To je svojevrsno priznanje da interpreter JIT, nije bas najbolje resenje kada su u pitanju performanse
Naravno, dinamicki featuri i prednost JIT-a, pada u vodu, zarad performansi
moguce da je to jedan deo price. Verovatno da je drugi deo price razni mali uredjaji koji nemaju citav OS nad glavom sa raznim vm masinama, mozda i malo memorije itd. Embedded - razni kontroleri, IOT, takve stvari. Egzoticni procesori.Kad se malo razmisli, mikroservis arhitektura je uzrokovala povracaj native koda.
Sam koncept podele funkcionalnosti na male, (relativno) nezavisne servise, morao je da dovede do zahteva za performansama tih servisa, a to do vracanja na pocetak
Zanimljivo
Na embedded tesko da ce ici bilo sta sem C-a...
Zadatak za koji sam se pripremao je da se kreira putem OOP klasa, konstruktor i niz gde ce da se skladiste objekti koji posle trebaju da se prikazu na nekoj veb stranici.
Ma najbolje 16 fakulteta da zavrsim. Vec imam jedan drzavni fakultet i 31 godinu, msm da je meni skole sasvim dosta.
Rekao bih zato shto prvo definishesh desktop, pa onda laptop... koristish neshto globalno?
Moracu da sacekam do sutra to sam kuckao na poslu.
Ovo mi radi. let arr = new Array();
class Book {
constructor(id, title, writter) {
this.id = id;
this.title = title;
this.writter = writter;
arr.push(this);
}
show() {
const container = document.querySelector(".container");
const ul = document.createElement("ul");
let idF = document.createElement("li");
let titleF = document.createElement("li");
let writterF = document.createElement("li");
idF.innerHTML = this.id;
titleF.innerHTML = this.title;
writterF.innerHTML = this.writter;
ul.appendChild(idF);
ul.appendChild(titleF);
ul.appendChild(writterF);
container.appendChild(ul);
}
}
let form = document.querySelector("form");
form.addEventListener("submit", () => {
let id = document.getElementById("id").value;
let title = document.getElementById("title").value;
let writter = document.getElementById("writter").value;
new Book(id, title, writter);
form.reset();
console.log(arr);
let ul = document.querySelectorAll("ul");
ul.forEach((ul) => {
ul.remove();
});
for (let i of arr) {
i.show();
}
});
To je druga stvar. To barem ne kosta puno i ne dangubis godine.
Moracu da sacekam do sutra to sam kuckao na poslu.
JavaScript:let arr = new Array(); class Book { constructor(id, title, writter) { this.id = id; this.title = title; this.writter = writter; arr.push(this); } show() { const container = document.querySelector(".container"); const ul = document.createElement("ul"); let idF = document.createElement("li"); let titleF = document.createElement("li"); let writterF = document.createElement("li"); idF.innerHTML = this.id; titleF.innerHTML = this.title; writterF.innerHTML = this.writter; ul.appendChild(idF); ul.appendChild(titleF); ul.appendChild(writterF); container.appendChild(ul); } } let form = document.querySelector("form"); form.addEventListener("submit", () => { let id = document.getElementById("id").value; let title = document.getElementById("title").value; let writter = document.getElementById("writter").value; new Book(id, title, writter); form.reset(); console.log(arr); let ul = document.querySelectorAll("ul"); ul.forEach((ul) => { ul.remove(); }); for (let i of arr) { i.show(); } });
?
To je kad zelis da kreiras novi objekat i da ga skladistis u varijablu da bi posle primenjivao metode nad tom varijablom koja je objekat. Kako da docaram... da bi radio nesto sa tom varijablom, ali ovde u kodu ima event listener koji kupi polja iz forme i kreira novi objekat koji se gore na vrhu u konstruktor funkciji skladisti u niz ... nema potrebe da se skladisti u varijablu. Niz tada izgleda ovako:
Evo kako JSON izgleda.
nisam primetio ovo 'ovde':To je kad zelis da kreiras novi objekat i da ga skladistis u varijablu da bi posle primenjivao metode nad tom varijablom koja je objekat. Kako da docaram... da bi radio nesto sa tom varijablom, ali ovde u kodu ima event listener koji kupi polja iz forme i kreira novi objekat koji se gore na vrhu u konstruktor funkciji skladisti u niz ... nema potrebe da se skladisti u varijablu. Niz tada izgleda ovako:
[{ id:123456,
title:Hobbit,
writter:Tolkien},
{ id:698456,
title:LOTR,
writter:Tolkien},
...
{... } ]
Na kraju lupujem kroz niz arr i ovim "bezimenim" objektima dodeljujem show() metod.
Objekti ne moraju da se kreiraju samo na ovaj nacin:
const lotr = new Book(123456, "Lord of the rings", "Tolkien");
lotr.show();
const hobbit = new Book(789546, "The Hobbit", "Tolkien");
hobbit.show();
vec moze i samo ovako
new Book(789546, "The Hobbit", "Tolkien");
new Book(123456, "Lord of the rings", "Tolkien");
samo negde moras da ga skladistis u neki niz ili objekat. U slicnom formatu ti je JSON, sa tim ces raditi puno, to je isto kao objekat tako da moras navezbati dobro nizove u nizovima, nizove u objektiva i objekte u nizovima ili niz u objektu u nizu. Sto kompleksnije to bolje.
Pogledajte prilog 1292948
let arr = new Array();
class Book {
constructor(id, title, writter) {
this.id = id;
this.title = title;
this.writter = writter;
arr.push(this); /// <---- **** ovde
}
...
Pretpostavka za ovaj patern je da se instanca stavlja kao const da bi se zastitio objekt od moguce promene
let book = new Book(789546, "The Hobbit", "Tolkien");
arr.push(book);
Докле си стигао са програмирањем ?
Slab sam sa funkcionalnim programiranjem, call, bind i apply mi nisu jaca strana.
Isto je to svuda, pod uslovom da se objekt ne koristi dok traje konstrukcija... this je pointer na objekt, bilo da je konstriuisan ili nije...
Zhiv bio, prihvati ponudu, pa radi, klinci menjaju poslove ko charape. Ako ti se ne svi lakshe tjesh sa pozicije zaposlenog nego nezaposlenog
