Hvala ti puno na savetima.Ja dosta pijem vitamine,jedem voce,pijem i pivski kvasac....ali moj problem je sto ne zelim da se ugojim jer ne smatram da sam previse mrsava,jedem samo da bih dobila menstuaciju koju nemam vec godinu dana!!!Vecina mi pricaju da se ugojim,da treba vise da jedem,sto i radim vec sest meseci a ugojila sam se mozda do 2 kg.!Znam da se ne svidjam sama sebi i to mi je veliki problem,ali jos veci je kad budem u drustvu i uporedjujem svoje telo sa ostalima,jednostavno me to previse opterecuje i dovodi do ludila.Zao mi je sto se i moji najblizi sekiraju zbog mene,prolaze kroz tezak period a najteze je sto sam ja krivac.Oduvek sam krivila sebe sto nisam mogla da se promenim kako bih drugima bila bolja,uvak su mi prebacivali da sam previse ozbiljna za svoje godine i to me je jako bolelo.Nisam imala nameru da promenim toliko svoje telo a to sam jedino i postigla,moje ponasanje je ostalo isto!
Jedem zbog drugih,ali ima trenutaka kada izbegavam obrok a uobicajeno je da izbegavam masnu hranu.Nekad mi se smuce tudji komentari i onda nemam meru koliko pojedem pa mi je posle muka,jela sam cak i placuci.
Plasim se da se ugojim,a plasim se i za svoje zdravlje.
Volela bih da mi pises i dalje!Imam dosta toga da kazem,dosta sam zbunjena i uplasena jer ne znam kako da se odrzim na pravi put.Verujem da i ti imas puno toga da mi kazes,pa pocni od pocetka!Kazi mi koliko si se lecila,sta si tacno jela i koliko puta dnevno?Koliko sada imas kilograma i kako se osecas?Puno pozdrava!
cao,
ja imam istu diagnozu kao ti,visoka sam 182cm,imam 56 kg i 19 godina,moj problem je sto ja ne verujem da sam bolesna,poludim svaki put kada mi neko kaze da sam premrsava,cesto znam i da vicem na sve oko sebe,cak i dok ovo pisem hvata me neka vrsta besa,jednostavno menjam misljenje svaki minut i nikada bas nikada nikome nisam priznala da sam bolesna,bila sam dva puta kod psihologa,jer su me moji naterali,ali covek mi nije moga pomoci,jer ja nisam svesna da mi treba pomoc,a i sve sam ga lagala(uzas)!!!
Sada nemam ni prijatelje,osim jedne drugarice koja me jos trpi,jer sam celo vreme ubedjena da su svi ljubomorni na mene.
Ali kada sam sama cesto mi se desava se toliko mrzim da nemogu kontrolisati svoje misli i postupke,cesto placem kao luda,a kada bi me neko pitao zasto ne bih znala da odgovorim,mama me cesto pita zasto pacem kada sam zadovoljna i kada nisam bolesna.
Sve je to pocelo kada sam pocela da radim kao model,zelela sam da budem kao ONE...
I sto sam bila mrsavija sve sam sebe videla debljom,mada mi se desava isto da budem jako ponosna na svoje telo,jer jos uvek radim kao model,a mislim da njima nikada necu biti premrsava...
Jednom sam bila u bolnici 15 dana,jer sam pala u nesvest,to me jako uznemirilo,pa sam pocela da jwedem,ali cim sam osetila da dobijam na kilazi pocela sam da ludim i da se osecam uzasnom i ruznom.
Ispovesti osoba koje boluju od anoreksije. Ne jedu zato sto nece, razloge same navode. Pacijenti ne unose hranu jer to ne zele, voljno odbijaju da jedu. Nemam predrasude, vec konstatujem cinjenice: 1) odbijaju da unose hranu 2) bolesni su (poremecaj psihe koji rezultira poremecajem u ishrani).
