- Poruka
- 129.664
U sredu, 6. marta 2024. godine u 20 sati u Srpskom književnom društvu (Francuska 7, Beograd) biće predstavljena knjiga Sonje Atanasijević Veštice iz Ilinaca (Blum, 2023).
O knjizi će razgovarati Nataša Anđelković, Aleksandar Šurbatović i autorka. Program vodi i uređuje Dejan Simonović.
Pripovedajući o sebi i ljudima iz svog okruženja, bliskim, poznatim ili nepoznatim, koje slučajno sreće na ulici ili na putovanjima, autorka jasno stavlja do znanja čitaocu kada se završava realnost, a kada počinje njena fikcija. Zato je ovo na neki način i roman o tome kako nastaje priča. Stoga ne čudi što Atanasijevićeva pribegava digresijama izvan okvira stvarnosti, uz uvek izraženu svest o prolaznosti. Nekada traži više lepote, bežeći od prozaičnosti svakodnevice, a nekada upravo suprotno – tamnim tonovima uranja u dubine naše stvarnosti, iz revolta prema životu koji zna da bude okrutan i nepravedan.
Šekspirovska ideja sveta kao pozornice na kojoj svako ostvaruje svoje uloge (Theatrum mundi) glavno je vezivno tkivo romana, s tim što autorka dodatno razvija tu ideju postavljajući pitanje: Da li su baš sve uloge nametnute? I da li postoji način da povećamo broj uloga koje biramo i stvaramo, na račun onih koje su nam dodeljene? Možda kroz dugotrajni proces individuacije, kroz promišljanje i obrazovanje, što je ujedno i put ka idealu slobode. Ako ga ne dostignemo, da mu se barem približimo što je moguće više.
Sonja Atanasijević objavila je devet romana i jednu zbirku priča: Oni su ostali, Crveni krug, Bekstvo iz akvarijuma, Narandže za Božanu, Ko je ubio Alfija, Vazdušni ljudi, Velika laž, Spavaj, zveri moja, Krilata tuga. Dobitnica je nagrada „Branko Ćopić“ i „Zlatni hit liber“.
Proza joj je zastupljena u nekoliko antologija i prevođena na francuski, engleski, bugarski, rumunski i makedonski jezik.
sinhro.rs
O knjizi će razgovarati Nataša Anđelković, Aleksandar Šurbatović i autorka. Program vodi i uređuje Dejan Simonović.
Pripovedajući o sebi i ljudima iz svog okruženja, bliskim, poznatim ili nepoznatim, koje slučajno sreće na ulici ili na putovanjima, autorka jasno stavlja do znanja čitaocu kada se završava realnost, a kada počinje njena fikcija. Zato je ovo na neki način i roman o tome kako nastaje priča. Stoga ne čudi što Atanasijevićeva pribegava digresijama izvan okvira stvarnosti, uz uvek izraženu svest o prolaznosti. Nekada traži više lepote, bežeći od prozaičnosti svakodnevice, a nekada upravo suprotno – tamnim tonovima uranja u dubine naše stvarnosti, iz revolta prema životu koji zna da bude okrutan i nepravedan.
Šekspirovska ideja sveta kao pozornice na kojoj svako ostvaruje svoje uloge (Theatrum mundi) glavno je vezivno tkivo romana, s tim što autorka dodatno razvija tu ideju postavljajući pitanje: Da li su baš sve uloge nametnute? I da li postoji način da povećamo broj uloga koje biramo i stvaramo, na račun onih koje su nam dodeljene? Možda kroz dugotrajni proces individuacije, kroz promišljanje i obrazovanje, što je ujedno i put ka idealu slobode. Ako ga ne dostignemo, da mu se barem približimo što je moguće više.
Sonja Atanasijević objavila je devet romana i jednu zbirku priča: Oni su ostali, Crveni krug, Bekstvo iz akvarijuma, Narandže za Božanu, Ko je ubio Alfija, Vazdušni ljudi, Velika laž, Spavaj, zveri moja, Krilata tuga. Dobitnica je nagrada „Branko Ćopić“ i „Zlatni hit liber“.
Proza joj je zastupljena u nekoliko antologija i prevođena na francuski, engleski, bugarski, rumunski i makedonski jezik.
sinhro.rs
