Zna li neki Srbin ili SrPkinja, odgovor na ova jednostavna pitanja?
Kada je nastao srPski jezik?
Kada je prvi pomen srPskog jezika?
Ko je prvi upotrijebio termin - srPski jezik?
Ваљда се сећаш мојих исцрпних постова о историји језика на форуму Историја?
Ево укратко:
Први забележени словенски језик је језик превода Ћирила и Методија, данас познат под називом старословенски. Он је у 9. веку био разумљив свим Словенским народима! Како су звучали локални језици појединих племена, не зна се, нема забележених трагова.
Од 11-12 века долази (и у писаним текстовима) до диференцијације, до убацивања елемената локалних говора у старословенске текстове (монаси преписивачи би убацили неку своју локану реч место непознате старословенске). Тако су настале редакције или рецензије старословенског језика: руска, бугарска, српска...(рускословенски, бугарскословенски, српскословенски...) На жалост, светска лингивтика није упозната да је икада постојао црногорскословенски језик.
У 12. веку међу штокавским говорима још није било изразитих разлика, што значи да су сви штокавци врло слично говорили. Погледати Повељу Кулина Бана из 1189. године!
Немам на тастатури ни ЈАТ ни полугласе, па ћу прекуцати екавски:
''У име оца и сина и светога духа. ја бан босански Кулин присезају се тебе кнеже Крвашу, и всем грађам Дубровчам прави пријатељ бити вам од селе и довека...''
Српскословенски, као виши стил, био је присутан у црквеним текстовима, и као такав конзервиран и спорије подложан променама. У текстовима световног карактера има више народних елемената који одступају од устаљеног црквеног.
На пример у Душановом законику, или рецимо у Повељи Стефана Уроша Дубровчанима из 1357. године:
Он повељу започиње вискоим стилом, али у средини, када говори о конкретним животним стварима прелази на народни:
'' И ако се царство ми свади са Дубровником,што се обретају Дубровчане по земљи царства ми, да се постави рок за 6 месец, да се испрате свободно без всаке забаве и да походе, а з градом да се ратује царство ми....''
Тек у 14. и 15. веку долази до стварања екавског, јекавског и икавског говора унутар штокавских говора различитим рефлексима гласа ЈАТ!!!
Што се самог спомена имена српски језик тиче ево неколико занимљивих навода, занимљивих баш зато што долазе од несрба, дакле не може се рећи да су и они били средства светосавске пропаганде:
У многим дубровачким документима из 15. и 16. века Дубровчани су свој језик називали српским (lingua serviana) и то у оним случајевима када су хтели да нагласе да неки документ о којем пишу није написан на италијанском нити латинском!!!
Чувени двостих хрватског писца Антуна Матије Рељковића (1732-1798) у коме се он обраћа својим Славонцима каже:
''Ваши стари јесу српски штили,
српски штили и српски писали''
Не бих сада да давим, али ако те интересује могу ти набрајати до зоре!
А да чујемо сада за црногорски!!!