Problemi iz matematike, fizike, hemije ...

[sebahedind]

Metodom supstitucije pronaci neodredjeni integral:
1. inetgral sqrt(x+3)dx

 

[carlos4607]

Metodom supstitucije pronaci neodredjeni integral:
1. inetgral sqrt(x+3)dx

Видим да волиш да постављаш задатке.
Па их онда штиклираш - да ли су тачни или нијесу...
Ка да си наставник.

А уради ли неки од задатака што поставише други?

Ајд сад,за промјену,буди добар па уради једно 2-3 задачића кад други постављају...
И буди стрпљив.
Можда неко и уради и твој.

 

[sebahedind]

resavacu zadatke bez brige.....ali, vidim da mnogi zadaci koji se ovde resavaju imaju dovoljno nejasnih procedura tokom resavanja

nije da volim da postavlajm zadatke.....nego i ja imam prava u forumu da postavljam zadatke kao ostali......postavio sam jedan zadatak iz verovatnoce jos ga niste resili

Matematika je nauka logike...........promucnite malo mozak ...i naci cete resenje zadataka

neka neko postavi zadatke u forumu....

edit by moderator Stiven

 

[Baraba na kvadrat]

resavacu zadatke bez brige.....ali, vidim da mnogi zadaci koji se ovde resavaju imaju dovoljno nejasnih procedura tokom resavanja

nije da volim da postavlajm zadatke.....nego i ja imam prava u forumu da postavljam zadatke kao ostali......postavio sam jedan zadatak iz verovatnoce jos ga niste resili

Matematika je nauka logike...........promucnite malo mozak ...i naci cete resenje zadataka

neka neko postavi zadatke u forumu....

edit by moderator Stiven

Imas slobodnu priliku da ono sto smatras nejasnim, objasnis sam niko ti to ne uskracuje . Imas pravo da postavljas zadatke niko to ne spori ali koja je poenta da se ti zadaci rade osim ako nisu neki eksplicitno zanimljivi zadaci . Niko ih nece raditi . Uostalom nema niko vremena da sedi po ceo dan na forumu i radi nekom zadatke .

 

[Botina]

1. Izracunaj povrsinu pravilne trostrane prizme cija je zapremina V=216 korena iz 3 cm^3, i visina prizme H=8cm.
2. Osnova prave prizme je romb povrsine P=96cm^2, a dijagonale se odnose 3:4. Izracunaj zapreminu prizme ako je njena visina jednaka stranici romba.

U pitanju je oblast PRIZMA 8. razred osnovne skole (matis naravno). Ako moze ceo postupak za oba zadatka.

 

[sebahedind]

dobro.........u matematici postoje zadaci koji su veoma komplikovani......a veoma zanimljivi....vredi truda da se to resi....
kao npr. Ojlerov integral prve vrste (Beta funkcija), Ojlerov integral druge vrste ( Gama funkcija), Krivolinijski integral prve i druge vrste, Povrsinski integral prve i druge vrste, Integral sa parametarskom funkcijom, Elipticki integral, Funkcije sa kompleksnom promenljivom, i niz drugih zadataka iz matematicke analize, a da ne nabrajam druge oblasti matematike, kao sto su , numericka analiza, funkcionalna i realna analiza, algebra, itd.

 

[Paganko]

dobro.........u matematici postoje zadaci koji su veoma komplikovani......a veoma zanimljivi....vredi truda da se to resi....
kao npr. Ojlerov integral prve vrste (Beta funkcija), Ojlerov integral druge vrste ( Gama funkcija), Krivolinijski integral prve i druge vrste, Povrsinski integral prve i druge vrste, Integral sa parametarskom funkcijom, Elipticki integral, Funkcije sa kompleksnom promenljivom, i niz drugih zadataka iz matematicke analize, a da ne nabrajam druge oblasti matematike, kao sto su , numericka analiza, funkcionalna i realna analiza, algebra, itd.

Ovo sve funkcioniše po principu pomoći pri rešavanju zadataka, a ne kao tema gde se rešavaju i rešavaju i rešavaju zadaci bez nekog posebnog razloga. Meni lično,ako mi je dosadno, stoje na raspolaganju zbirke Demidoviča i Bermana sa ukupno oko 6000 zadataka i problema matematičke analize, što je sasvim dovoljna baza da mi ne treba forum.

Drugo, sad moram da se nasmejem....

Ovo što si gore ispisao je sa Wikipedije, el da? I nemaš pojma šta to sve znači

Γ i Β funkcija nisu zadaci, već funkcije definisane preko integrala. Na primer, Γ funkcija je proširenje pojma faktorijela na skup realnih brojeva. Krivolinijski, površinski, i višestruki integrali su klasa određenih integrala koji su određeni nad krivom, površinom ili zapreminom, za razliku od ovih običnih, koji se definišu nad intervalom. A svi oni mogu biti zadati (i najčešće to jesu) preko parametarskih funkcija. I sve to spada u realnu analizu.
O eliptičnim integralima i kompleksnoj analizi nemoj još ni da razmišljaš.

 

[sebahedind]

Ovo sve funkcioniše po principu pomoći pri rešavanju zadataka, a ne kao tema gde se rešavaju i rešavaju i rešavaju zadaci bez nekog posebnog razloga. Meni lično,ako mi je dosadno, stoje na raspolaganju zbirke Demidoviča i Bermana sa ukupno oko 6000 zadataka i problema matematičke analize, što je sasvim dovoljna baza da mi ne treba forum.

Drugo, sad moram da se nasmejem....

Ovo što si gore ispisao je sa Wikipedije, el da? I nemaš pojma šta to sve znači

Γ i Β funkcija nisu zadaci, već funkcije definisane preko integrala. Na primer, Γ funkcija je proširenje pojma faktorijela na skup realnih brojeva. Krivolinijski, površinski, i višestruki integrali su klasa određenih integrala koji su određeni nad krivom, površinom ili zapreminom, za razliku od ovih običnih, koji se definišu nad intervalom. A svi oni mogu biti zadati (i najčešće to jesu) preko parametarskih funkcija. I sve to spada u realnu analizu.
O eliptičnim integralima i kompleksnoj analizi nemoj još ni da razmišljaš.

pa dobro nemojmo sada da pametujemo.....ja imam pojma u matematici...... ako si ti tako vest i dobar ajde onda resi integral oblika

0 integral infimum e^-x^2dx

 

[Paganko]

pa dobro nemojmo sada da pametujemo.....ja imam pojma u matematici...... ako si ti tako vest i dobar ajde onda resi integral oblika

0 integral infimum e^-x^2dx

sqrt(π)/2

 

[GreyLord]

Zaboravio sam ovo da pitam, sad mi pade na pamet.
Koja je granica izmedju jonske i kovalentne veze u razlici elektronegativnosti elemenata u jedinjenju? Negde sam procitao da je 1,7, a negde pise da je 1,9.

 

[Baraba na kvadrat]

Zaboravio sam ovo da pitam, sad mi pade na pamet.
Koja je granica izmedju jonske i kovalentne veze u razlici elektronegativnosti elemenata u jedinjenju? Negde sam procitao da je 1,7, a negde pise da je 1,9.

Ja kolko se secam 1,9 ali to nije pravilo koga se treba pridrzavati ...

 

[sebahedind]

sqrt(π)/2

Paganko kompletiraj zadatak .....a ne samo rezultat...mislim da sam jasan....a ne prepisati reseni rezultat... Pozdrav!

 

[Paganko]

 

[GreyLord]

Ljudi, moze pomoc:
Ugaonu brzinu w=3000 obrtaja u sekundi (ob/s) izraziti u rad/s.

 

[Baraba na kvadrat]

Ljudi, moze pomoc:
Ugaonu brzinu w=3000 obrtaja u sekundi (ob/s) izraziti u rad/s.

Pa ajde ti .... Jedan obrtaj je pun krug odnosno 2Pi radijana ....

 

[GreyLord]

Pa ajde ti .... Jedan obrtaj je pun krug odnosno 2Pi radijana ....

Za ovaj zadatak, imam konacno resenje, i ne poklapa mi se sa onim sto ja dobijem. Mozes da napises rezultat (?), znam da nije tesko..

 

[Baraba na kvadrat]

Za ovaj zadatak, imam konacno resenje, i ne poklapa mi se sa onim sto ja dobijem. Mozes da napises rezultat (?), znam da nije tesko..

Znam i ja da nije tesko ukljuciti malo mozak ...

 

[GreyLord]

Znam i ja da nije tesko ukljuciti malo mozak ...

Tvrdoglav si kao mazga. Ne zelim da napisem nesto pa da se izblamiram. Ajde, da probam... 3000ob/s=3000*6,28rad/s=18840rad/s.

 

[Baraba na kvadrat]

Ne moras da menjas Pi

 

[GreyLord]

Hvala lepo!

 

[Paganko]

Ljudi, moze pomoc:
Ugaonu brzinu w=3000 obrtaja u sekundi (ob/s) izraziti u rad/s.

ala se to vrti... ko neutronska zvezda.

inače, da znaš.... ne piše se ob/s ili ob/min već 1/s, 1/min, itd....

 

[GreyLord]

ala se to vrti... ko neutronska zvezda.

inače, da znaš.... ne piše se ob/s ili ob/min već 1/s, 1/min, itd....

Aham... Ja pisem ob/s(min) jer nam tako rekao profesor...

 

[Baraba na kvadrat]

Moze li neko da mi objasni pojam prirastaj f-je . Elem, cesto koristim onu formulu za to a i treba mi za kod izvoda ali je ne kapiram .

 

[Paganko]

Moze li neko da mi objasni pojam prirastaj f-je . Elem, cesto koristim onu formulu za to a i treba mi za kod izvoda ali je ne kapiram .

Pa to nije nikakav problem. Recimo ovako:

neka je data neprekidna funkcija f(x)

neka je

y1 = f(x1)

Ako dodamo priraštaj argumenta Δx:

x2 = x1 + Δx

Možemo zapisati da je:

y2 = f(x2) = f(x1+Δx)

Priraštaj funkcije je Δy:

Δy = y1 - y2, odnosno

Δy = f(x1) - f(x1+Δx)

Shodno tome, važi da je:

y2 = y1 + Δy

Primer:

neka je f(x) = 3x+5 i neka je x1 = 1

Tada je

f(x1) = 8

Ako dodamo neki mali pozitivan priraštaj argumenta x, Δx = 0,25

Imamo da je:

f(x1 + Δx) = 8,75

priraštaj funkcije je:

Δy = 0,75

 

[Baraba na kvadrat]

Pa to nije nikakav problem. Recimo ovako:

neka je data neprekidna funkcija f(x)

neka je

y1 = f(x1)

Ako dodamo priraštaj argumenta Δx:

x2 = x1 + Δx

Možemo zapisati da je:

y2 = f(x2) = f(x1+Δx)

Priraštaj funkcije je Δy:

Δy = y1 - y2, odnosno

Δy = f(x1) - f(x1+Δx)

Shodno tome, važi da je:

y2 = y1 + Δy

Primer:

neka je f(x) = 3x+5 i neka je x1 = 1

Tada je

f(x1) = 8

Ako dodamo neki mali pozitivan priraštaj argumenta x, Δx = 0,25

Imamo da je:

f(x1 + Δx) = 8,75

priraštaj funkcije je:

Δy = 0,75

Ne , to razumem . Ali eto da moras da kazes svojim recima sta je to jedan prirastaj funkcije tako da znaci nesto i slusalac kaze "Aham to je znaci prirastaj f-je" kako bi ga ti opisao ?!