Da li vama odgovara da zivite u zgradi u kojoj sve funkcionise? Od lifta, preko kanalizacije, vodovoda, grejanja, da vam je cist ulaz i stepenista, fasada na zgradi lepo izgleda, krov ne prokisnjava, da imate cvece na ulazu i stepenistu, sredjen travnjak i zelenilo pored ulaza u zgradu, podrume iz kojih ne bazdi i koji su osvetljeni, da invalidi, majke sa kolicima za malu decu i starci imaju rampu za ulazak u zgradu a ne muce se preko 8 stepenika do lifta?
Jer, ziveti u zgradi koja je sredjena, gde sve funkcionise i koja lepo izgleda je neprocenjivo za osecaj zivljenja, za normalan zivot.
Zato je potrebno da imate nekoga ko ce da se brine o zgradi ako vec niste vi u stanju ili nemate vremena. I tih 400din za upravnika nije mnogo, to vam je 1 kafa/pivo u Beton hali ili u Promenadi.
Investicioni fond je nesto u sta ulazu svi stanari zgrade za tekuca odrzavanja (sitnije popravke), eventualno ako se nakupi novca tokom godina moze da se uradi i neka veca stvar na zgradi. Slicno nesto ste imali ako vam je zgrada ukljucena u sistem odrzavanja Gradskog stambenog odnosno ako kao zgrada imate ugovor sa njima. Svaki mesec placate odredjenu sumu po m2 stana i to ulazi u fond za te sitnije popravke, a ako se radi veca popravka ako zgrad nema na racunu dovoljno novca potpisuje se novi ugovor i ukupni troskovi se razrezu na vise mesecnih rata (cak i do 24 meseca) po svakom stanu u zgradi. Povoljnost kod Gardskog stambenog sto oni kreditiraju te radove i stanari bez kamate to otplacuju u vise mesecnih rata. Problem je sto su cesto te cene naduvane i sto radove treba skupstina stanara da kontrolise jer je u javnim preduzecima velika korupcija pa mozete umesto 150m2 uradjene izolacije na krovu dobiti racun za 180m2.
U svakom slucaju moarte iskontrolisati svaki racun, svaki izvedeni rad na vasoj zgradi, svaku placenu stvar sa vaseg racuna.
