Ta izreka je bila validna u antička vremena, ili u našem slučaju u vreme Turaka i malo posle, kad je većina ljudi bila skromna, požrtvovana i posvećena zajednici, a ne samo svom uspehu i preživljavanju. To je bilo tako iz prostog razloga što su i oni sami imali nešto od tudjeg junaštva i moralnosti, kao i pameti, ali mi odavno još živimo zapadnjački model življenja, u kom zajednica služi samo kao manipulacija za slanje sirotinje u rat i pokolje i za trpljenje zbog uživanja tudje (bogataške) dece i u kom svako gleda samo sebe i svoju korist. U ta vremena su i siromasi smatrani za ljude i bili poštovani, medjutim danas je sve borba za resurse i hijerarhija. Dovoljno o tome govori činjenica da skoro skoro svaki roditelj sanja da mu dete bude uspešno, da se izdigne iznad drugih. Nikad nisam zaboravio kako me je kao dečaka neka žena (inače majka neka dva moja vršnjaka iz muzičke škole) ponižavala i ubedjivala da su njena deca nešto posebno i da oni mogu bolje od svakog drugog da osviraju neko klasično sranje, i to na putu ka muzičkoj školi, dok sam išao. Tad sam i odustao od tog sranja od škole.
Dakle, zašto bih hteo nešto što mi, navodno, ne pripada? A zašto to nekom drugom pripada? U kapitalizmu nema milosti, ako je neko uspešniji on je smetnja jer me je pregazio, on sigurno ne radi za zajednicu, nego za sebe, a ako smo u istoj vrsti posla on to radi na moju štetu. Drugim rečima, ja sam ispod njega, i samim tim ponižen i zakinut. Tako da tu priču o "poštovanju tudjeg rada i uspeha i pameti" ostavi nekom drugom, ko živi u normalnoj sredini, a ne u ovom čmaru od države gde bi svaka keva otrovala tudje dete ako to znači mega-uspeh njenog deteta. Znam ih dobro, nije ovo nikakvo preterivanje, ljudi su ovde (a i na celom zapadu) odavno postali hijene. Ako si skroman i pokoran, budala si i drugi te koriste.
Najpametniji ljudi po meni su predratni svinjari i trgovci koji su posle drugog svetskog rata kao komunisti došli u Beograd, poubijali gradjanske porodice i preoteli im imovinu. Da to nisu uradili, i oni i njihovi potomci bi do kraja života čuvali ovce po brdima. Naravno, potomci te "gospode" danas osudjuju te jadnike i siromahe, kao da su oni predodredjeni da uživaju i da drugi rade za njih i da se zlopate po brdima i čukama. Na tome je i francuska revolucija izbila, nisu više pralje i sirotinja hteli da trpe bahatu aristokratsku stoku koja ih izrabljuje.
tugica..nadam se da nema preko 12 ipo godina
