Prolog Jovanovog Jevanđelja

Gedeon

Gedeon

Elita
Poruka
16.894
Odlomak Jovan 1:1–18 je jedan od najuzvišenijih tekstova u celom Svetom Pismu — često nazivan „Prolog Jovanovog Jevanđelja“ ili „Mala Božićna liturgija“, jer u njemu sveti Jovan Bogoslov objavljuje tajnu večnog Logosa (Reči Božje), koji postaje čovekom.
U pravoslavnom tumačenju, ovo je teološki vrhunac — Jovan ne počinje priču od Isusovog rođenja, već od večnosti.
On ne govori samo o istoriji, već o večnom postojanju Boga Sina i o Njegovom ovaploćenju radi spasenja sveta.
 
JEVANĐELJE PO JOVANU 1:1–18​

1. U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč.
2. Ona beše u početku u Boga.
3. Sve kroz Nju postade, i bez Nje ništa ne postade što je postalo.
4. U Njoj beše život, i život beše svetlost ljudima;
5. I svetlost svetli u tami, i tama je ne obuze.
6. Bijaše čovek poslan od Boga, kome beše ime Jovan.
7. Ovaj dođe za svedočanstvo, da svedoči za svetlost, da svi veruju kroz njega.
8. On ne beše svetlost, nego da svedoči za svetlost.
9. Beše svetlost istinita koja obasjava svakog čoveka koji dolazi na svet.
10. Na svetu beše, i svet kroz Nju postade, i svet je ne pozna.
11. K svojima dođe, i svoji je ne primiše.
12. A koji je primiše, dade im vlast da budu deca Božija, koji veruju u ime Njeno;
13. Koji se ne rodiše od krvi, ni od volje telesne, ni od volje muške, nego od Boga.
14. I Reč postade telo i useli se među nama, i vide smo slavu Njenu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, punu blagodati i istine.
15. Jovan svedoči za Nju i viče govoreći: „Ovo beše Onaj za koga rekoh: koji za mnom dolazi, preda mnom je, jer pre mene beše.“
16. I od punine Njegove mi svi primismo, i blagodat za blagodaću.
17. Jer se Zakon dade preko Mojsija, a blagodat i istina postade kroz Isusa Hrista.
18. Boga niko nikada nije video; Jedinorodni Sin, koji je u naručju Očevom, On Ga objavi.
 
1. „U početku beše Reč (Logos)“

Grčki tekst glasi:
„Ἐν ἀρχῇ ἦν ὁ Λόγος...“
Jovan koristi iste reči kao Knjiga Postanja (1,1):
„U početku stvori Bog nebo i zemlju.“
Time pokazuje da sada govori o novom početku — o večnom Bogu koji stvara sve, ali i o večnom postojanju Sina.
„Reč“ (Logos)
U grčkom, Logos znači: reč, smisao, razum, mudrost.
U helenističkom svetu to je bio pojam za Božanski princip koji uređuje svemir.
Jovan sada kaže: taj Logos nije apstraktan razum, nego ličnost – Sin Božji.
Pravoslavno tumačenje:
Reč (Logos) je drugo lice Svete Trojice – večno rođen od Oca, a ne stvoren.
Kao što reč proizlazi iz uma, tako Sin proizlazi od Oca, ali večno, bez početka.
„U početku beše Reč“ – znači: nikada nije bilo „pre“ Reči.
Logos je večan kao i Otac.

2. „I Reč beše u Boga, i Bog beše Reč“

Ova rečenica otkriva Tajnu Trojice:
„Reč beše u Boga“ → razlikovanje lica: Sin nije Otac, nego u zajednici s Ocem.
„Bog beše Reč“ → jedinstvo suštine: Sin je istobitan Ocu (homoousios).
Dakle, Hristos nije manji bog, niti stvorenje, nego sam Bog, zajedno s Ocem i Duhom.
Ovo je temelj pravoslavne vere, potvrđen na Prvom vaseljenskom saboru (Nikeja, 325. g.).

3. „Sve kroz nju postade, i bez nje ništa ne postade“

Sin Božji (Logos) je stvaralačka Reč kojom Bog stvara sve:
„I reče Bog: neka bude svetlost!“ (Post 1,3)
Jovan povezuje stvaranje i Hrista:
Sve što postoji – kosmos, vreme, čovek, život – postoji kroz Sina, jer je On posrednik stvaranja.
Sv. Jovan Zlatousti:
„Kao što se umetnik izražava kroz svoju umetnost, tako se Bog izražava kroz Reč svoju.“
 
4. „U Njoj beše život, i život beše svetlost ljudima“

Ovo je duhovna anatomija postojanja:
„Život“ – znači da svako postojanje dolazi iz Hrista.
„Svetlost ljudima“ – On prosvetljuje razum, srce i dušu čoveka.
Svetlost u Jovanu je simbol istine, ljubavi i blagodati.
Čovek koji živi u grehu, „hoda u tami“.
Samo Hristos daje svetlost smisla i života.

5. „Svetlost svetli u tami, i tama je ne obuze“

Tama = greh, neverje, zlo.
Svetlost = Hristos, istina, ljubav.
Tama ne može ugasiti svetlost, jer svetlost ima Božansku prirodu.
Pravoslavno tumačenje:
I kada svet odbacuje Boga, svetlost Hristova ostaje.
Na krstu, u smrti, u tami – Hristos svetli jače nego ikada.
To je pobeda ljubavi nad smrću.
 
6. „Beše čovek poslan od Boga, ime mu beše Jovan“

Ovo je sveti Jovan Krstitelj, preteča Mesije.
Njegova uloga: da svedoči o Svetlosti, ali ne da je zameni.
On je most između Starog i Novog Zaveta.
Kao prorok, on pokazuje: svetlost dolazi, i niko je ne može zaustaviti.

7. „Svojima dođe, i svoji ga ne primiše“

Ovo je tragika čovečanstva:
Bog dolazi među svoj narod (Izrailj), ali ga većina ne prepoznaje.
I danas se to ponavlja: svet traži Boga, ali odbacuje Onog koji dolazi u smirenju.
Pravoslavno shvatanje:
Greh zaslepljuje čoveka, ali blagodat otvara oči onima koji imaju čisto srce.

8. „A koji ga primiše, dade im vlast da budu deca Božja“

Ovo je suština spasenja:
Vera u Hrista ne daje samo oproštaj, nego novo rođenje.
Mi ne postajemo Božja deca po prirodi (kao Sin), već po blagodati.
„Koji se ne rodiše od krvi, ni od volje telesne, ni od volje muške, nego od Boga.“
Pravoslavno učenje:
To rođenje se ostvaruje u Krštenju i Euharistiji — tada postajemo članovi Hristovog Tela.
To je novo postojanje, ne po telu, nego po Duhu Svetome.

9. „I Reč postade telo i nastani se među nama“

Ovo je središnji stih Novog Zaveta, tajna Ovaploćenja.
Grč. „ἐσκήνωσεν“ znači doslovno „uputi šator među nama“.
Hristos je „novi šator Božji“ (usp. Stari Zavet: Šator sastanka).
Bog koji je bio nedostižan sada postaje prisutan, opipljiv, vidljiv u Isusu Hristu.
Ne uzima samo spoljašnje telo, nego celu ljudsku prirodu – da je isceli.
Sv. Atanasije Veliki:
„Bog postade čovek, da bi čovek postao bog po blagodati.“
 
10. „I vide smo slavu Njegovu, slavu kao Jedinorodnog od Oca“

Apostoli svedoče ono što su videli: Hristovu slavu — u čudesima, u Preobraženju, u Vaskrsenju.
To nije slava sile, nego slava ljubavi i svetosti.
„Jedinorodni“ (μονογενής) ne znači „jedino rođeni“, nego „jedinstveni po prirodi“.
Samo Sin ima Božansku prirodu od Oca.
Mi postajemo „sinovi po blagodati“, On je „Sin po prirodi“.

11. „Od punine Njegove mi svi primismo – blagodat za blagodaću“

Bog ne daje delimično, nego puninu.
Mi primamo blagodati stalno, neprestano – jedna na drugu.
Kao talasi svetlosti, Božja ljubav nas obasipa.
Pravoslavni oci ovo nazivaju theosis – oboženje: čovek, očišćen i prosvetljen, učestvuje u Božanskoj prirodi (2Pet 1,4).

12. „Zakon se dade preko Mojsija, a blagodat i istina postade kroz Isusa Hrista“

Ne znači da je Zakon loš, nego da je bio priprema.
Zakon pokazuje greh, ali ne daje silu da se od njega oslobodimo.
Hristos donosi blagodat – snagu Duha, i istinu – puninu Božje objave.
„Jer zakon beše senka, a istina je u Hristu.“ (Kol 2,17)

13. „Koji se ne rodiše od krvi, ni od volje telesne, ni od volje muške, nego od Boga.“

Značenje reči:
Ovaj stih govori o duhovnom rođenju vernika.
U grčkom: οἳ οὐκ ἐξ αἱμάτων... ἀλλ’ ἐκ Θεοῦ ἐγεννήθησαν – jasno ukazuje da novo rođenje ne dolazi iz fizičkog porekla („od krvi“), ni iz biološke želje („volje telesne“), ni iz muške sile („volje muške“), nego iz Božje volje i blagodati.
Pravoslavno tumačenje:
„Od krvi“ – znači od prirodnog nasledstva, ljudske loze.
„Od volje telesne“ – od nagona, strasti ili želje tela.
„Od volje muške“ – od ljudskog plana, volje ili moći.
Dakle, pravo Božje dete se ne rađa po telu, nego po Duhu (usp. Jn 3,5 – „ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u Carstvo Božje“).
Sveti Jovan Zlatousti kaže:
„Apostol ne govori o telesnom rođenju, već o duhovnom, koje se događa po milosti Božjoj kroz veru i krštenje.“
Zaključak: Hrišćanin ne postaje Božje dete po poreklu, nego po preporođenju u Krštenju, kada Duh Sveti ulazi u srce i daje novi život.

14. „I Reč postade telo i useli se među nama, i vide smo slavu Njegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, punu blagodati i istine.“

„Reč postade telo“
Ovo je središnji stih čitavog Jevanđelja – tajna Ovaploćenja (Utelesenja Boga).
„Telo“ (σάρξ) znači cela ljudska priroda: duh, duša i telo.
Dakle, Bog postaje potpuno čovek, ne samo prividno, već istinski, ali bez greha.
Pravoslavno shvatanje:
Bog nije „obukao“ telo kao odeću, nego u potpunosti preuzeo našu prirodu, da bi je obnovio iznutra.
Ovaploćenje je izraz Božje ljubavi: On dolazi ne spolja, nego iznutra u ljudsku stvarnost.
Sveti Atanasije Veliki:
„On postade čovek da bi mi postali bogovi po blagodati.“
„Useli se među nama“
Reč „ἐσκήνωσεν“ znači „uputi šator“ — aluzija na „šator Božjeg prisustva“ u Starom Zavetu.
Sada, Hristos sam postaje novi šator — živo Božje prisustvo među ljudima.
„Videsmo slavu Njegovu“
Apostoli su videli slavu Hristovu: u Njegovim delima, Preobraženju, Vaskrsenju.
Ta slava nije svetovna, nego slava ljubavi, poniznosti i žrtve.
„Punu blagodati i istine“
„Blagodat“ (χάρις) = besplatni dar Božji.
„Istina“ (ἀλήθεια) = sama Božja vernost, svetlost i punoća života.
U Hristu nema delimičnosti: On je izvor i punina svakog dara, svake istine i svetlosti.
 
15. „Jovan svedoči za Nju i viče govoreći: Ovo beše Onaj za koga rekoh: koji za mnom dolazi, preda mnom je, jer pre mene beše.“

Ovaj stih umetnuto ponavlja svedočanstvo Jovana Krstitelja.
Značenje:
„Koji za mnom dolazi“ → u vremenu, Hristos dolazi posle Jovana.
„Preda mnom je“ → po časti i sili, On je veći.
„Jer pre mene beše“ → po prirodi, On postoji pre svega.
Teološki smisao:
Hristos je večni Logos, iako se u istoriji pojavio kasnije.
Jovan Krstitelj, poslednji prorok, priznaje da On nije samo čovek, nego Onaj koji je pre vekova.
Sveti Jovan Zlatousti:
„Ovde Krstitelj pokazuje da Hristos nije nov Bog, nego večni Bog.“

16. „I od punine Njegove mi svi primismo, i blagodat za blagodaću.“
„Od punine Njegove“
Bog ne daje „deo“ sebe, nego puninu.
Ova „punina“ (πλήρωμα) znači sve Božanske energije koje deluju u svetu — ljubav, oproštaj, život, svetlost.
„Blagodat za blagodaću“
Ovaj izraz može značiti:
Stalni tok blagodati – neprekidni talasi Božje milosti: jedna za drugom, iz dana u dan.
Nova blagodat umesto stare – Hristos donosi novu blagodat koja prevazilazi Starozavetnu (zakon i proroštva).
Pravoslavni smisao:
U Hristu se blagodat ne iscrpljuje; svaki koji veruje i živi u Crkvi stalno „prima iz punine“ kroz Svete Tajne.
To je neprestano oboženje — rast u Bogu.
Sveti Grigorije Bogoslov:
„Kao što se svetlost ne iscrpljuje dok obasjava, tako se ni Hristova blagodat ne umanjuje kad se deli.“

17. „Jer se Zakon dade preko Mojsija, a blagodat i istina postade kroz Isusa Hrista.“
Poređenje Zakona i Hrista:
Zakon → dat preko Mojsija; on otkriva greh, ali ne daje snagu da se od greha oslobodimo.
Blagodat i istina → dolaze kroz Isusa Hrista; On ne samo da poučava, nego i preobražava čoveka iznutra.
Pravoslavno tumačenje: Zakon je bio senka, Hristos je istina.
Zakon je bio učitelj, Hristos je lekar.
Zakon je davao pravila, Hristos daje život i Duh.
Sveti Jovan Zlatousti:
„Zakon je bio sluga, Hristos je Gospod; Zakon je pokazivao greh, Hristos ga uklanja.“
 
Jevanđelja po Jovanu — stih u kojem se sabira sva prethodna teologija:
Bog koji je bio nevidljiv, sada se u potpunosti otkriva u licu Isusa Hrista.
U pravoslavnom predanju, ovaj stih se smatra sažetkom čitave hristologije i objavom Trojice.

Tekst (Jovan 1:18)
„Boga niko nikada nije video; Jedinorodni Sin, koji je u naručju Očevom, On Ga objavi.“
(grč. Θεὸν οὐδεὶς ἑώρακεν πώποτε· ὁ μονογενὴς Υἱός, ὁ ὢν εἰς τὸν κόλπον τοῦ Πατρός, ἐκεῖνος ἐξηγήσατο.)

1. „Boga niko nikada nije video“
Ovim Jovan ne poriče da se Bog ikada javljao (jer su proroci videli Božja javljanja — teofanije), nego naglašava da suština Boga (Božanstvo) ostaje nevidljiva, neizreciva i neshvatljiva za stvoreno biće.
Pravoslavno shvatanje:
Bog je po suštini (οὐσία) nespoznatljiv, ali se otkriva po energijama (ἐνέργειαις) — delovanju u svetu.
To je osnovno učenje Svetih Otaca (posebno sv. Grigorija Palame):
„Bog ostaje nevidljiv u svojoj suštini, ali se poznaje po blagodatnom prisustvu.“
Sv. Jovan Zlatousti:
„Kad kaže da niko nije video Boga, misli na potpuno sagledavanje Njegove prirode, ne na Njegova javljanja. Jer Bog se javljao, ali ne u suštini, nego koliko je bilo moguće ljudskoj slabosti.“
Dakle:
Mojsije je video „slavu Božju“, ali ne samo Božanstvo.
Isaija je video „Gospoda na prestolu“, ali ne suštinu Boga.
Samo Sin Božji vidi Boga „kako jeste“, jer je jedno po prirodi s Ocem.
 
2. „Jedinorodni Sin“ (ὁ μονογενὴς Υἱός)

Grčka reč monogenēs ne znači „jedini rođeni“ u biološkom smislu, nego „jedinstveni po prirodi“ — jedini koji ima istu Božansku suštinu kao Otac.
U nekim rukopisima piše „Jedinorodni Bog“ (monogenēs Theos), što još snažnije ističe božanstvo Sina.
Oba čitanja Crkva prima kao istinita: Sin je Jedinorodni Bog, koji je u Ocu.
Teološko značenje:
Sin je večno rođen od Oca (ne stvoren!).
Postoji od večnosti, bez početka i kraja.
On je „Jedinorodni“ jer niko drugi ne učestvuje u Božanstvu po prirodi kao On.
Mi smo deca Božja „po blagodati“, ali On je Sin po prirodi.
Sv. Atanasije Veliki:
„Kao što svetlost od sunca proizlazi, tako Sin od Oca: večan, istobitan, neodvojen.“

3. „Koji je u naručju Očevom“ (ὁ ὢν εἰς τὸν κόλπον τοῦ Πατρός)
Ova slika je najprisniji izraz zajedništva između Oca i Sina u celom Svetom Pismu.
„Naručje“ (κόλπος) u hebrejskom idiomu znači unutrašnje, srčano jedinstvo, ljubav, večna bliskost.
Šta znači:
Sin nije odvojen od Oca; On ne „biva“ pored Oca, nego u Ocu.
„Koji je“ — glagol je u sadašnjem vremenu, što ukazuje na neprekidno i večno prisustvo: Sin je uvek u Očevom naručju, čak i dok je ovde na zemlji.
Sv. Kirilo Aleksandrijski:
„Ovim Jovan pokazuje da je Sin savršeno poznanje Oca, jer je uvek u Njemu i iz Njega blista.“
To znači da Hristos ne „uči“ o Bogu kao prorok spolja, nego objavljuje Boga iznutra — iz samog Božanstva.
On ne govori o Bogu „kao o drugome“, nego kao Onaj koji jeste u Bogu.
 
4. „On Ga objavi“ (ἐκεῖνος ἐξηγήσατο)

Grčki glagol exegeomai znači:
„protumačiti“,
„otkriti“,
„izvesti iznutra“ — otuda dolazi reč egzegeza (tumačenje Pisma).
Suština:
Hristos nije samo prorok koji govori o Bogu, nego Božja interpretacija samog sebe.
On je Božja „Reč“ kojom Bog govori svetu: „Evo kakav sam! Ljubav, svetlost, milosrđe.“
Sv. Irinej Lionski:
„Sin nam objavljuje Oca, ne spoljašnjim glasom, već time što nam daruje život i Duh Sveti.“
Sv. Grigorije Nazijanski:
„On ne objašnjava Boga rečima, već sobom – svojim životom i smirenjem.“
Dakle:
Svi proroci su govorili o Bogu — ali spolja.
Hristos sam jeste to što govori: On je objava, On je Reč, On je Bog otkriven.
 
Teološki smisao u Pravoslavlju​

Nevidljivi Bog postaje vidljiv u Hristu.
– Ne po suštini, već po prisustvu i ljubavi.
– Hristos je „ikona Boga nevidljivoga“ (Kol 1,15).
Ovaj stih objavljuje Svetu Trojicu.
– Otac – nevidljiv.
– Sin – objavljuje Oca.
– Duh Sveti – čini da ga mi poznajemo.
Spasenje je objava Boga kroz zajednicu.
– Bog nije ideja ni sila, nego ličnost.
– Kroz Hrista ulazimo u tu zajednicu Trojice.
Pravoslavno iskustvo Boga (u molitvi i liturgiji) nije teorijsko znanje, nego učestvovanje u onome što Sin objavljuje:
„U svetlosti Tvojoj videćemo svetlost.“ (Ps 35,10)

7Duhovna poruka za nas​

Bog nije nepoznat ni dalek. On se objavio u Hristu – u osmehu, suzama i telu.
Ko poznaje Hrista, poznaje Boga.
Kroz Crkvu, koja je Tijelo Hristovo, mi ulazimo „u naručje Očevo“ – u zajedništvo ljubavi.
Sv. Jovan Krizostom:
„Ovaj stih nas uči da ko želi da vidi Boga, neka gleda na Hrista i neka Ga prima u svoje srce, jer On je sam otkrivenje Očevo.“

Sažetak u jednoj rečenici​

Jovan 1:18 govori da nevidljivi Bog postaje vidljiv u Hristu, i da samo kroz Sina, koji večno prebiva u ljubavi Očevoj, čovek može poznati Boga — ne kao ideju, već kao živu, ličnu i večnu ljubav.
„Ko vidi Mene, vidi Oca.“ (Jovan 14,9)
 
Gedeon:
1. „U početku beše Reč (Logos)“

Grčki tekst glasi:
„Ἐν ἀρχῇ ἦν ὁ Λόγος...“
Jovan koristi iste reči kao Knjiga Postanja (1,1):
„U početku stvori Bog nebo i zemlju.“
Kliknite za proširenje...
To je grčki prevod jevrejskog teksta koji kaže
"Kad je bog počeo da stvara nebo i zemlju..."

poznato je da su grci veoma nestručno preveli jevrejsku svetu knjigu, i dan danas se hrišćani koriste tim nepouzdanim tekstom
 
Dobro situirani gospodin:
To je grčki prevod jevrejskog teksta koji kaže
"Kad je bog počeo da stvara nebo i zemlju..."

poznato je da su grci veoma nestručno preveli jevrejsku svetu knjigu, i dan danas se hrišćani koriste tim nepouzdanim tekstom
Kliknite za proširenje...

Паааа .. идеја реплике ти је тачна ...

Јован или 'Јоханан' је дискутабилно ко јесте .... Фонетичко лингвистичком анализом стила писања 'откровења' најмање четири особе су га писале.

Оригинал је на коринтском.. најраспрострањенијим 'Грчким' тога времена

Круцијалан је'датум настанка 'првог'' текста .. даааалеко после 'распећа' ... и тачно .. прерађиванога безброј пута

Формално не постоји примерак у хебрејској језичкој форми

Вероватно си помешао па свој цитат навео из других 'преживелих' евангелија
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top