Катепанат Рас или
катепанат Србија (
византијски грчки: κατεπανίκιον Σερβλίας), била је
византијска провинција која је постојала у периоду од 971. до 976. године
[1]. Цар
Јован Цимискије је 971. године освојио територију
Првог бугарског царства. Византија се сада по први пут граничила са Србијом што доводи до обнављања њихове власти. У долини
Велике Мораве формиран је катепанат Рас. Под њеном управом нашли су се источни делови некадашње
Србије, пре свега земља Раса
Византијски цар
Нићифор II Фока је 965. године одбио да
Бугарима исплати данак који је мировним споразумом из 927. године био предвиђен. Међутим, Нићифор је био презаузет
ратовањем на истоку како би се у потпуности могао посветити рату са Бугарском. Због тога у помоћ позива своје савезнике Русе.
Свјатослав, руски кнез, одазива се позиву. Византинци су рачунали на то да Руси изврше само дипломатски притисак на Бугарску. Свјатослав је, међутим, покренуо огромну војску која је убрзо освојила кључне територије Првог бугарског царства на североисточном Балкану (967-969). Страховити пораз су Бугари доживели у
бици код Силистре која је вођена на пролеће 968. године. Бугари су признали врховну власт Русије. Нови византијски цар,
Јован I Цимискије, био је заузет гушењем устанка
Варда Фоке због чега није стигао да интервенише по питању експанзије Русије. Почетком следеће, 971. године, Цимискије покреће кампању против Руса. Победама
код Аркадиополиса и
Доростре, Цимискије је протерао Русе са Балкана. Реокупација Балканског полуострва окончана је крајем 971. године.
Србија до стварања катепаната
Након
Симеонове смрти (927), његов наследник
Петар склопио је мир са Византијом. Бугарски цар био је под јаким утицајем
Романа Лакапина. У таквој ситуацији створени су услови за ослобођење Србије.
Часлав је побегао из Бугарске и вратио се у Србију. Признао је врховну власт византијског цара и од њега затражио помоћ. Цар
Константин Порфирогенит пише да је Часлав „средио и населио земљу и као архонт се у њој учврстио“. Није позната територија на којој је Часлав владао. На западу се граничио са
Хрватском, а на западу и југозападу са
Захумљем,
Травунијом и
Дукљом. У саставу Србије је засигурно био град Салинес (касније Соли, данашња
Тузла) што наводи Порфирогенит као један од насељених српских градова. У оквиру Чаславове Србије била је и Босна која је у 10. веку обухватала само долину истоимене реке. На северу, Србија се простирала највероватније до Саве
[3]. Крај Часлављеве владавине познат је само по легендарним казивањима у
Барском родослову (Летопису попа Дукљанина). У Босну је продро мађарски кнез
Киз пљачкајући и пустошећи земљу. Часлав га је поразио у дринској жупи. Киз је погинуо у бици. Жељни освете, Мађари су покренули нов поход. Овога пута борбе су вођене у сремској области, у равницама јужно од Саве. У изненадном ноћном нападу Часлав је заробљен. По наговору удовице претходног мађарског главара, удављен је у Сави
[4]. Са Чаславом се прекида низ познатих владара из најстарије српске династије, али не због тога што је она изумрла већ због тога што о њој нема вести. Оно што се у Летопису казује о наводним Часлављевим наследницима фантастично је и не одговара општим приликама тога времена
[а]. Територија Чаславове Србије распала се на источни (Босна) и западни (Рашка) део
[5].
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Катепанат_Рас
Да знаш сад више од просечног Хрвата зашто Рашка и кад дакле рашки катепанат је ограничио Рашку касније постаје синоним у страним литетатурама као страни израз не наш нико Србију није збао рашком од Словена.
