Прослава 100 година од примирја у Првом светском рату

[Gledston]

Отварам ову тему мало раније него што би требало због једног занимљивог чланка.

Pokušaji izaslanika iz francuske misije koji su u toku priprema za obeležavanje stogodišnjice dolazili u Beograd kako bi razgovarali o zajedničkim projektima, ostali su neostvareni. U Beogradu niko za njih nije imao sluha. To su mi u Francuskoj pričali sami učesnici francuske delegacije, među njima i najviši predstavnici vojnih arhiva, članovi naučnog saveta pri misiji obeležavanja stogodišnjice. Dolazili su sa predlozima, u Beogradu su ih primali na najvišem nivou, a potom od toga nije bilo ništa jer sa srpske strane nije bilo ideja, znanja, sredstava. Tako smo propustili da se uključimo u zajedničko obeležavanje ovog događaja i odužimo našoj istoriji i našim precima. Kada čujem predstavnike vlasti kako se pitaju kako se zastava Kosova našla na Notrdamu, gorko se osmehnem.

https://demostat.rs/sr/vesti/ekskluziva/zastava-kosova-na-notrdamu/541

Да ли је ово истина? Ако јесте, шта је мотив немара према сопственом наслеђу?

 

[cronnin]

Што да не?

1. Ко је код нас завршио школу за оно што ради?
2. Па још да није преко везе?
3. И да није варао на испитима?
4. А да је стигао до руководећих позиција својим залагањем, радом, резултатима и искуством?

Иако је тема више за подфорум Култура или Политика, ово је већ и наша историја.

 

[sasasta]

prvo bih preimenovao

*dan primirja * mi deluje mlako

dan pobede , dan kapitulacije , dan zavrsetka


drugo , nasi nemaju vremena da se bakcu oko tog , postavljaju rasvetu , kitejelku , smisljaju nove takse i akcize

 

[Zarathustra]

Zapravo sutra naši nadležni idu da slave jubilej u Notr-Damu sa sve istaknutom zastavom Kosova.

E, Živojine Mišiću, Petre Bojoviću, Stevane Jakovljeviću, monaše Kaliste, vidite vi šta se radi...

 

[cronnin]

Не, не, не иду наши. Наши не иду на таква места.

 

[Zarathustra]

Franše d’Epere, francuski maršal: „To su seljaci skoro svi, to su Srbi, tvrdi na muci, trězveni, skromni, to su ljudi slobodni, nesalomivi, gordi na sebe i gospodari svojih njiva. Ali, došao je rat. I eto kako su se za slobodu zemlje ti seljaci bez napora prětvorili u vojnike, najhrabrije, najistrajnije, najbolje od svih. To su te sjajne trupe, zbog kojih sam gord što sam ih ja vodio, rame uz rame sa vojnicima Francuske, u pobědonosnu slobodu njihove otadžbine...”

Robert Lesing, ministar spoljnih poslova SAD: „Kad se bude pisala istorija ovog rata njen najslavniji oděljak nosiće naziv Srbija. Srpska vojska je učinila čuda od junaštva, a srpski narod prětrpěo je nečuvene muke i takvo požrtvovanje i hrabrost ne mogu proći nezapaženo – oni se moraju nagraditi.”

Vinston Čerčil, ministar britanske mornarice: „Što se tiče Srbije ona se zaista borila očajnički i slavno, sa strašnim poslědicama po sebe...”

Pol de Šanel, prědsědnik francuskog parlamenta: „Poslě Turske – Bugarska, poslě Bugarske – Austrija, Srbi su u Beogradu. Mi se ponosimo što smo bili na strani ovih heroja za vrěme njihovog trogodišnjeg izgnanstva i ratovanja.”

Alfred Kraus, austrijski general: „Ovom prilikom trěba napomenuti da smo upoznali Srbe kao valjane neprijatelje. Ja sam ih uvěk smatrao kao vojnički najjače od svih naših neprijatelja. Zadovoljni sa malim, lukavi, osobito pokretljivi, dobro naoružani, věšti u korišćenju zemljišta, vrlo dobro vođeni, oni su našim trupama zadavali mnogo više teškoća od svih ostalih.”

Viljem Drugi, němački car, u telegramu bugarskoj Vrhovnoj komandi: „Šezdeset dvě hiljade srpskih vojnika odlučilo je o ishodu rata. Sramota!”

- - - - - - - - - -

Kako je probijen Solunski front


„Slomili smo svaki otpor neprijatelja, a onda krenuli u juriš koji nijedna sila nije mogla da zaustavi”, sećao se Ivan Filipović, redov Drinske divizija iz Uba

Autor: Jovan Gajićsubota, 13.09.2008. u 22:00

Српска војска на путу из Крфа за Солун (Фото из збирке Народне библиотеке Србије – преузето из дигиталне колекције НБС)


„Svi komandanti, komandiri i vojnici treba da budu nošeni idejom – od brzine prodiranja zavisi ceo uspeh ofanzive. Treba drsko prodirati – bez počinka do krajnjih granica mogućnosti ljudske i konjske snage. Sa nepokolebivom voljom i nadom u boga – junaci, napred u otadžbinu”.

Ovako je, pre tačno 100 godina, glasila naredba srpske Vrhovne komande izdata uoči početka jedne od najvećih operacija u Prvom svetskom ratu – proboja Solunskog fronta. Rezultat te operacije, koja je počela u zoru 14. septembra 1918. godine, bili su kapitulacija Bugarske, Austro-Ugarske i Nemačke, oslobođenje Srbije, prelazak srpske vojske u prekodrinske krajeve i stvaranje Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca – zajedničke države južnih Slovena, koja je proglašena u Beogradu 1. decembra 1918. Tako je saveznička pobeda na jednom, za neke zemlje gotovo sporednom frontu odlučila ishod rata i bila odlučujuća za stvaranje nove države. Ali, kako je sve počelo?

Juriš u zoru

Na Solunski front, čija je dužina bila nekoliko stotina kilometara i koji se, preko Albanije na zapadu prostirao sve do Jadranskog mora, srpska vojska je prebačena već na proleće 1916. godine, odmah posle oporavka na Krfu. Sa jedne strane fronta bili su francuski, britanski i srpski vojnici, kojima se kasnije priključio i jedan broj Grka i Italijana (ruska brigada je povučena posle Oktobarske revolucije), dok su ih sa druge linije, dobro ukopani u rovove, gledali nemački i bugarski vojnici. Već 1916. srpska vojska je imala svoje vatreno krštenje na Kajmakčalanu kada je, posle ogromnih žrtava i borbe prsa u prsa sa Bugarima osvojila taj vrh, planinu Nidža i grad Bitolj. Ali, što zbog problema na ostalim frontovima, što zbog stava nekih država, pre svih Engleza da je Solunski front sporedno ratište, a što zbog neuspešnog ulaska Rumunije u rat, na strani sila Antante operacije su obustavljene. Tako je, na žalost naših vojnika kojima se žurilo kući i čiji je moral zbog toga polako počeo da opada na Solunskom frontu, od 1916. do septembra 1918. uglavnom vladalo zatišje. A onda je usledio rasplet.

Za komandanta Solunskog fronta izabran je francuski general Franše d’Epere. On je juna 1918. održao savetovanje sa srpskim generalima i regentom Aleksandrom na kome je doneta odluka da se konačno krene u – proboj. Odlučeno je da ofanziva počne na sektoru Dobro polje – Veternik – Kozjak na kojem se nalazila srpska vojska, kao i da borbe počnu sredinom septembra. Srpska vojska bila je podeljena u dve armije – prvu kojom je komandovao Petar Bojović i drugu na čijem je čelu bio Stepa Stepanović, dok je komandant štaba bio vojvoda Živojin Mišić. To je ukupno činilo šest divizija sa 140.0000 vojnika, među kojima je bilo i oko 25.000 dobrovoljaca.

Borbe su počele 14. septembra artiljerijskom paljbom i svih savezničkih topova da bi, u zoru 15. septembra (u 5.30 časova) druga srpska armija krenula u juriš i to na potesu Soko–Veternik–Dobro polje. Vodila se borba prsa u prsa, bajonetima na bajonete o čijoj strahoti svedoči i zapis Ogista Albera, francuskog oficira za vezu:

„Ono što sam video na Veterniku pamtiću do kraja života. Izmešali se francuski i srpski vojnici. Rasturene desetine pentraju se po kamenjaru. Ljudi poderane obuće, iskrvareni, osvajaju metar po metar. Najednom sve zamuče, ni puška da opali, čuju se samo jauci. To se vodi borba prsa u prsa, oružje više ne pomaže. Sudbinu ovog dela fronta rešavaju nož i srce junačko. Moj mitraljez ćuti, ne mogu da gađam, pobiću srpske vojnike koji su se izmešali sa bugarskim i nose se, nose. Kraj mojih nogu nađoše se dvojica. Uhvatili se u koštac, pobacali oružje i survavajući se niz masiv planine kidišu jedan na drugog. Gledam užas, čas je Bugarin odozgo hoće da udavi Srbina, čas je Srbin gore pokušavajući da zadavi Bugarina. A obojica snažni, škrguću zubima, ne malaksavaju. Zbunjen sam, hteo bih da okončam ovaj dvoboj, ali nemam snage. Sad je na jednom Srbin jači, udara Bugarinovom glavom o tlo i viče – ovo je moja zemlja, ovo je moja zemlja, upamti. Najzad malaksao Bugarin više ne može ništa da upamti, čuje se njegov ropac i tu, ispod Veternika, završi ratovanje. A srpski vojnik strese prašinu sa odeće i viknu mi – hajde Francuz napred”...

Prodor koji je odlučio ishod rata

Posle takvih borbi i napora glavni deo fronta je probijen. Osvojen je važan položaj Soko, a 16. septembra Jugoslovenska divizija, sastavljena od dobrovoljaca, i vrh Kozjak, čime je otvoren put za Tikvešku dolinu. Počeo je prodor koji je odlučio ishod rata.

„Slomili smo svaki otpor neprijatelja, a onda krenuli u juriš koji nijedna sila nije mogla da zaustavi. Vukla nas je neizmerna želja da što pre stignemo u rodni kraj”, sećao se Ivan Filipović, redov Drinske divizije iz Uba.
Ta ogromna želja vodila je vojnike iz pobede u pobedu tako da je, po rečima D’Eperea „srpsku pešadiju i francuska komora na konjima jedva stizala”. Zato i ne čudi što je Skoplje oslobođeno već 25. septembra, posle čega je srpska vojska krenula prema bugarskoj granici. Samo četiri dana kasnije, u štabu Franša d’Eperea Bugari su potpisali kapitulaciju...
Srpska vojska je nastavila prodor i kada su Britanci i Grci kod Dorjana doživeli neuspeh čime je i ishod cele operacije bio doveden u pitanje, a sprečili su i Nemce da se utvrde na liniji Peć–Kosovska Mitrovica–Kuršumlija–Niš. Jedinice prve armije su u Niškoj operaciji za samo nekoliko dana pobedile protivnike, tako da je srpska vojska već 11. oktobra ušla u Niš. Time je prvoj armiji bio otvoren put u moravsku dolinu tako da je Petar Bojović, na čelu Dunavske divizije 1. novembra pobedonosno umarširao u Beograd. Za to vreme jedinice druge armije su oslobodile zapadnu Srbiju. Već 3. novembra kapitulirala je Austro-Ugarska, čime su se stekli uslovi da srpska vojska pređe Dunav, Savu i Drinu.

 

[hakim bej]

Ne kaže se PRIMIRJE, kaže se BEZUSLOVNA KAPITULACIJA AUSTRIJE.

Ne nasedajte na švapsku propagandu.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ne kaže se PRIMIRJE, kaže se BEZUSLOVNA KAPITULACIJA AUSTRIJE.

Ne nasedajte na švapsku propagandu.

Uopšte se ni ne radi o Austriji, već o Nemačkoj. Na dan 11. novembra 1918. godine Nemačka je potpisala primirje.

 

[hakim bej]

Isto ti je to. Austrija je počela rat, Nemačka ga je završila.

Isti rajh drugo pakovanje.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Isto ti je to. Austrija je počela rat, Nemačka ga je završila.

Isti rajh drugo pakovanje.

https://en.wikisource.org/wiki/Armistice_between_the_Allied_Governments_and_Germany

Da li ti ovo izgleda kao kapitulacija?

 

[PetarSamotnjak]

Nije slučajno što se proslavlja primirje...Jer, primirje je uvek kraj nekog našeg rata, a ne mir.

 

[Лекизан]

 

[Esad Dzudo]

Nije slučajno što se proslavlja primirje...Jer, primirje je uvek kraj nekog našeg rata, a ne mir.

Uskoro sledi nastavak, drugo, tj. treca trecina.....svi su nekako smrknuti,,,,,bezidejni i svi gledaju da zahebu susjeda, i u klaonici novoj zagrabe "svoje stoljetne teritorije".

Cincar Pasic i klika i ovo nedonosce Aleksandar nas je vise zacrnio od Tita, Draze i AV ZAJEDNO,

 

[Акај]

 

[Пресретач]

Цар Вилхелм је, огорчен, послао телеграм бугарском цару: „62.000 српских војника одлучило је рат. Срамота!”

 

[sokolovsky.mkd]

Pogledajte prilog 517923


Цар Вилхелм је, огорчен, послао телеграм бугарском цару: „62.000 српских војника одлучило је рат. Срамота!”

Mistifikacija...Kajzer je bio vrlo "koloritan" lik po mnogo cemu..Iako nemacka vojska je bila pojedinacno u poregenju sa ostalim svog vremena, bez premca...nije.mogla protiv celog sveta...
Kao I Mekenzen ranije, tako I u vreme bojeva septembra 1918 na Solunskom frontu, nemacka komanda vise je sputavala nego "doprinela"..
Nakon uspeha kod Dobrog Polja , poraza kod Dojrana I zadrzavanja saveznickih snaga u bitoljskom,...upravo Nemci nisu hteli da u Makedoniji posalju sest divizija koje po vojnoj konvenciji su trebali, cak sto vise feldmarsal Hindeburg je "savetovao" glavnu komandu da se povuku, I drzao pridike Bugarima da konacna pobeda treba doci na zapadnom frontu u to upravo u trenutku kada je on trazio nacin za zaklkucivanje primirja na zapadu.

 

[Лички гусар]

Da je babi qita bila bi djed. I saveznici su trazili 6 divizija za proboj, pa nijesu dobili ni vojnika. U sam proboj se krenulo jedan na jedan, po uzasnom terenu i u losim uslovima.

 

[sokolovsky.mkd]

Jedan na jedan, ajde..
Saodnos na makedonskom frontu nakon sto je francuski gen. D, Epre preuzeo komandu je bio drasticno u korist Antante..njegova istocna armija sastojala se od , 8 francuskih, 4 engleske, 1 italijanska, 6 srpskih, 9 grckih, ili opsto 28 divizija sa ukupno 617 hiljada vojnika..
Sa druge strane od Ohridskog jezera do Egeja, bugarske, I nemacke snage,mnogo manje a nemacki doprinos minoran, u tom trenutku na 265 bugarskih jedinica, nemackih je bilo jos tri...
To je kao da glavna sila Ant. Francuska "prepusti" "manjim" saveznicima svojim na balkanu da sami "rese," sukob, ..

 

[Лички гусар]

Od prvog do zadnjeg dana, Bugari su bili i dostojan i gadan protivnik. Poraze koje su pretrpili na Solunu nijesu bili od veliki sila Antante, nego od Srba, koji su bili jednako dostojan protivnik i jos gadniji od Bugara.

Pogledaj teren i borbe koje su vodjne, tuda je uzasno tesko ici u setnju u izlet a kamoli boriti se. Na tome terenu i u tim uslovima je preovladao obican vojnik.

Nema potrebe za ljutnjom i izgovorima, ako se izgubi posteno.

 

[sokolovsky.mkd]

Pa na te dogagaje I gledam nepristrasno, mislim uopste nemam razloga biti "pristrasan"..
Evo spomenuti su samo srbi I bugari, I ko je bio "gadniji",...da ne zaboravimo I Grke...I oni su se pokazali, t.e. znaju biti gadni..hah..
A teren u juznoj Makedoniji I te kako poznajem..jbg.
Inace recimo bugarski vojni istoricari priznaju da je upravo grcka vojna pobeda kod"Jarebichne", zapadno od Gevgelije puno podigao duh Saveznika, I upravo neocekivana iako mala, ipak pobeda Grka potpomugnuta Francuskom, posluzila je I Srbima, da "zatraze ista sredstva u artileriji I avijaciji, kao I popravak puteva u Meglenu", kao pridones saveznika, t.e. Francuza I njima..upravo nakon Jarebichne zarodila se ideja o probivu na Dobrom Polju...a tek o sukobima prethodne dve godini...

 

[Pumpaj Dinstanović]

Poslušajte prvog govornika, istoričara Dominika Sendbruka

 

[Pumpaj Dinstanović]

Poslušajte prvog govornika, istoričara Dominika Sendbruka

Na stranu pojedine stvari koje su rekli, ovo je brilijantno za slušati. Tako suprotstavljeni stavovi i iznose ih na tako kulturan, a opet i strastven, način. Sa predstavljanjem suprotnih mišljenja i glasanjem publike.

Debate u Srbiji bi bile mnogo interesantnije da je bilo tako.

Posebna diskusija bi mogla biti da li je Crna Gora trebalo da uđe u rat.

 

[cronnin]

Da, ali oni se uče kulturi debatovanja od prvog razreda. Kod nas je glavna fora da izdominiraš u razgovoru, a metod je nebitan - ismejavanje, ponižavanje, nadglašavanje, zamene teza, itd. Tek na fakultetu ljudi počnu da shvataju da to ne prolazi u civilizovanom svetu.

 

[Esad Dzudo]

Da, ali oni se uče kulturi debatovanja od prvog razreda. Kod nas je glavna fora da izdominiraš u razgovoru, a metod je nebitan - ismejavanje, ponižavanje, nadglašavanje, zamene teza, itd. Tek na fakultetu ljudi počnu da shvataju da to ne prolazi u civilizovanom svetu.

Na drzavnim sveucilistima, DA, na Segama, Unionima, Singidingi NJET.>>>>Srbi su se objektivno slepali uz suveznike, malo puskarali i jurcali po proplancima, kao pomocna momcad.

Da li netko ima pouzdane informacije, koliko je Srba poginulo, po bitkama taksativno, i prilikom bezanije (sramne), ali bez prenapuhanih i prenapucenih MILIJARDI.

 

[Gledston]

Na drzavnim sveucilistima, DA, na Segama, Unionima, Singidingi NJET.>>>>Srbi su se objektivno slepali uz suveznike, malo puskarali i jurcali po proplancima, kao pomocna momcad.

Da li netko ima pouzdane informacije, koliko je Srba poginulo, po bitkama taksativno, i prilikom bezanije (sramne), ali bez prenapuhanih i prenapucenih MILIJARDI.

Као странац из земље која има приличан број неразумних људи, морам рећи да је занимљиво колики је број неразумних људи и на српским форумима. Да ли се и у Србији не подучава о значају историјских извора за проучавање историје? Занимљив је пример енглеског образовања, јер се тамо подстиче дебатовање од малих ногу. У Србији, колико сам могао видети, као и у другим околним земљама, подстиче се пасивно усвајање знања и пасивност при учењу, што има последицу да су Срби, као и околни народи, несклони самосталном истраживању и аргументованом дебатовању. Склони су, међутим, неаргументованом дебатовњу и учауривању у своју истину.