PROANA??????

Ova priča.....
Она почиње да умишља како је јако дебела, гади се саме себе, гади се своје женствености.....
'Изгладнели'' изглед још није био у моди на манекенским пистама.
..... ne kažem ništa ni za ni protiv, ali je čudna. Zašto je odabrala baš da se odriče hrane?

Na nekom od onih klipova imaju priče kako se te žene kažnjavaju, kako se odriču svakog zadovoljstva jer navodno misle da ga ne zaslužuju. Ali je i dalje neverovatna koincidencija da se uvek počinje od kilograma.

Dva muškarca znam koji su bili debeli ili jako debeli i kad su krenuli da skidaju kilograme nisu mogli više da se zaustave..... OK živi su i relativno zdravi, ali premršavi. I uvek se tripuju da se ponovo ne ugoje.

To nije to? :think:
 
Ova priča..... ..... ne kažem ništa ni za ni protiv, ali je čudna. Zašto je odabrala baš da se odriče hrane?

Na nekom od onih klipova imaju priče kako se te žene kažnjavaju, kako se odriču svakog zadovoljstva jer navodno misle da ga ne zaslužuju. Ali je i dalje neverovatna koincidencija da se uvek počinje od kilograma.

:think:


Не знам. Знам да је расла у емотивно хладној породици и да никад није имала велику подршку родитеља за било шта...
Иначе, што се тиче односа према храни породица је била сасвим ок, сви природно витки и добро грађени...без неке потребе да се храни и изгледу придаје неки посебан значај...:roll:
 
hellen a sta je bilo sa njom kasnije? Da li znas?
:(

У тој фази је била скоро 2 године и за то време имала је једно десетак кила мање него иначе...
Онда се то некако само регулисало...кад је почела да даје испите, уклопила се, дала услов за другу годину...и постепено вратила килажу....

Међутим, на другој години је опет зезнула факс, почела да чешће одлази кући, да све ређе иде на предавања...и почела је да пије. Богами, фаза алкохолизма ју је држала много дуже, али сада је све то иза ње.

Пронашла се коначно у неком сасвим другачијем начину живота од онога који је она очекивала од себе (или који су други очекивали од ње)....

Пошто је добро познајем могла сам (лаички) да закључим да није била довољно способна да одговори на захтеве (своје, родитеља, средине) и да је та булимична или анорексична фаза била покушај за успостављањем реда у животу, а алкохолизам покушај бекства од суочавања са собом... У сваком случају, није умела на адекватан начин да се ухвати у коштац са проблемима.
 
Poslednja izmena:
У тој фази је била скоро 2 године и за то време имала је једно десетак кила мање него иначе...
Онда се то некако само регулисало...кад је почела да даје испите, уклопила се, дала услов за другу годину...и постепено вратила килажу....

Међутим, на другој години је опет зезнула факс, почела да чешће одлази кући, да све ређе иде на предавања...и почела је да пије. Богами, фаза алкохолизма ју је држала много дуже, али сада је све то иза ње.

Пронашла се коначно у неком сасвим другачијем начину живота од онога који је она очекивала од себе (или који су други очекивали од ње)....

Пошто је добро познајем могла сам (лаички) да закључим да није била довољно способна да одговори на захтеве (своје, родитеља, средине) и да је та булимична или анорексична фаза била покушај за успостављањем реда у животу, а алкохолизам покушај бекства од суочавања са собом... У сваком случају, није умела на адекватан начин да се ухвати у коштац са проблемима.

Da ovo jeste tacno, svaka dijeta je zapravo podsvesno sredjivanje sopstvenog zivota, ne samo u smislu mrsavljenja (kazem mrsavljenja, jer vecina dijeta se primenjuje zbog toga).........samo neki preteraju u tome :roll:
 
Da ovo jeste tacno, svaka dijeta je zapravo podsvesno sredjivanje sopstvenog zivota, ne samo u smislu mrsavljenja (kazem mrsavljenja, jer vecina dijeta se primenjuje zbog toga).........samo neki preteraju u tome :roll:

Она није била на дијети (јела је сасвим нормално, само је све повраћала), нити је имала разлога за дијету. Она је имала потребу да себи докаже да влада својим животом и да је ОНА та која држи конце свог живота у својим рукама.
 
Она није била на дијети (јела је сасвим нормално, само је све повраћала), нити је имала разлога за дијету. Она је имала потребу да себи докаже да влада својим животом и да је ОНА та која држи конце свог живота у својим рукама.

Ma znam (bulimija- cim je povracala), nego sam to boldovala, jer je to tacno sto se tice dijete, to je kao neko veliko spremanje stana.
 
Ajd jos jednom, probe radi....Anoreksija - bolest, kao i bulimija i prekomerna tezina ili ono sto se u eng. zove obessity. Licni stav: vise mi se svidjaju vitke osobe, bez viska kilograma, tezim odrzavanju normalne telesne tezine i redovnoj fizickoj aktivnosti i to savetujem svima. Ko 'oce 'oce, ko nece nece. Stav nema nikakve veze sa dopadanjem muskarcima, vec sa dopadanjem samom sebi.

To je sazeto sve sto sam napisala na ovoj i na toj drugoj temi, i dozivela sam sikaniranje i prozivku, i zaista uz najbolju volju ne kapiram zasto.

@Lion: drago mi je da sam te nasmejala, ti mene nikad nisi uspeo.

Edit: na pocetnoj strani Krstarice je anketa: Kakvu telesnu građu volite?
za sad vodi odogovor "prosecnu"... Mozda ih je upravo ova sumanuta rasprava navela da postave takvu anketu :lol:
 
Poslednja izmena:
Госпођице, мислим да је узрок неразумевања овде што ти и даље некако анорексију (иако је називаш болешћу) третираш као неку ствар личног избора....(''Саветујем свима...'')
То звучи као када би рекла:''Јако лепо је немати рак и свима саветујем да га немају'', или као када би човеку без ноге рекла:''Мени се највише допадају људи који имају обе ноге и саветујем свима који немају другу ногу да је набаве.''
 
Ma znam (bulimija- cim je povracala), nego sam to boldovala, jer je to tacno sto se tice dijete, to je kao neko veliko spremanje stana.

Могуће, само суштина је у томе да је она пре тога била савршено добро грађена, ни килограма вишка - значи, ни један једини разлог за било какву дијету нити за незадовољство својим изгледом.
Е сад, зашто се то њено несналажење у животу одразило баш на однос према храни....вероватно су корени тога негде у детињству.:roll:
 
@HelenJa mislim da je u zivotu uglavnom sve manje ili vise stvar licnog izbora...I po milioniti put... ne mora niko da se slozi sa onim sto ja mislim ili savetujem, ali to nije razlog za prozivku na licnom nivou. Apsurdno je to sto si napisala za ljude bez noge, kad ostanes bez noge tvoje stanje ne bespovratno, neizlecivo, sem toga obicno ne ostajes bez noge zato sto si ti odlucio da je sam sebi odseces vec zato sto si doziveo neku nesrecu ili je morala da bude amputirana.Anoreksicni ljudi - bez obzira na psiholoske uzroke bolesti - svojom voljom odlucuju da ne jedu. E sad, ako neko zeli na da tumaci ovako ili onako ono sto napisem ja tu ne mogu nista; to sto neko "savetujem svima" razume kao "naredjujem svima" zaista nije moj problem. Savet je nesto sto se daje u najboljoj nameri. Osim toga, to "savetujem svima" se uopste nije odnosilo na anoreksiju.
 
Poslednja izmena:
Изабрала сам екстреман пример да би поређење било изразитије, али хтела сам да кажем да НИКО свесно не бира да буде болестан.
Анорексија је озбиљна болест која захтева озбиљно лечење, није ствар одлуке или избора.
 
Да допуним - мислим да никако није добро гледање на анорексију као ствар избора, из више разлога:
- први тај аргумент потежу они који болују од анорексије - ''то је моја ствар, мени се тако допада, мени је овако добро''. Кад човек има упалу плућа не мисли да је то ствар његовог избора него одмах јури код лекара да се излечи. Зато мислим да се треба чувати од квалификација да је то нечије право на избор или лична одлука, ЈЕР НИЈЕ!
Јер је то опака БОЛЕСТ која је захватила човека а који је неће схватити као болест и неће отићи код лекара, него ће имати покриће пред собом да је то његов избор. А нема лечења док год болесник не прихвати да је болестан...
 
Helen, da je licna odluka jeste. Druga je stvar da li ce porodica, prijatelji, lekari itd. odbriti pravo doticne osobe da donosi takve odluke. Naravno da nece jer zele dobrobit osobi koja im je bliska, u slucaju porodice i prijatelje, dok lekarima takvo neslaganje nalaze priroda profesije. Ali sama odluka da se prestane jesti jeste licna, svesno doneta sopstvenom voljom obolelog. Ne mogu gledati na stvar drugacije od onog kako jeste.
 
Poslednja izmena:
U pocetku je ta odluka dobrovoljna,zelja za lepsim izgledom,
posle se stvari otrgnu kontroli,pretvara se u opsesiju i bolest.

Cenim da si pravu. Ne znam puno o anoreksiji niti sam imala u blizoj okolini ikoga ko je bolovao od te bolesti, cini mi se da ljudi tripuju da su debeli i onda kad imaju ocigledan manjak kilograma i ta sumanuta ideja ih neprestano progoni. Negde asocira na psihoticni poremecaj, mada nisam sigurna da li je anoreksija definisana kao psihoza.
 
Helen, da je licna odluka jeste. Druga je stvar da li ce porodica, prijatelji, lekari itd. odbriti pravo doticne osobe da donosi takve odluke. Naravno da nece jer zele dobrobit osobi koja im je bliska, u slucaju porodice i prijatelje, dok lekarima takvo neslaganje nalaze priroda profesije. Ali sama odluka da se prestane jesti jeste licna, svesno doneta sopstvenom voljom obolelog. Ne mogu gledati na stvar drugacije od onog kako jeste.

Можда би требало да прочиташ мало више о БОЛЕСТИ званој анорексија...
Овде није у питању моје или твоје лично мишљење, у питању су научне чињенице.
Ти можеш да МИСЛИШ да људи својом вољом и чисте памети изаберу да буду болесни, али то твоје мишљење је засновано на непознавању материје.
Зато кажем - има добрих сајтова, читај....
 
http://www.medrezon.com/anoreksija_bulimija.html

Procitala sam. I? Nigde ne pise da osobe koje boluju od anoreksije prestaju da uzimaju hranu pod bilo cijom prisilom, vec to rade svojom voljom. Jel Helen ja to nesto nejasno pisem? To sto ne uzimaju hranu jeste njihov izbor. Ne sporim da je neuzimanje hrane uzrokovano psihickim poremecajima i iskrivljenim dozivljajem sebe, ali je i dalje njihov izbor. Takodje ne sporim da je taj izbor katastrofalan i da vodi u bolest, ali je i dalje njihov izbor. I narkomanija je bolest pa se narkomani bodu dobrovoljno, niko to ne cini umesto njih. Sta ti u stvari hoces da osporis ovde? Nije mi jasno.

PS. Nini sam otpisala da ne znam puno, a ne da ne znam nista.
 

Back
Top