Neke "velike i lepe misli koje su mu prolazile kroz glavu" i odlazile neznano gde :
"Мило Ђукановић, председник Црне Горе.
„На Косову је нападнута Југославија. Косово је бедем српског и црногорског народа које не може пасти док је нас и покољења наших потомака. Небројено пута смо рекли: Косово се мора бранити свим средствима”, Андријевица 13. јул 1990
“Што се тиче страха од Србије, тиме покушава политички манипулисати један број људи, насљедника усташоидне политике Секуле Дрљевића и Савића Марковића Штедимлије, политике разбратништва са српским народом. У својој заслијепљености мржњом, они измишљају етногенетске теорије о томе да смо из Мале Азије, причају како је наше писмо латинично а вјера нам католичка... И то све с намјером да докажу нашу аутохтоност и посебност у односу на Србе”. (НИН, 1990. година)
"Наглашена брига за Црну Гору је само димна завјеса иза које се крије мржња према увијек 'потенцијалном окупатору' - српском народу."
"Од свега највише мрзим четнике, усташе и стопостотне Црногорце!"
1991.
"Црна Гора је опстала као острво слободе када су други били поробљени, па зашто сада не би могла опстати као острво комунизма."
"Шах сам омрзнуо од њих и њиховог подаништва шаховници и младој демократији типа калашњиков." (3. октобар 1991. "Побједа")
"Наметнути рат ћемо добити, баш као што смо све такве противнике побјеђивали током цијеле наше историје. Овог пута ћемо завршити заједнички живот с њима и раскинути све контакте, надам се за сва времена. Надам се да ће се у тој диоби формирати нове државне заједнице у којима ћемо живјети, границе са Хрватском повући праведније и логичније, него што су то урадили приучени бољшевички картографи, чији је изгледа једини циљ био да над Црном Гором, у дијелу Боке буде хрватско старатељство. Још ћу вам само ово рећи: Црном Гором тече Зета, ускоро ће и Неретва."
"Поход на Дубровник је сврсисходан и свако супротно становиште је издајничко." (Побједа, 22. октобар 1991.)
"Не може се махати гранчицама мира дотле докле се српски народ у Хрватској коље, масакрира, силује, док им се пале куће и уништавају имања само зато што су Срби. Рат се не добија дезертерством већ мобилизацијом."
"Хрватска власт је по сваку цијену жељела рат - и има га."
1992.
"Све опозиционе сепаратистичке странке у Црној Гори говоре да смо водили бесмислени рат, а ни једна за то нема аргументе. А аргуменат је да нам је рат био наметнут, били смо нападнути од стране хрватске војске."
“Милошевић је нешто најбоље што се могло десити Југославији у овом тренутку, када повампирене фашистичке снаге у Хрватској и Словенији покушавају да униште све оно што је створено од 1945. године до сада. Поносан сам да у овим историјским тренуцима могу да будем раме уз раме са њим у одбрани тековина револуције”
а познат је и изјава поводом његовог имовног стања:
“Тек ћу да будем богат када будем престао да се бавим политиком”.
”Сваки паметан Црногорац и сваки поштен човјек у овој земљи са презиром помиње име издајника Јевреме Брковића, који је из личне сујете издао свој народ и сада даје антијугословенске изјаве по Загребу, док усташе, поново као 1941. године, крваве своје каме на немоћним српским цивилима„
1993.
"...ниједан закон не смије бити сметња послу који је у интересу Црне Горе" ( када је са газда Јездом склопио уговор око закупа Светог Стефана)
“Поносни смо на српско поријекло и црногорску државност, на славну историју српског народа. Зато и вјерујемо у заједничку будућност и просперитет”.
"Поручујем Либералном савезу и неким другим мање утицајним партијама које се врло залажу за отцепљење да су освојили 12-13 одсто бирачког тела, па им се управо толико и поклања пажње”.
а о томе колико је био наклоњен новинарима иде и ова изјава из 1994:
“У посљедње двије године ниједна професија није доживјела суноврат као новинарска”
“...влада је одољела искушењима да се упусти у дневно и примитивно полемисање са лажима и безобразлуцима које су аутори износили”
“Ја, нити било ко од нас у руководству, не стидимо се рећи да смо комунисти нити да желимо настављати изворну комунистичку идеју”.
“Љевичар сам у души зато што бих волио да живим у држави социјалне правде”.
"Заједничка држава има слободарски и антифашистички карактер зато што њихове владајуће партије баштине четврти, седми и тринаести јул.”
а поводом оснивања Савеза реформских снага (вођа у ЦГ био садашњи ректор Љубиша Станковић)
“Заједнички именитељ партија које окупља Савез реформских снага је србофобија и антикомунизам”.
"Политику агресивног антикомунизма и готово патолошке србофобије нуди Савез реформских снага Југославије. Иза невјештих реформских маски, лако је препознати протагонисте бивше, од народа одбачене политике, неколико младих, незадовољних властохљебника, шачицу црногорских националиста, шачицу сулудих исламских фундаменталиста и албанских сепаратиста, који свом народу нуде мржњу."
„Ми смо већ истањили авнојевске границе између Црне Горе и Херцеговине, односно између источне Босне и Црне Горе. Доста је српски народ робовао братству и јединству, авнојевској, Титовој Југославији, па, чак, и замислима Александра Карађорђевића да поправи Југославију"
"Због вјековних братских веза. Заједничке крви у свим ратовима проливене, због вјековног сна најбољих Црногораца и Србијанаца, због извјесно боље заједничке будућности, Црна Гора се и отвореног срца опредијелила за живот у заједничкој држави са Србијом".
"Наша је примарна идеја да своје овакве амбициозне планове реализујемо кроз нашу заједничку државу Савезну Републику Југославију, која представља и наш свјестан избор и нас стратески интерес. Мислимо да је лакше и безболније, посебно на Балкану, мијењати промашену политику и њене актере, него границе".
1998. године:
"Наша примарна идеја да своје овакве амбициозне планове реализујемо кроз нашу заједничку државу Савезну Републику Југославију, која представља и наш свјестан избор и наш стратешки интерес. Мислимо да је лакше и безболније, мијењати промашену политику и њене актере, а не границе."
1999. године тачније 27.2.1999
"Црна Гора није Словенија, она је саставни дио Југославије и то жели и да остане..”.
2001. године:
"Сукоб између Србије и Црне Горе није почео са Милошевићем него са присаједињењем Црне Горе Србији, 1918. године.'...
Jesu li to ti srpski četnici u Crnoj Gori?
