Procenat ljudi u Evropi koji su potpuno sigurni u svoje verovanje u Boga

[leki1]

U principu verujem u ovo istrazivanje... prvo vernik i površni vernik su svrstani u isti koš i to je to ... otuda i ovakvi rezultati. Zapadnjaci su definitivno OUT, to sam znao i ranije ...

 

[The Invictus]

U šta spadamo mi budisti i taosti?

U ljudska bića, ako smem da dodam. Bar ja to tako posmatram.

 

[The Invictus]

Religije su izmišljene bajke. Ti si površan ako misliš da je moje površno. To su neka paganska verovanja a ne pravi naučni dokazi više sile kao što je Tesla dokazao, Lao Ce, ili Ojler, nesvesno. Možda postoje neke mudrosti koje su tačne ali provlače kroz iluziju. Isto što i astrologija i bilo koje verovanje a ne znanje. Izmišljotina, glupost. Zamajavanje. Manipulacija. Demagogija. Prevara. Indoktrinacija. Zatupljivanje. Džabe braniš to što su ti usadili i programirali te kao slugu i roba. Robota. Samo ćeš život provesti u laži.

Malo da drugačije postavimo stvari. Najpre se čuvaj ad hominema jer ako ti je to jedino što imaš da ponudiš, onda to nije dobro. Nigde nisam ništa tebi lično uputio, niti sam rekao da ti živiš u laži i bilo šta slično rekao sam da je izjava površna i netačna. Ako ti se to ne svidja, tvoj problem. Takodje, meni uopšte nije cilj da “nešto” branim. Onaj ko ima izrazito anti-religijske stavove koje brani emocijama, naravno da će uvek u drugima videti ono što kod sebe ne vidi. Tu “teoriju” religije koju ti zastupaš bi bilo dobro malo bolje analizirati, čisto radi onih koje možda ovo i interesuje, nije ovo za tebe.

Dakle, zanimljiv je stav religiju nazivati iluzijom, vrlo zanimljiv, ali čak i nazivanje nečega „iluzijom“ ili „fikcijom“ pretpostavlja okvir istine. Šta daje nauci smisao ili pravac ako ne metafizičke pretpostavke o redu, logici i razumu? U tom smislu, i religija i nauka su ljudski pokušaji da se orijentišemo u biću – samo kroz različite načine.

Ljudska bića su oduvek tragala za smislom, a ne samo za objašnjenjima. Religija nije samo priča o bogovima – ona je takođe jezik za vrednosti, postojanje i ono što se ne može meriti jednačinama.

Drugo, ako religiju nazivamo iluzijom, i dalje radimo u okviru stare metafizičke dihotomije istine naspram laži, znanja naspram verovanja. Ali šta ako religija uopšte nije teorija – šta ako je religija praksa, način života, tumačenje postojanja? Onda se ne radi o dokazima već o značenju i transformaciji.

Treće, redukcionisti sa Marxom, Frojdom, Frejzerim i Tajlorom gledaju na religiju negativno (sa njihovom hermeneutikom sumnje) ali njihove teorije danas nisu dominantne, one su bile dominantne uglavnom u društvima u kojima je bila dominantna marxistička ideologija. Nasuprot njima, neredukcionistički teoretičari (npr. Dirkem: religija kao sveti poredak društva; Veber: značenje i društveno delovanje; Džejms: dokazna težina iskustva; Elijade: nesvodljivo „sveto“; Gerc: religija kao sistem kulturnih simbola; Evans-Pričard: etnografska kritika „primitivne greške“) bi se svi oduprli tom opštem odbacivanju. Oni će reinterpretirati religiju ne kao zabludu ili manipulaciju, već kao stvaranje značenja, društveni oblik, simbol ili iskustvo, što ova kritika jednostavno ignoriše.

Ima nekoliko stvari zbog čega i kako je došlo do anti-religijskog sentimenta, posebno u Evropi i donekle u Severnoj Americi ali ne bih previše o tome. Ukratko, ovome je doprineo anti-klerikalizam prosvetiteljstva koji se borio protiv crkvenog autoriteta, zatim pojava pozitivizma i posebno pojava redukcionističkog materijalizma u 19-om veku.

Ovo poslednje mi je interesantno jer dobar deo savremenih ateista nisu ništa drugo nego redukcionistički materijalisti 19-og veka, uključujući Dawkinsa i ostalu ekipu iz takozvanog new ateizma.

Hint: nigde nisam rekao da sam vernik, nevernik, niti branim religju ali smatram da se svaka teorija može kritikovati jer ukoliko ne može, ili ne sme, onda je ništa drugo nego dogma. Koliko znam, dogme se ne smeju propitkivati, ispitivati, dovoditi u sumnju. Interesanto je da kad se religija “kritikuje,” to je cool, ali kad se kritikuje anti-religijska teorija koja baš i nije dominantna u naučnim krugovima koji se bave izučavanjima religije, onda je to loše. Moj je stav da se religija može posmatrati na nekoliko načina ili iz nekoliko perspektiva, te da religija ima pozitivnih elemanata, i time ću se, uglavnom, baviti na ovoj temi. Nisu sve teorije o religiji tako negativne prema religijama, naprotiv. Postoje teoretičari religije koji su kritički nastrojeni prema religiji, što je sasvim u redu (i ja sam kritičan prema religiji), ali nisu negativni, ne smatraju je iluzijom ili manipulacijom, i tome slično.

Naravno, postoji još nekoliko razloga, filosofskih, društvenih, političkih, psiholoških, zbog čega postoji anti-religijski sentiment ali uglavnom izjave tipa “religija je iluzija, manipulacija, bajke, nauka je jedino dobra” su hibrid (ili možda relikt) prošlosti o kojima se itekako može štošta reći.

Pre par godina sam razmenio mejlove sa ovim profesorom koji je imao zanimljivo predavanje sa naslovom A scientific defense of spiritual & religious faith, na TED Talks. Koga zanima, neka pogleda, postoji online.