Прогон простих прѣђашњих врѣмена из нашега йезика.

Урване, мойе йезички осѣћай ми говори да се више радњи означених аористом извршавайу йедна по йедна, без прѣплитања (осим ако се на неки начин не каже да се врше истоврѣмено). Е сада, можда други осѣћайу другачийе. Све йе могуће.

Osecaji te varaju. Sve sto ti je oznaceno crvenom bojom je neispravno napisano u duhu toga sto ti pokusavas da odrzis.
moi, mne ili mni, н i я, йу = ю, ћ - щ. Mozes ovde da zavaravs neznalice, ali mene ne. ;)
 
Ja ti objašnjavah, al' ti ne objasnih! To nisu nesvršeni no su dvovidni glagoli, a preciznije, dva homonimna glagola - svršeni i nesvršeni.

Za ovaj tvoj primer sa videh kao "aористoм несвршених глагола" pravićemo se da ne videsmo. Idemo na čuti:

Matičin rečnik iz 2007:

Ovako je napisano radi praktičnosti i štednje prostora; u suštini, u pitanju su dva homonimna glagola i u rečniku koji bi cenio preciznost ponad praktičnosti stajala bi odvojeno dva glagola:

čuti[SUP]1[/SUP] svr.

čuti[SUP]2[/SUP] nesvr.

Па шта и да йесу два глагола? Не видим шта тиме покушаваш доказати. Да не постойе глаголи само йеднога вида имайући облике обейу прѣђашњих простих врѣмена?
Итекако постойе. Ево на примѣр несвршени глагол "радити".
Облици простога прѣђашњега свршенога врѣмена су
"радих, ради, радисмо, радисте, радише"
(иако пойедини облици, други по реду, изгледайу накарадно), док су несвршени
"радиях, радияше, радиясмо, радиясте, радияху".

Ево примѣра несвршенога прошлога врѣмена од свршенога глагола, а тиме уйедно одговарам и Бастиянийу.

Овде се не слажем. "Ја прегазијах поток сваког дана" ми звучи накарадно. Али ни "ја прегазих сваког дана" није идеално решење јер овде треба време које изражава учесталост радње, а аорист тешко изражава учесталост осим када се користи у приповедачкој функцији (као овде) а то је нешто друго.

У том смислу "ја прегазијах" је свакако прецизније (у смислу: прегазио сам поток свако јутро током дужег временског периода) само што ја не чујах (ево овде изражава несвршену радњу - значи може да изрази и свршену и несвршену) неког да тако говори нити да пише.

Бастияни, вѣроватно би ти сажети облик попут "прегажах" изгледао природнийе. Види примѣр:

"Док войници прегажаху рѣчицу неприятељ пуцаше по њих".

Ето савршенога примѣра несвршена прошла врѣмена свршена глагола. Осим ако и овде Мркаљ не рекне како йе и овай и свршен и несвршен у исто врѣме.
Овай примѣр йе одличан и због тога што се не може замѣнити нити прошлим придѣвским нити прѣђашњим свршеним са потпуним очувањем смисла.

"Док су войници прегазили рѣчицу неприятељ пуцаше по њих".
"Док войници прегазише рѣчицу неприятељ пуцаше по њих".

Очигледно йе да ове двѣ немайу исти смисао као прва (а и звуче помало чудно, као да нешто шкрипи у њих, да се не слажу са речйу "док").
 
О аористу. Пре извесног броја година, рецимо 4-5, Хрвати су приметили (и писали о томе) да је аорист оживљен захваљујући СМС-споразумевању. Просто, аорист је краћи од перфекта. Стигох је лакше откуцати него стигао сам.

Као што ево овде и пише: http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0352-50070772391T&redirect=ft

0. V nastojašćej rabote provoditsja analiz dvuh tendencij v ekcpressivnom sintaksise glagola - oživlenie aorista i intensivnoe upotreblenie predložnogo infinitiva. 1. Formy aorista (i reže imperfekta) v poslednee vremja obretajut novuju žizn' v internet-forumah, čatah, sms-soobšćenijah i v elektronnoj počte. Takuoe upotreblenie aorista možno razdelit' na čistoe i kommentirujušćee. Čistoe upotreblenie - eto slučai, kogda ispol'zuetsja forma aorista bez kakih-libo kommentariev, pojasnenij i utočnenij. Ono osobenno harakterno dlja sms-soobšćenij.

Који је бре ово језик? :eek:
 
Poslednja izmena:
О аористу. Пре извесног броја година, рецимо 4-5, Хрвати су приметили (и писали о томе) да је аорист оживљен захваљујући СМС-споразумевању. Просто, аорист је краћи од перфекта. Стигох је лакше откуцати него стигао сам.

Као што ево овде и пише: http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0352-50070772391T&redirect=ft

Примѣтих и я то за Хрвате, давно то видѣх на мрежи. Код нас йе значайно чешћи него што йе у Хрвата, нарочито по селах и йужнийе. Я знам, рецимо људе од тридесет и нешто година, из околине Крагуйевца, више користеће њега него придѣвско прошло.
Друга прѣдност простога свршенога над прошлим придѣвским врѣменом йе неразликовање полова, те йе погодан за рачунарске програме гдѣ йе ради краткоће потрѣбно употрѣбљавати полно неопрѣдељена писания.


0. V nastojašćej rabote provoditsja analiz dvuh tendencij v ekcpressivnom sintaksise glagola - oživlenie aorista i intensivnoe upotreblenie predložnogo infinitiva. 1. Formy aorista (i reže imperfekta) v poslednee vremja obretajut novuju žizn' v internet-forumah, čatah, sms-soobšćenijah i v elektronnoj počte. Takuoe upotreblenie aorista možno razdelit' na čistoe i kommentirujušćee. Čistoe upotreblenie - eto slučai, kogda ispol'zuetsja forma aorista bez kakih-libo kommentariev, pojasnenij i utočnenij. Ono osobenno harakterno dlja sms-soobšćenij.

Који је бре ово језик? :eek:

Руски, без икакве сумње. Налѣтах и я по некада на руске људе пишуће латиницом, рецимо на скайпу, Травияну, и томе слично. Обично кажу да немайу подешену ћирилицу, и томе слично. Али то нѣйе честа поява, колико я примѣтих. Само мали брой Руса пише страним писмом.
 
Pokusavah ja ali to je kao kada Nemci koriste onaj, kako se zvase, preterit...

Добро ти рече Мркаљ, ако те другарица тѣра не користити свршено прѣђашње врѣме, ти почни и несвршено (имперфект) употрѣбљавати. Она се очигледно дослѣдно држи Тита.
Што се нѣмачкога претерита тиче, он одговара нашим прошлимъ простимь временомъ. али, за разлику од наших, његова употрѣба никада не бѣше проглашавана непожељном, па йе он доста чест, не само у говорном йезику него и у писаном и у службеном. На примѣр у новинах.
 
Добро ти рече Мркаљ, ако те другарица тѣра не користити свршено прѣђашње врѣме, ти почни и несвршено (имперфект) употрѣбљавати. Она се очигледно дослѣдно држи Тита.
Што се нѣмачкога претерита тиче, он одговара нашим прошлимъ простимь временомъ. али, за разлику од наших, његова употрѣба никада не бѣше проглашавана непожељном, па йе он доста чест, не само у говорном йезику него и у писаном и у службеном. На примѣр у новинах.

Ја се срећем са немачким само у разговорима а и то ретко а моји другови који уче немачки у школи се жале што морају да уче претерит а не знају шта с њиме да чине. Нисам никада читао њихове (немачке) новине.
Него, којим се језиком служите с обзиром на "новинах" што ме подсећа на руски.
И свака част за правопис. Свиђа ми се.
 
Ја се срећем са немачким само у разговорима а и то ретко а моји другови који уче немачки у школи се жале што морају да уче претерит а не знају шта с њиме да чине. Нисам никада читао њихове (немачке) новине.
Него, којим се језиком служите с обзиром на "новинах" што ме подсећа на руски.
И свака част за правопис. Свиђа ми се.

http://www.bravo.de/
http://www.spiegel.de/
http://www.sueddeutsche.de/
http://www.bild.de/
http://www.bild.de/unterhaltung/leu...liches-kind-zehn-jahre-alt-17944486.bild.html
 

Back
Top