Prostatitis, akutni, hronični, bakterijski ili nespecifični je dosta komplikovano lečiti. Sam pristup ovom obolenju je specifičan. Specifičan zbog specifičnosti same žlezde, kao i uzroka koji je dovode u ovakvo stanje.
U velikom procentu lečenje antibioticima ne dovodi do krajnjeg izlečenja. Simptomi se ponovo vraćaju. Sa druge strane prisustvo bakterija u sekretu zahteva primenu antibiotika, koji ne daju krajnji pozitivan rezultat.
Zašto antibiotici ne daju rezultat?
"Za raspodelu lekova u tkivu prostate značajno je da je dobro vaskularizovana od strane grana unutrašnje ilijačne arterije, ali i da lokalni faktori (npr. građa i organizacija žlezdanog tkiva, sadržaj lipida i proteina i pH sekreta) mogu otežavati koncentrovanje antibiotika u njoj.
Kapilari koji vaskularizuju prostatu imaju čvrsto zbijene endotelne ćelije, što otežava prodor lekova iz cirkulacije ukoliko nisu dovoljno rastvorljivi u mastima (liposolubilni). Međutim, liposolubilnost samo olakšava lekovima da prodru u tkivo prostate, ali ne i da se tu zadrže dovoljno dugo i u dovoljnim koncentracijama, već na to utiču neki drugi faktori, npr. razlike u pH između cirkulacije i žlezdanog sekreta mogu izmeniti stepen jonizacije lekova, pa i njihovu rastvorljivost u mastima, pošto su lekovi većinom slabe organske baze ili kiseline. Tako, lekovi koji su jonizovani u većem stepenu u cirkulaciji, neće moći da prođu barijeru i nađu se u tkivu prostate u dovoljnoj koncentraciji, dok oni koji su nejonizovani u krvi mogu da postanu jonizovani u tkivu prostate i tu se čak i zadrže u većoj meri („zarobljavanje jona” – fenomen koji objašnjava zašto se neki lekovi mogu naći u većoj meri u određenim tkivima, a zavisi od lokalnih razlika u pH između tog tkiva i cirkulacije)."
Imamo inflamaciju perifernog žlezdanog tkiva prostate, lošu drenažu ovog žlezdanog parenhima, prisustvo bakterija i čak kamenčića - prostatolita koji dodatno stimulišu bakterijsku ekspanziju sa jedne strane i jako lošu propustljivost antibiotika do zone koja je ugrožena.
Upalni proces koji se ne sanira, stvara veliki broj slobodnih radikala koji napadaju čelije žlezdanog tkiva i nanose im teška oštećenja .Koncentracije antioksidanasa unutar žlezde nisu u stanju da im pariraju što dovodi prostatu u stanje oksidacionog stresa. Oksidacioni stres vodi ka oštećenju zdravih ćelija, organizam reaguje tako što pokreće inflamaciju i tako se zatvara začarani krug.
Posebna priča je hormon Dihidrotestosteron, koji se transformiše iz Testosterona. DHT je trostruko reaktivniji od Testosterona i nakon njegovog vezivanja za testosteronske receptore dolazi do upale.
I ako savremena urologija bolesti prostate uglavnom vezuje za bakterijske infekcije kao uzročnike, nisu u stanju da jasno definišu konkretne uzročnike koji iniciraju ova obolenja.
Diskutabilno je pitanje, da li su bakterijske infekcije uzrok ili posledica prostatitisa.
Kako objasniti nespecifični hronični prostatitis, obolenje koje karakterišu identični simptomi kao kod bakterijskog, stim da u sekretu prostate nema bakterija ni u tragovima.
Kod ovog prostatitisa imamo inflamaciju tkiva bez bakterijske infekcije. Imunitet obolelog savršeno funkcioniše ne dozvoljavajući bakterijama da prodru unutar prostate, ni da se razmnože u dovoljnom broju kako bi postale problem.
Ko je krivac za nespecifični,nebakterijski prostatitis? Šta ako je isti uzročnik kriv i za ostale - bakterijske, koji su postali bakterijski tek kasnije kada je imunitet dozvolio bakterijama da se usele.
Da li je DHT hormon koji nas prekriva dlakama, formira mišiće, veličinu penisa i programira libido, u stvari najveći neprijatelj prostate.
Istraživanja su pokazala da se u slučajevima hiperplazije ovaj hormon javlja u višku. Znači gde god imamo uvećanje prostate nalazimo i DHT.
Ja sam pošao od ideje da je ovaj reaktivni androgen u stvari pokretač upale prostate. Nastaje pod uticajem enzima alfa 5 reduktaze, koji prevodi Testosteron u DHT. Ovog enzima najviše ima u tkivu prostate, a ima ga i u potkožnom tkivu, naročito lica i temenog dela glave kod muškarca.
Naravno, radi se o malim koncentracijama nastalog DHT-a, ali ipak dovoljnim da pokrenu upalni proces unutar perifernog žlezdanog tkiva prostate.
Kada nastane, ovaj reaktivni androgen ima identični program kao i Testosteron, lako se vezuje za testosteronske receptore. U momentu kada se priključi na receptor dolazi do izražaj njegova reaktivnost.
To bi smo mogli plastično objasniti ovako: Recimo da kroz kabal predviđen da izdrži struju od 220 V pustimo napon od 1000 V. Dolazi do opterećenja i kabal će se vrlo brzo istopiti.
DHT koji se veže recimo za receptor folikula dlake na temenom delu glave (velika prisutnost enzima alfa 5 reduktaze) dovodi do upale folikula i dlaka vrlo brzo ispada nepovratno zajedno sa atrofiranim korenom.
Drugi primer je recimo kada se DHT veže za receptor folikula lojne žlezde. Dolazi do naglog bujanja lojanice i pojačanog lučenja sekreta - sebuma. Vrlo brzo dolazi do začepljenja izvoda i nastaje akna, upala okolnog tkiva i problemi koji su noćna mora tinejdžera.
U oba slučaja organizam nije u stanju da spreči nastanak inflamatornog procesa. Zašto?
Zato što ne postoje prirodni odbrambeni mehanizmi od negativnog dejstva DHT-a.
Zašto bi sa prostatom bilo drugačije? Najveća koncentracija enzima nalazi se upravo u žlezdastom tkivu prostate. Logično je da će i najveći broj hormonskih transformacija nastati upravo unutar ove žlezde.
A kada se novostvoreni DHT veže za testosteronske receptore, nastaje haos zvani nespecifični prostatitis.
Ja sam ga dobio u 25-toj godini. Na vrhuncu seksualne snage i potencijala.
Lečio sam se standardno, antibioticima u početku, bez trajnijeg efekta, a kasnije kada više nisu detektovane bakterije lekari su mi rekli da prestanem da razmišljam o bolesti, da će proći vremenom, da se oženim i td i td. A moji se simptomi nisu promenili za te tri duge godine. Činilo se kao da sam na početku.
Okrenuo sam list i krenuo da proučavam detaljno bolest koja me je snašla. Shvatio sam da se prostatitis ne može pobediti bez adekvatne strategije. Otkrio sam mu slabe tačke i krenuo u borbu.
Evo prošlo je već 14 godina od kako me je napustio onaj nepodnošljivo iritirajući osećaj između nogu. Mogu sebi i drugima reći da sam pobedio prostatitis.
Prenosim svoja iskustva i drugima koji su u sličnim situacijama u kojoj sam bio.
Prvo što je neophodno uraditi je konstatovati bolest. To mora uraditi urolog na osnovu analize sekreta prostate, pregleda, spermokulture, urinokulture, brisa uretre. Ukoliko se otkriju mikoplazma, ureaplazma, hlamidija znak je da ste infekciju dobili seksualnim putem i mora se i partnerka javiti lekaru. Antibiotsku terapiju ne smete izbegavati, bez obzira koliko bila neefikasna na duže staze..
Moja strategija se bazira na:
- Otklanjanju prepreka, barijera kojim se bolest brani od antibiotika
- Uključivanje u borbu prirodnih materija antiinflamatornog i antibakterijskog efekta, koje lako prolaze semipermeabilnu membransku barijeru koja zaustavlja antibiotike.
- Zaustavljanje oksidacionog stresa i sprečavanje daljeg oštečenja žlezdanog tkiva.
- Doziranje prirodnih alfa 5 inhibitora, materija koje neutrališu funkciju enzima, čime se sprečava nastanak DHT-a.
- Stvaranje uslova za dreniranje žlezde, izbacivanje otrova, eksudata, bakterija i oštećenog epitela.
- Obezbediti ispiranje urinarnog trakta prirodnim diuretik-antiseptikom.
- Sprečiti opstipaciju takođe prirodnim putem.
- Izbaciti iz ishrane materije koje podižu nivo DHT.a.
- Isključiti svaku mogućnost izlaganja zone donjeg stomaka i krsnog dela leđa hladnoći. Uvek topla obuća.
Parna kupka koju je Radovan pomenuo spada u obaveznu terapiju, ali se mora planski sprovoditi. Epilobium Angustifolium je takođe neizostavni deo terapije, koji se intenzivno koristi naročito u prvoj fazi napada . Sviđa mi se poređenje lečenja sa partijom šaha. Bravo Radovane.
Jednostrani potezi u ovoj partiji nemaju nekog velikog efekta. Potrebno je sve figure uključiti u igru. Jedino tako je pobeda sigurna.
Verujte mi ljudi, dobro znam šta govorim. Vidim šta radite. Probao sam ovo, probao sam ono, delovalo kratko, nije delovalo i td i td. Pojedinačni potezi bez prave strategije.
Mada nisu ni sve priče iste. Svaka se po nečemu razlikuje. Neko ima bakterije, neko ne, neko je mlad, neko pak stariji, neko ima velike tegobe, neko i nezna da ima prostatitis, već misli da je to normalno, uobičajeno za njega. Ali svi problemi vezano za prostatu mogu se rešiti, verujte, Najvažnija je upornost i vera u pobedu.
Toliko uopšteno što sam mogao reći. Ako bih detaljisao, potrošio bih stranice i stranice. A i većina konkretnih tehnika i egzibicija koje sam koristio nisu baš za ovakvo jedno javno mesto. O tome bi mogli negde uz pivo i vruće girice.
PS: Pivo nikako ne ide uz prostatitis, to da zapamtite.
