PROANA??????

[Hellen]

А она научна теорија о породицама интелектуалаца на коју си се позвала?

 

[klara_m]

U mom komšiluku ima jedna neuhranjena, prepletena, e sad kako je ona razmišljala ne znam, ali je jednog dana ukapirala da joj nije dobro, pada u nesveset, nemoć, depresija.... i ode kod lekara i kaže joj da mora da se bavi sportom ili će da se raspadne na deliće i krene ona na pilates i boga mi potom i na aerobik, sad baš super izgleda, mršavo ali jako Ja se lično ne uzbudjujem povodom te anoreksije, a ni gojaznosti. I tako, bez obzira na sve, svi mislimo da smo najpametniji.

 

[flpflp]

Pa postoji i ono:
1. Roditelji koji nisu zavrsili skole koje su hteli cesto to prebacuju svojoj deci i ocekuju od njih da postignu tu vrstu uspeha umesto njih.
2.Ljudi koji nisu zavrsili skole koje su hteli su iskompexirani
3.Deca roditelja koji nisu dovoljno obrazovani se stide svojih roditelja
Ovo naravno ne vazi za sve ljude ovog sveta, ali za deo vazi...........

 

[bambl]

А она научна теорија о породицама интелектуалаца на коју си се позвала?

Ja se nisam pozvala ni na kakvu naucnu teoriju,ti si tako "krstila"moj post!
Navela sam uopsteno neke "izvore",odakle se na fakultetima psihologije uci o tome,ali vise sam "govorila" iz prakse!Jel imamo neki problem ovde?Cisto da pitam...ups,profesionalna deformacija,izvinjavam se moderatoru! .

 

[Ванда]

Ja se nisam pozvala ni na kakvu naucnu teoriju,ti si tako "krstila"moj post!
Navela sam uopsteno neke "izvore",odakle se na fakultetima psihologije uci o tome,ali vise sam "govorila" iz prakse!Jel imamo neki problem ovde?Cisto da pitam...ups,profesionalna deformacija,izvinjavam se moderatoru! .

Ево, ја нисам модератор ( видиш да нисам зелена! ) али бих волела да цитираш изворе, ја ту психологију нисам студирала.

 

[Eoja]

A ja iz prakse mogu da kazem da nije istina

 

[Nešto]

U mom komšiluku ima jedna neuhranjena, prepletena, e sad kako je ona razmišljala ne znam, ali je jednog dana ukapirala da joj nije dobro, pada u nesveset, nemoć, depresija.... i ode kod lekara i kaže joj da mora da se bavi sportom ili će da se raspadne na deliće i krene ona na pilates i boga mi potom i na aerobik, sad baš super izgleda, mršavo ali jako Ja se lično ne uzbudjujem povodom te anoreksije, a ni gojaznosti. I tako, bez obzira na sve, svi mislimo da smo najpametniji.

Iritantni/bolni deo anoreksije nije skriven u izgledu ili u fizičkim karakteristikama devojaka, naše telo je jedna divna mašina i ma koliko ga akali lako će naći način da se odbrani i regeneriše, dok je mlado pogotovo..... skriven je u glavi, u negiranju i u ponašanju tih ljudi, njihovim stavovima i njihovim reakcijama i tikovima koje prenose na druge, uglavnom mlađe od sebe..... a sve je to jako iznurujuće.
Jednoj devojci treba da pregura dan žderući jabuke i uspeće i možda će joj pozliti i završiće u bolnici i onda će je doktori srediti, pa može opet napolje..... ali svaki dan toliko energije gubiti na brigu o yebenim kalorijama!!! takav život je bedan i nije vredan življenja, al' stvarno. Poredim to sa svojim nekadašnjim perfekcionističkim tripovima, tek kada sam se oslobodila tih gluposti ispala sam iz depresije i shvatila koliko (užasno mnogo) sam vremena izgubila brinući o detaljima. Nije bitno u vezi sa čim, ima to već neku svoju dijagnozu.
Verujem da je mnogo ljudi koji tako žive, a da nisu ni svesni koliko bi se mogli rasteretiti, kad bi samo hteli. Svaki vid opsesije je užasno opterećujuć, što za onog koji je opsednut, što za njegovu okolinu.

 

[bambl]

Ok,zasto cerka nekog doktora ne bi mogla da ima anoreksiju?!Molim vas,prosvetlite me!!!

 

[havalius]

Joj, Lexo, povremeno počinješ da zvučiš kao Patak. O kakvom to "prenošenju tikova" govoriš?

 

[Hellen]

Ok,zasto cerka nekog doktora ne bi mogla da ima anoreksiju?!Molim vas,prosvetlite me!!!

Сад изврћеш тезе.

...I uopste nije cudno sto se to desava u porodicama intelektualaca,koji najmanje vremena imaju za svoju decu u jurcanju za karijerom i ugledom...

Неко је изнео чуђење што лекар није приметио да му је ћерка анорексичар, јер је сигурно боље упознат са симптомима анорексије од економисте.
Ти си као објашење изнела тврдњу да се такве ствари дешавају у породицама интелектуалаца. Сад већ није реч о лекару као стурчњаку који би требало да уме да препозна анорексију, него си пренела проблем на уопште све породице интелектуалаца, јер, наводно, ''интелектуалци имају најмање времена за своју децу пошто трче за каријером''.

Објашњење следи:

Nije cudno sto se desava u takvim porodicama gde je npr. otac doktor!Znas li koliko oni provode vremena sa svojom decom?!I I sta se sve ocekuje od dece takvih roditelja,da budu bar isto uspesni kao oni ako ne i bolji od njih!
Literatura iz klinicke psihologije,psihopatologije,psihologije licnosti...

Ја те питала за каквом каријером трче теренци који своју децу некад не виђају недељама и зашто би они били они бољи и посвећенији родитељи од интелектуалаца?

Волела бих баш да наведеш ту стручну психолошку литературу која доказује да лекари проводе мање времна са својом децом од припадника других занимања.

 

[Nešto]

Joj, Lexo, povremeno počinješ da zvučiš kao Patak. O kakvom to "prenošenju tikova" govoriš?

Fala fala
Morala bih mnogo dugo i naporno da pišem, ako te interesuje stvarno, kaži. Inače nije to baš stvar koju sam zaključila sama ili tek onako, prosto je nešto što se primeti kroz godine života među takvim ljudima. Anoreksija je možda prejaka reč za većinu ali neke od tih devojaka su i dan danas opterećene životom. Život im predstavlja konstantnu borbu i muku da svaki dan preguraju, nema trunke uživanja sa njima, ako to uživanje nije strogo vremenski ograničeno. Sve je uređeno i sve je pod konac.

I tu negde upada u priču ona teorija o kontroli. Zapravo i jeste reč o kontroli dobrim delom, zato i poredim sve ovo sa, pa da li je tik pravi izraz? Ne znam. Radnje koje imamo potrebu da ponavljamo iz sujeverja, pobožnosti nekog trećeg razloga, ali svakako iz navike. I kada ih ne ponovimo osećamo se loše. Tako nekako..... meni tik zvuči kao najbliži izraz za to.

 

[havalius]

Molim, molim. Aha, to što ti nazivaš tikom su kompulsivne radnje. Tik je nekontrolisan pokret dela tela. Kapiram šta hoćeš da kažeš.

Našla sam jednu vrlo poučnu temu http://forum.krstarica.com/threads/133327&highlight=bulimija Posebno postaje zanimljiva od 4. strane, a zatim kada se uključila blpd_girl.

 

[Nešto]

Da, baš to. I taj sam (izraz) upotrebila nekoliko stranica ranije ali nisam bila sigurna da je to to. Uglavnom, na to se odnosi.

 

[klara_m]

Kad smo već kod intelektualaca i lekara, ja sam cele zime čuvala devojčicu od 10 godina, oba roditelja su joj lekari, i prvo što su urgirali je da joj redovno dajem da jede, jede ona normalo, bar onaj deo koji provede sa mnom, ali kroz moju i njenu svakodnevnicu imala je često običaj da pomene kako su joj roditelji debeli (što i jesu), izgleda da su oni njen primer odbijanja hrane, drugo, uzor su joj te barbike i bratz lutke, jednom prilikom je meni rekla, "nisi ti debela, nekako si buckasta, ali kad bi malo smršala bila bi kao ova lutka". Ona je dete, ali svašta se njoj mota po glavi posmatrajući okolinu, a dete nema nikakve predispozicije da bude debelo, ovo dvoje se udebelilo na živčanim bazama, ali nikako mi nije uspelo da joj izbalansiram ishranu, krompir meso krompir meso .......ja joj ne dam, ona se žali mami, mama kaže daj joj krompir i do q..., voće ništa, povrće malo I naravno i od njih svako misli da je najpametniji, tim ugađanjima je ustvari kvare, a možda sve treba tako da bude, ..nemam pojma više ništa

 

[Eoja]

Da li je sprovedeno ikakvo istrazivanje o povezanosti profesije roditelja i njihove dece, koja boluju od anoreksije. Ne moze tek tako da se kaze bez statistickog istrazivanja i na osnovu kolikog uzorka i da li je razlika statisticki znacajna?

 

[Nešto]

Jedino što sam primetila jeste da su devojke sklone tom poremećaju uglavnom dosta inteligentne.
Sad kad malo razmislim, i ovaj jedan dečko koga znam (izuzetno inteligentan), ali je pitanje iz kog tačno razloga je on takav..... tvrdi da jede tj. da "nema šta nije probao da bi se ugojio".....

 

[gospodjica14]

Kad smo već kod intelektualaca i lekara, ja sam cele zime čuvala devojčicu od 10 godina, oba roditelja su joj lekari, i prvo što su urgirali je da joj redovno dajem da jede, jede ona normalo, bar onaj deo koji provede sa mnom, ali kroz moju i njenu svakodnevnicu imala je često običaj da pomene kako su joj roditelji debeli (što i jesu), izgleda da su oni njen primer odbijanja hrane, drugo, uzor su joj te barbike i bratz lutke, jednom prilikom je meni rekla, "nisi ti debela, nekako si buckasta, ali kad bi malo smršala bila bi kao ova lutka". Ona je dete, ali svašta se njoj mota po glavi posmatrajući okolinu, a dete nema nikakve predispozicije da bude debelo, ovo dvoje se udebelilo na živčanim bazama, ali nikako mi nije uspelo da joj izbalansiram ishranu, krompir meso krompir meso .......ja joj ne dam, ona se žali mami, mama kaže daj joj krompir i do q..., voće ništa, povrće malo I naravno i od njih svako misli da je najpametniji, tim ugađanjima je ustvari kvare, a možda sve treba tako da bude, ..nemam pojma više ništa

Iskreno i meni. Jos kao devojcica sam se grozila debelih, ne u smislu da nisam htela nikakav kontakt sa njima, nego su mi prosto izgledali ruzno. To mi je ostalo do dana danasnjeg, imam debele drugaric i sve to ok, ali svaki put kada vidim nekog debelog pomislim kako je to ruzno. Uz vaspitanjeo ishrani - na kojem je uglavnom radila moja mama iz zdravstvenih razloga, predispozicije za povisen holesterol u krvi - nema sanse da sebi dozvolim da se preterano ugojim. E sad, nisam nikada uzivo videla anoreksicnu osobu, ali one slike na ovo temi su Ne izaziva da pomislim "ruzno je", izaziva da pomislim "strasno, kako strasno i tuzno". Kao i slike izgladnele dece u Africi. Ne znam da li je mooguce zastiti decu od sopstvenih zamisli - mozes da se potrudis da objasnis da je vazno da unosi raznovrsnu hranu, da ce tako biti zdraviji i lepsi i sve, ali negde Deca, a tinejdzeri pogotovu, imaju tu nezgodnu osobinu da ne slusaju savete i da vole sve da iskuse sami....

 

[klara_m]

Ne radim ja više kod njih, samo sam uletela da im pomognem, rođaci smo, ali mala je bila par puta slatka, napravila ja musku od kelja, jede ona, posle nekih 20-tak dana napravim opet (njen otac je forsirao to povrće), a ona kaže "Ne mogu da jedem te stabljike vise", pazi stabljike. Šta imam ja da se sekiram oko njihove hrane, majka je gastroenterolog, otac alergolog, a skroz su se pogubili u tim svojim ekspozeima, kongreima, praćenju tehnike, lekova....... ono osnovno pozaboravljali. Izrendala celer i napravila salatu i dajem klinki (majka prisutna) i pričam joj kako je dobro za floru creva i krvne sudove, a njema majka me gleda nemo i tačno se vidi kako vadi te podatke negde iz dubine i potvrdi moju priču. Mala naravno nije htela ni da proba. Svaka teorija je super, teorijski se sve može i sve zna, izanalizira, ..... ali praktično, hm........

 

[Eoja]

Pa, bre, ni ja kao mala nisam htela da jedem povrce a ni mnoge druge stvari, zivela sam na makaronama i siru =)

 

[v.l.b.]

Cao!Cao! Evo mene opet, bio ispitni rok pa sam bio zauzet.
Video sam da su neki postavljali pitanja o seksualnosti muskaraca koji boluju od anoreksije.
Prirodno pitanje.valjda
Istina je da statitistike pokazuju da muskarci prvenstveno s bulimijom su skoloni istom polu.Govori se o nekim brojkama i do 50 procenata. Za anoreksiju tvrdim da je vezana prvenstveno sa aseksualnoscu.
Ja vnisam gay, eto da kazem
Neko je pominjao i muskarcima kao nekima koji teye imati misice itd.........
opet se vracate na izgled kao kljucan. NIJE TAKO!
anorexia nervosa nema veze sa izgledom shvacenim samim po sebi. Razumete me?
To je samo nacin da se potisne nesto drugo.Osobe koje se izgladnjuju radi pomodnosti i cisto radi izgleda, ja licno ne smatram osobama koje boluju od anorexia nervose ili anorexia mentalis gde vam sam naziv govori sta je kljucno. Dusa.
Ja cu vam reci svoje iskustvo vezano za seksualne preferencije. Ovako ja sam jos s 12 godina pozeleo ostati vecni decak, za rayliku od vecine koji su zelele sto pre odrasti. Ne. Ja sam se toga plasio i moj problem je verovatno sto sam razmisljao o stvarima koje su bile neprimerene mom uzrastu. Zeleo sam da me svi i dalje gledaju kao decaka, da mi ne namecu tradicionalne muske uloge..........Zatim moj razlog je bilo recimo sto sam u nekom periodu izneverio svoja ocekivanja u vezi skole,iako sam bio vukovac, zatim ljubav s tuznim krajem i moja nevolja sto sam s 14 godina stvari shvatao previse ozbiljno. Osecaj da mozda nisam dovoljno dobar i da ne ispunjavam svoja i ocekivanja drugih umnogome je doprineo da pocnem s tim sto sam poceo. Sve je bilo nehoticno, lagano, od iybacivanja vecere do 50 kalorija na dan(pola case jogurta). Prestao sam izlaziti, mada sam i dalje imao kontakte s drustvom, ali sam se osecao otudjenim, i zato je cela ta situacija bila pogodno tle za galopirajuci razvoj moje bolesti. uMALO SE I SMRCU ZAVRSILO, ALI STA JE TU JE.
Istina je da sam po pitanju ljubavnih veza veoma osetliv, zelim dati ljubav ali mozda nece biti uzvracena dovoljnom merom, tako da sam vise usmeren na neke druge aktivnosti. Istina je da i ne zelim porodicu jer verovatno tu ne bi dobro funkcionisao i iz razloga sto se plasim da bi se neke veze koje mi znace mozda raspale, a to ne bi mogao podneti.
linija manjeg otporamozda je i bolje tako.
Eto, nadam se da sam vam malo neke stvari malo priblizio. Danas imam normalnu tezinu, prijatelje koje volim, ali ipak neki tragovi su ostali koje samo ja osecam.

 

[v.l.b.]

vidimo se u dogledno vreme...idem sad na put da malo uzivam

 

[Hellen]

Хвала ти.

Надам се да ти не смета ако извучем суштину која је битна за схватање ове болести:

opet se vracate na izgled kao kljucan. NIJE TAKO!
anorexia nervosa nema veze sa izgledom shvacenim samim po sebi. Razumete me?
To je samo nacin da se potisne nesto drugo.Osobe koje se izgladnjuju radi pomodnosti i cisto radi izgleda, ja licno ne smatram osobama koje boluju od anorexia nervose ili anorexia mentalis gde vam sam naziv govori sta je kljucno. Dusa.

 

[v.l.b.]

jeste, to je to!
naravno da mi ne smeta
ono sto meni smeta je sto bi takve osobe mogle biti mnogo sretnije, a ne ziveti u imaginarnom svetu koji je tegoban, u stanju potpune alijenacije i ubitacne rezignacije.
zelim reci da je zivot mnogo lepsi bez opsesivnog vaganja, povracanja nakon jela i konstantne grize savesti. Priznajem proces vracanja na normalan zivot je tezak, toliko puta sam se pozelo ubiti i cesto se cini da je lecenje gore od bolesti.ali mora se to izdrzati da bi posle bilo bolje. Bice. Mora.Zivot je vredan toga.
idem sad i kuckamo se za par dana

 

[S_K_V_O]

koliko si se lecio i kako si se izlecio? nadam se da ne pitam previse...

 

[v.l.b.]

Ne pitas previse............kao isao sam kod psihijatra, ali nista od toga, iskreno.
Dok se sam nisam izborio trebalo je vremena.Naravno, nije to bilo odjednom.Bilo je nekoliko faza skidanja po 15 kg u 4 sedmice, pa onda u naredne 3 15 gore, zatim epizode bulimije....ali nekao je sve proslo.Teyina mi je ok. Mada sam sad smrsao nekih 7 kila, ali to nije nista s obzirom da sam imao 30 manjka.sVE U svemu nije lako, ali dodjes do tacke kad moras odluciti zelis li umreti ili za pocetak bar, iskreno, pokusati dalje i koliko toliko normalnije ziveti. Tesko je, ali ne moze drugacije.