
26
Pregleda
630
safon
S

Back
Top