Milan od Gruze
Buduća legenda
- Poruka
- 47.541
-
- Popularno:
- Датум Божића
- Religije su smišljenje da bi ljudi...
- Danas se slavi Božić po gregorijanskom...
- Koja su vaša predviđanja dešavanja za...
- Pet stranaka, u prostorijama Evropskog...
- Brisanje imena Zorana Đinđića sa...
- Alfa mužjak
- Zaključan PP
- Kada ste(i da li) u braku pomislili na...
- Zašto su blokaderi u ljubavi sa...
Problem ZLA
- Začetnik teme UnixUser
- Datum pokretanja
Drugim rečima oni su sazidali sliku svog Boga koji je njihov zaštitnik a protiv drugih naroda iako je pravi Bog zaštitnik svih ljudi?
Milan od Gruze
Buduća legenda
- Poruka
- 47.541
Da.
Tako su narodi tada verovali.Svaki narod je imao svoga Boga .
Tek dolaskom Isusa, religija postaje planetarna.
Kao i saznanje da se Bozja vera ne siri ratom nego ljubavlju.
UnixUser
Ističe se
- Poruka
- 2.612
Pristup argumenta "Problema zla" je logicki problematican? Se ti zajebavas? Znas koji ljudi su postavili taj argument?
Milan od Gruze
Buduća legenda
- Poruka
- 47.541
Princip je prost.
Tamo gde je Bog, tamo nema zla.
Zlo je tamo gde nema Boga.
Kao sto svetlost unistava tamu, tako Bog unistava zlo.
Tamo gde je Bog, tamo nema zla.
Zlo je tamo gde nema Boga.
Kao sto svetlost unistava tamu, tako Bog unistava zlo.
a šta ako ti kažem da je Bog svuda jedino nisu sva Božija bića na jednakom nivou razvoja svesti...
Milan od Gruze
Buduća legenda
- Poruka
- 47.541
Bogu je sve dostupno ali On nikoga ne prisiljava da zivi u Njegovom Carstvu.
a šta ako ti kažem da je sve što postoji Božije carstvo. i da nema ničega van Boga.. samo nisu sve realnosti i svi svetovi i sve oblasti na istom nivou razvoja...
Milan od Gruze
Buduća legenda
- Poruka
- 47.541
Bog se ne namece.Potrebno je da ga pozovemo.
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 45.400
Kada ljudi govore o problemu zla, izostavljaju ili ne poznaju najvazniju cinjenicu.
Slobodnu volju coveka.
Bog je stvorio coveka sa slobodnom voljom, ne robote koji ne mogu drugacije.
Kada bi nauka ponudila ljudima da im genetski modifikuju dete da bude uvek pislusno i da ih voli.
Ni jedan normalan i svestan roditelj to ne bi hteo.
Ali od Boga se to trazi da je stvorio takve ljude?
Slobodna volja donosi i rizik zla.
Bez toga ne postoji sloboda.
Zlo je odsustvo dobra.
A dobro je Bog.
Mi zivimo odlukom nasih pratoditelja a i svojom, na zemlji bez Boga.
Ovde smo mi sefovi.
Jer vecina je odbacila Boga i to je volja vecine
Ali Bog ce sve to dovesti vremenom u red, lot.
Da je Bog sef, zlo ne bi postojalo na zemlji.
Kada to ponovo bude onda ce biti ovako:
�
Slobodnu volju coveka.
Bog je stvorio coveka sa slobodnom voljom, ne robote koji ne mogu drugacije.
Kada bi nauka ponudila ljudima da im genetski modifikuju dete da bude uvek pislusno i da ih voli.
Ni jedan normalan i svestan roditelj to ne bi hteo.
Ali od Boga se to trazi da je stvorio takve ljude?
Slobodna volja donosi i rizik zla.
Bez toga ne postoji sloboda.
Zlo je odsustvo dobra.
A dobro je Bog.
Mi zivimo odlukom nasih pratoditelja a i svojom, na zemlji bez Boga.
Ovde smo mi sefovi.
Jer vecina je odbacila Boga i to je volja vecine
Ali Bog ce sve to dovesti vremenom u red, lot.
Da je Bog sef, zlo ne bi postojalo na zemlji.
Kada to ponovo bude onda ce biti ovako:
�
| Otkrivenje 21,1 | I vidjeh nebo novo i zemlju novu; jer prvo nebo i prva zemlja prođoše, i mora više nema. |
| Otkrivenje 21,3 | I čuh glas veliki s neba gdje govori: evo stana Božijeg među ljudima, i življeće s njima, i oni će biti narod njegov, i sam Bog biće s njima Bog njihov. |
| Otkrivenje 21,4 | I Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovijeh, i smrti neće biti više, ni plača, ni vike, ni bolesti neće biti više; jer prvo prođe. |
| Otkrivenje 21,5 | I reče onaj što sjeđaše na prijestolu: evo sve novo tvorim. I reče mi: napiši, jer su ove riječi istinite i vjerne. |
- Poruka
- 78.415
oni kojima se tu Isus obraća su potpali pod uticaj entiteta nižeg nivoa svesnosti koga zamenjuju sa Bogom...kroz ljubav mi smo jedno sa Bogom, kroz gordost mi smo jedno sa entitetima nižeg nivoa razvoja svesti...oni su bili gordi i gordili su se svojim formalnim moralom..Prava dobrota dolazi iz srca a ne iz poštovanja moralnih pravila. Nije bitno kako se ko izjašnjava i u kog veruje. Ko je pun ljubavi taj je Božiji, ko je pun gordosti taj je đavolji. Pri tome đavo nije na istom nivou sa Bogom, nisu to dve ravnopravne sile, nego je đavo entitet koji predstavlja niži razvoj svesti u kome je dominantna karakteristika gordost i odsustvo ljubavi.
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 45.400
Da li je moguce pricati o zlu a zapostaviti ljubav?
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 45.400
"On zapovedi svom suncu, te obasjava i zle i dobre, i daje dažd pravednima i nepravednima." (Matej 5,45)
Mnogi su zbunjeni ovim rečima koje otkrivaju da je Božja ljubav bezuslovna, pa pokušavaju da sebe uvere kako Bog u nama vidi kakvu vrednost na osnovu koje temelji svoju ljubav prema nama.
No, nije istina da nas Bog voli zato što u nama vidi neku vrednost, već je istina da nas on čini vrednim time što nas voli.
Koliko je čovek vredan sam po sebi, jasno nam otkriva sledeći biblijski stih:
"Svi su narodi kao ništa pred Njim, manje negoli ništa i taština vrede Mu." (Isaija 40,17)
Mi nemamo vrednosti sami po sebi, ali možemo postati vredni ako svojim sposobnostima pridamo uzvišen smisao ljubavi da živimo jedni za druge. Bog u nama vidi potencijalnu vrednost koju možemo imati ukoliko na Njegovu ljubav odgovorimo ljubavlju kroz pokajanje za sopstvene grehe i reformu principa življenja. No, bez obzira na našu potencijalnu vrednost, razlog zašto nas Bog voli, nije u nekoj vrednosti koju On vidi u nama, već je u Njemu samom, u samoj ljubavi kojom nas On voli. Ta ljubav je čista nesebična ljubav:
"Za dobroga može biti da bi se ko usudio umreti. Ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama što Hristos još kad bijasmo grešnici umre za nas." (Rim.5,8)
Takvom istom nesebičnom ljubavlju, koju ostvarujemo kroz duhovno nanovorođenјe, i mi sami postajemo sposobni sebe da volimo. Samo u tom slučaju kada volimo sebe kakvi jesmo, svesni svoje grešnosti i nedostojnosti, mi možemo da prihvatimo i druge ljude i da ih volimo takve kakvi oni zaista jesu. Iako ne volimo njihove slabosti karaktera i možda ne odobravamo njihov svakodnevni izbor između dobra i zla, mi tada volimo njihovu ličnost i želimo joj svako dobro.
Ukoliko moramo da nađemo razlog za ljubav u samim vrednostima ličnosti koju volimo, mi tada zapravo gradimo ljubav, ne prema samoj ličnosti koju navodno volimo, već prema vrednostima koje te ličnosti odlikuju. Pokušajem da nađemo neku vrednost u sebi samom da bi mogli sebe da volimo i da bi tako na telesan način objasnili Božju ljubav prema nama, ne samo što hranimo sujetu svog ponositog Ega (što za rezultat ima našu preosetljivost, ranjivost i uvredljivost), već mi time obezvređujemo Boga i Njegovu ljubav. Time krivo predstavljamo karakter Božje dobrote prema nama, kao da ona nije utemeljena na tome kakav je sam Bog, već na tome kakvi smo mi, iz čega proizilazi da je Bog dužan da nas voli. Shvatanjem da nas Bog voli jer smo mi neko i nešto, mi uzdižemo sebe iznad samog Boga i izbegavamo poniženje sopstvene gordosti idejom da nas neko voli zato što nas zaista voli. Takav mehanizam često koristimo i u međusobnim odnosima da bismo osporili pravu ljubav naših prijatelja, pa sebe podsvesno uveravamo da nas drugi poštuju i vole zato što smo mi dobri prema njima ili zbog neke druge naše vrednosti, a ne zato što nas zaista nesebično vole.
Kada sam svojevremeno bio na funkciji u "Komitetu za zaštitu ljudskih prava", jedan novinar me je zamolio za pomoć, jer je bio nemaštini i besparici, između ostalog i zbog političkih razloga, jer je pisao kritički protiv tadašnje vlasti. Počeo je da mi opširno nabraja razloga zašto "KZZLjP" treba da mu pomogne. Posle par desetina minuta navođenja primera sopstvene dobrote i žrtve u borbi za ljudska prava, ja sam ga prekinuo rečima koje su ga duboko i neprijatno potresle:
"Neće tebi ljudi iz "KZZLjP" pomoći jer si ti bio dobar! Oni će ti pomoći zato što su oni dobri!"
I zaista, posle pružene finansijske pomoći koja je skupljena kao izraz dobrovoljnih priloga nekih članova "KZZLjP", pomenuti novinar je počeo da sumnjiči naše davanje novca pitanjem "Koje se to sve tajne službe kriju iza tog komiteta, koje nam daju novac?" Mi smo mu skupili novac iz svog džepa, na svoju štetu, a ne od nekog suviška, ali on je imao jaku potrebu da tu našu dobrotu obezvredi kao da nas nije koštala nikakve žrtve.
Gorda osoba ne može da podnese da se neko žrtvuje za nju zato što je zaista voli, već želi da se drugi žrtvuje za nju zato što smatra da je ona izuzetno vredna takve žrtve. Zato gordi ljudi imaju potrebu da pravu ljubav druge osobe obezvrede makar tako što će da je uzvrate, a ako ni to ne pomogne, moraće da je popljuju sumnjičenjem motiva onih koji im čine dobro. Ljudi ne vole da ih zaista volimo, jer ih to ponižava, ali vole da zadovoljavamo njihovu sebičnost i sujetu, onda to proglašavaju pojmom ljubavi.
Isti problem gordosti navodi ljude da u svom odnosu prema Bogu formiraju predstavu da čovek nekom svojom vrednošću ili svojim dobrim delima može da zavredi Božju naklonost i spasenje. No, zapazimo kako se učenje Svetog pisma sukobljava sa takvim shvatanjem. Oni koji su bili u iskušenju da pomisle da im Bog čini dobro zbog njihove sopstvene dobrote, dobijaju otkrivenje da im Bog čini dobro jer je On dobar, a ne zato što su oni dobri:
"Nemoj da rečeš u srcu svom: Za pravdu moju uvede me Gospod u ovu zemlju da je nasledim; ... Ne ideš za pravdu svoju ni za čistotu srca svojega da naslediš tu zemlju; nego za nevaljalstvo tih naroda Gospod Bog tvoj tera ih ispred tebe, i da održi reč za koju se zakleo ocima tvojim... Znaj dakle da ti Gospod Bog tvoj ne daje te dobre zemlje za pravdu tvoju da je naslediš, jer si tvrdovrat narod. ... Nego što vas Gospod miluje i što drži zakletvu kojom se zakleo ocima vašim. (5.Moj.9,4-6;7,8)
A onima koji umišljaju da Bogu čine čast svojim ispravnim življenjem, Isus otkriva da su oni i inače bili dužni da čine dobro koje čine, te da zato oni ne zaslužuju nikakvu hvalu i zahvalnost: "Mi smo zaludne sluge, jer učinismo šta smo bili dužni činiti." (Luka 17,10)
Spasenje od greha i krivice nije plod naše sopstvene vrednosti i veličine, niti naših zasluga, već Božje vrednosti i veličine, i Njegove žrtve na krstu Golgote: “Jer ste vi milošću spaseni, po veri. I to ne dolazi od vas. Dar je to Božji, i ne po delima da se niko ne bi pohvalio.” (Efes.2,8-9)
Protestanti XIX veka su bili svesni ljudske sklonosti da na sopstvenoj vrednosti i zasluzi temelje pravo na spasenje, pa su naglašavali:
"Velika umešnost u postupanju sa jednim grešnikom koji je zabrinut za svoju dušu je u tome da se raščiste sve njegove poteškoće i rastera tama; da se odstrane sva njegova pogrešna shvatanja, da bi se potkopale sve njegove samopravedničke nade, i da ukloni svaka potpora utehe koju bi mogao da nađe u sebi. ... Grešnici se često hvataju kao u smrtnom ropcu za svoje pogrešne oslonce. Poslednja osoba kojoj grešnik želi da ode je Isus Hristos. Grešnici bi radije da se spasu na bilo koji drugi način ... Oni bi radije prineli nekakvu žrtvu, upustili se u bilo kakav trošak i podneli bilo kakvu nevolju nego da se jednostavno oslone kao krivi i izgubljeni buntovnici na samog Hrista za spasenje. On je samo krajnji način na koji bi hteli da budu spaseni. Pošto se to u potpunosti kosi sa njihovom samopravednošću i zato što uništava njihovu uobraženost i samodovoljnost, oni zaista nisu voljni da to prihvate." (Čarls Fini)
Mnogi su zbunjeni ovim rečima koje otkrivaju da je Božja ljubav bezuslovna, pa pokušavaju da sebe uvere kako Bog u nama vidi kakvu vrednost na osnovu koje temelji svoju ljubav prema nama.
No, nije istina da nas Bog voli zato što u nama vidi neku vrednost, već je istina da nas on čini vrednim time što nas voli.
Koliko je čovek vredan sam po sebi, jasno nam otkriva sledeći biblijski stih:
"Svi su narodi kao ništa pred Njim, manje negoli ništa i taština vrede Mu." (Isaija 40,17)
Mi nemamo vrednosti sami po sebi, ali možemo postati vredni ako svojim sposobnostima pridamo uzvišen smisao ljubavi da živimo jedni za druge. Bog u nama vidi potencijalnu vrednost koju možemo imati ukoliko na Njegovu ljubav odgovorimo ljubavlju kroz pokajanje za sopstvene grehe i reformu principa življenja. No, bez obzira na našu potencijalnu vrednost, razlog zašto nas Bog voli, nije u nekoj vrednosti koju On vidi u nama, već je u Njemu samom, u samoj ljubavi kojom nas On voli. Ta ljubav je čista nesebična ljubav:
"Za dobroga može biti da bi se ko usudio umreti. Ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama što Hristos još kad bijasmo grešnici umre za nas." (Rim.5,8)
Takvom istom nesebičnom ljubavlju, koju ostvarujemo kroz duhovno nanovorođenјe, i mi sami postajemo sposobni sebe da volimo. Samo u tom slučaju kada volimo sebe kakvi jesmo, svesni svoje grešnosti i nedostojnosti, mi možemo da prihvatimo i druge ljude i da ih volimo takve kakvi oni zaista jesu. Iako ne volimo njihove slabosti karaktera i možda ne odobravamo njihov svakodnevni izbor između dobra i zla, mi tada volimo njihovu ličnost i želimo joj svako dobro.
Ukoliko moramo da nađemo razlog za ljubav u samim vrednostima ličnosti koju volimo, mi tada zapravo gradimo ljubav, ne prema samoj ličnosti koju navodno volimo, već prema vrednostima koje te ličnosti odlikuju. Pokušajem da nađemo neku vrednost u sebi samom da bi mogli sebe da volimo i da bi tako na telesan način objasnili Božju ljubav prema nama, ne samo što hranimo sujetu svog ponositog Ega (što za rezultat ima našu preosetljivost, ranjivost i uvredljivost), već mi time obezvređujemo Boga i Njegovu ljubav. Time krivo predstavljamo karakter Božje dobrote prema nama, kao da ona nije utemeljena na tome kakav je sam Bog, već na tome kakvi smo mi, iz čega proizilazi da je Bog dužan da nas voli. Shvatanjem da nas Bog voli jer smo mi neko i nešto, mi uzdižemo sebe iznad samog Boga i izbegavamo poniženje sopstvene gordosti idejom da nas neko voli zato što nas zaista voli. Takav mehanizam često koristimo i u međusobnim odnosima da bismo osporili pravu ljubav naših prijatelja, pa sebe podsvesno uveravamo da nas drugi poštuju i vole zato što smo mi dobri prema njima ili zbog neke druge naše vrednosti, a ne zato što nas zaista nesebično vole.
Kada sam svojevremeno bio na funkciji u "Komitetu za zaštitu ljudskih prava", jedan novinar me je zamolio za pomoć, jer je bio nemaštini i besparici, između ostalog i zbog političkih razloga, jer je pisao kritički protiv tadašnje vlasti. Počeo je da mi opširno nabraja razloga zašto "KZZLjP" treba da mu pomogne. Posle par desetina minuta navođenja primera sopstvene dobrote i žrtve u borbi za ljudska prava, ja sam ga prekinuo rečima koje su ga duboko i neprijatno potresle:
"Neće tebi ljudi iz "KZZLjP" pomoći jer si ti bio dobar! Oni će ti pomoći zato što su oni dobri!"
I zaista, posle pružene finansijske pomoći koja je skupljena kao izraz dobrovoljnih priloga nekih članova "KZZLjP", pomenuti novinar je počeo da sumnjiči naše davanje novca pitanjem "Koje se to sve tajne službe kriju iza tog komiteta, koje nam daju novac?" Mi smo mu skupili novac iz svog džepa, na svoju štetu, a ne od nekog suviška, ali on je imao jaku potrebu da tu našu dobrotu obezvredi kao da nas nije koštala nikakve žrtve.
Gorda osoba ne može da podnese da se neko žrtvuje za nju zato što je zaista voli, već želi da se drugi žrtvuje za nju zato što smatra da je ona izuzetno vredna takve žrtve. Zato gordi ljudi imaju potrebu da pravu ljubav druge osobe obezvrede makar tako što će da je uzvrate, a ako ni to ne pomogne, moraće da je popljuju sumnjičenjem motiva onih koji im čine dobro. Ljudi ne vole da ih zaista volimo, jer ih to ponižava, ali vole da zadovoljavamo njihovu sebičnost i sujetu, onda to proglašavaju pojmom ljubavi.
Isti problem gordosti navodi ljude da u svom odnosu prema Bogu formiraju predstavu da čovek nekom svojom vrednošću ili svojim dobrim delima može da zavredi Božju naklonost i spasenje. No, zapazimo kako se učenje Svetog pisma sukobljava sa takvim shvatanjem. Oni koji su bili u iskušenju da pomisle da im Bog čini dobro zbog njihove sopstvene dobrote, dobijaju otkrivenje da im Bog čini dobro jer je On dobar, a ne zato što su oni dobri:
"Nemoj da rečeš u srcu svom: Za pravdu moju uvede me Gospod u ovu zemlju da je nasledim; ... Ne ideš za pravdu svoju ni za čistotu srca svojega da naslediš tu zemlju; nego za nevaljalstvo tih naroda Gospod Bog tvoj tera ih ispred tebe, i da održi reč za koju se zakleo ocima tvojim... Znaj dakle da ti Gospod Bog tvoj ne daje te dobre zemlje za pravdu tvoju da je naslediš, jer si tvrdovrat narod. ... Nego što vas Gospod miluje i što drži zakletvu kojom se zakleo ocima vašim. (5.Moj.9,4-6;7,8)
A onima koji umišljaju da Bogu čine čast svojim ispravnim življenjem, Isus otkriva da su oni i inače bili dužni da čine dobro koje čine, te da zato oni ne zaslužuju nikakvu hvalu i zahvalnost: "Mi smo zaludne sluge, jer učinismo šta smo bili dužni činiti." (Luka 17,10)
Spasenje od greha i krivice nije plod naše sopstvene vrednosti i veličine, niti naših zasluga, već Božje vrednosti i veličine, i Njegove žrtve na krstu Golgote: “Jer ste vi milošću spaseni, po veri. I to ne dolazi od vas. Dar je to Božji, i ne po delima da se niko ne bi pohvalio.” (Efes.2,8-9)
Protestanti XIX veka su bili svesni ljudske sklonosti da na sopstvenoj vrednosti i zasluzi temelje pravo na spasenje, pa su naglašavali:
"Velika umešnost u postupanju sa jednim grešnikom koji je zabrinut za svoju dušu je u tome da se raščiste sve njegove poteškoće i rastera tama; da se odstrane sva njegova pogrešna shvatanja, da bi se potkopale sve njegove samopravedničke nade, i da ukloni svaka potpora utehe koju bi mogao da nađe u sebi. ... Grešnici se često hvataju kao u smrtnom ropcu za svoje pogrešne oslonce. Poslednja osoba kojoj grešnik želi da ode je Isus Hristos. Grešnici bi radije da se spasu na bilo koji drugi način ... Oni bi radije prineli nekakvu žrtvu, upustili se u bilo kakav trošak i podneli bilo kakvu nevolju nego da se jednostavno oslone kao krivi i izgubljeni buntovnici na samog Hrista za spasenje. On je samo krajnji način na koji bi hteli da budu spaseni. Pošto se to u potpunosti kosi sa njihovom samopravednošću i zato što uništava njihovu uobraženost i samodovoljnost, oni zaista nisu voljni da to prihvate." (Čarls Fini)
aeternum
✿ forever and ever ✿
- Poruka
- 26.298
Cim je prirodno to je od Boga.
aeternum
✿ forever and ever ✿
- Poruka
- 26.298
Odlika vere u smislu duhovnosti.
aeternum
✿ forever and ever ✿
- Poruka
- 26.298
A sta sam ja rekla drugacije?
naravno da je jedan te isti Bog.
kako ti uspeva da pogresno shvatis sta sam napisala i jos da mi pripises to???
Poslednja izmena od moderatora:
- Poruka
- 89.439
Da je neko o ljubavi temu otvorio, to ne bi doguralo ni do druge stranice.
A vidi ovo. Jedanaest srana ko od šale.
aeternum
✿ forever and ever ✿
- Poruka
- 26.298
Ne postoji netacna Biblija
Biblija ne moze biti izdata i stampana ako nije prosla proveu i dozvolu za to.
aeternum
✿ forever and ever ✿
- Poruka
- 26.298
Ne nego Jedan jedini Bog svih ljudi.
Nije Bog stvorio samo jerdnu naciju a drugi pali sa marsa ili sta
naravno da može ko šta hoće da štampa i da nazove to biblijom...imaju i satanisti svoju bibliju
aeternum
✿ forever and ever ✿
- Poruka
- 26.298
ja sam rekla da covek ispravno objasnjava
aeternum
✿ forever and ever ✿
- Poruka
- 26.298
odobrenu ?
ne postoji univerzalno telo koje odobrava bibliju..svaka verska organizacija ima svoje telo koje je odobrava...Biblija koju ti koristiš je odobrena od strane organizacije JS, a druge verske organizacije se nisu izjašnjavale o njojodobrenu ?
hajde ne lupaj i ti
cuo si nesto pa pises nebuloze
aeternum
✿ forever and ever ✿
- Poruka
- 26.298
Ocigledno ne znas kako se izdaje Biblija.
Mora se dobiti odobrenje
Postoje Biblijska drustva u svetu pa i kod nas.
