Овом гиф анимацијом бавио сам се у блогу о Канту и немогућности дефинисања десног и левог.
Кант Рука и рукавица
http://forum.krstarica.com/entry.php/13221-Kant-Ruka-i-rukavica
Али она заслужује посебну пажњу јер јасно указује на простор као осећај.
Оно што нам показује ова гиф анимација толико је неубичајено да многи прво закључују да сама гиф анимација мења смер; и сам сам у то сумњао. Али, није тако. Нема никаве промене смера окретања. Ова гиф анимација има 32 фрејма и у садашњости, у реалности, имамо посла само са једним јединим фрејмом који мирује. Кретање, тј окретање, ту додаје наша свест.
Али оно што је интересантно јесте правац тог окретања који не бива идентичан код сваког посматрача. Овај лик на слици окреће се у једном правцу, а код другог у другом и све у исто време.
То показује да је просторност осећај и да као што далтонисти неку ствар виде зеленом а други црвеном..
Исто тако, овој слици неко додаје осећај левог, а неко осећај десног.
Простор је осећај који ми стварамо и додајемо представи а не објективна стварност или суштина ствари по себи.
На исти начин, сваки правац у простору заправо је осећај који ми опажамо као линију а који животиње осећају. Зато лосос пронађе пут до мрестилишта а који никада није видео. Он зна куда да иде као што војник у строју зна где да се окрене када чује команду "у лево". И то зна кроз осећај а не кроз опажање. Може се окренути у лево и затворених очију. Тај мали зрачак осећаја просторности може нам дати представу праве суштине простора који је у целини осећај. Линије, правце, векторе, тек накнадно додаје интелект стварајући на тај начин представу коју зовемо опажајан, реалан и просторан свет око нас; иако он није ништа од тога већ је у целини производ свести, док изван ње остаје неспознатљива ствар по себи.
Кант Рука и рукавица
http://forum.krstarica.com/entry.php/13221-Kant-Ruka-i-rukavica
Али она заслужује посебну пажњу јер јасно указује на простор као осећај.
Оно што нам показује ова гиф анимација толико је неубичајено да многи прво закључују да сама гиф анимација мења смер; и сам сам у то сумњао. Али, није тако. Нема никаве промене смера окретања. Ова гиф анимација има 32 фрејма и у садашњости, у реалности, имамо посла само са једним јединим фрејмом који мирује. Кретање, тј окретање, ту додаје наша свест.
Али оно што је интересантно јесте правац тог окретања који не бива идентичан код сваког посматрача. Овај лик на слици окреће се у једном правцу, а код другог у другом и све у исто време.
То показује да је просторност осећај и да као што далтонисти неку ствар виде зеленом а други црвеном..
Исто тако, овој слици неко додаје осећај левог, а неко осећај десног.
Простор је осећај који ми стварамо и додајемо представи а не објективна стварност или суштина ствари по себи.

На исти начин, сваки правац у простору заправо је осећај који ми опажамо као линију а који животиње осећају. Зато лосос пронађе пут до мрестилишта а који никада није видео. Он зна куда да иде као што војник у строју зна где да се окрене када чује команду "у лево". И то зна кроз осећај а не кроз опажање. Може се окренути у лево и затворених очију. Тај мали зрачак осећаја просторности може нам дати представу праве суштине простора који је у целини осећај. Линије, правце, векторе, тек накнадно додаје интелект стварајући на тај начин представу коју зовемо опажајан, реалан и просторан свет око нас; иако он није ништа од тога већ је у целини производ свести, док изван ње остаје неспознатљива ствар по себи.
Poslednja izmena: