Крајници су прва линија одбране ка плућима. И заиста их не треба дирати ако нису нездрави.
Они су лимфно ткиво. И као свако лимфно ткиво имају своју улогу, осим ако се не ради о преосетљивости.
Јесте тачно да штите плућа, али ако су здрави.
И сад се оториноларинголози држе правила да их не треба вадити и да треба што дуже пробати очувати их.
И код мене су пробали исто. Чак су ишли на уштрб мог здравственог стања генерално. И онда је на институту за мајку и дете један млађи др који је био имунолог (др Марио Абинун) пошизео и рекао мојима да ће ме унаказити и да ћу ко зна какве поремећаје развити због сталног сливања гноја ка плућима и да се јавим у градску болницу начелнику оторине (то је тад био др Цветковић). Зашто у градску? зато што фантоми са орл-а на институту за мајку и дете нису хтели да схвате да та доктрина о чувању крајника код мене не пали. Јесте да ми плућа нису боловала, али све друго је трпело.
Апетит никакав, вечито под температурама, гуза била као сито избишена од ињекција, чак сам постала сва безвољна и апатична, почео да се развија смрад из уста...крајници у распаду, а они би да их чувају.
И ето, др Цветковић ме одмах ставио на програм и решио ме мука за цео живот. наравно, никакву инфекцију плућа нисам развила ни једном од вађења крајника,
Мора и за то да постоји предиспозиција, да ти је једноставно плуће осетљивије.
