Prizrensko-timočko narečje

[Lamasu]

Шопи jеду шопска салата (бело-зелено-црвено) и пиjу ракиjа.

Pogledajte prilog 360405

Pogledajte prilog 360406

Šopska salata je odlična. No mene muči to kako to da postoje neki autori koji tvrde da su Torlaci poseban etnos? Niti Srbi niti Bugari.

 

[Карлос Шакал]

Jel imaju kakve specifične običaje?

Имају, на пример славе славу, поштују заветно дрво, знају ко је свети Сава, цар Лазар, Марко Краљевић, цар Душан итд.

Али зато појма немају ко су бугарски канови и хрватски краљеви.

Моје село, које се налази у Пчињском округу, је тешко пострадало од Бугара у Другом св. рату. Добро смо их запамтили.

 

[Lamasu]

Možda Han Solo i хан Ацо mogu pomoći. Evo izvora za Torlake kao poseban etnos:

Bŭlgarska etnografiia, Nikolaĭ Ivanov Kolev, Izdatelstvo Nauka i izkustvo, 1987, p. 69.
Istoricheski pregled, Bŭlgarsko istorichesko druzhestvo, Institut za istoriia (Bŭlgarska akademia na naukite), 1984, str. 16.

 

[Карлос Шакал]

Не постоје некакви "торлаци" као "посебан етнос", Срби из јужног Поморавља никад нису чули за тај израз нити га користе

На њему инсистира само правашко-ВМРО-овска осовина, квазинаучници и пропагатори.

На овом подручју цркве су српске, јер си их градили српски владари, насеља и градови су српски, језик је српски, етнолошке карактеристике становништва су такође српске (обичаји, култне радње, веровања, песме, приче, народна ношња итд).

Призренско-тимочки дијалекат се говори и у републици Бугарској (Белоградчик, Брезник), и у републици Македонији (Кратово, Крива Паланка, Куманово).
Даље унутар републике Бугарске се такође говори српски - Шопски дијалекти, све до јатове границе.
Преко јатове границе српски етнички елемент све више бледи и постепено прелази у мешовито татарски у доњем Подунављу.
Средњегорско и Румелијско-трачко становништво је углавном мешовито влашко.

 

[Lamasu]

Не постоје некакви "торлаци" као "посебан етнос", Срби из јужног Поморавља никад нису чули за тај израз нити га користе

На њему инсистира само правашко-ВМРО-овска осовина, квазинаучници и пропагатори.

На овом подручју цркве су српске, јер си их градили српски владари, насеља и градови су српски, језик је српски, етнолошке карактеристике становништва су такође српске (обичаји, култне радње, веровања, песме, приче, народна ношња итд).

Призренско-тимочки дијалекат се говори и у републици Бугарској (Белоградчик, Брезник), и у републици Македонији (Кратово, Крива Паланка, Куманово).
Даље унутар републике Бугарске се такође говори српски - Шопски дијалекти, све до јатове границе.
Преко јатове границе српски етнички елемент све више бледи и постепено прелази у мешовито татарски у доњем Подунављу.
Средњегорско и Румелијско-трачко становништво је углавном мешовито влашко.

Srpska wiki o Torlacima:

Torlaci je regionalni naziv koji se upotrebljava za stanovnike oblasti Torlak, a koji govore specifičnim torlačkim dijalektom srpskog jezika. Oblast koju naseljavaju prostire se delom istočne Srbije, kao i delom zapadne Bugarske.[1] Prema nekim etnografima,Torlaci se tesno povezuju sa Šopima, čineći njihov najseverniji ogranak.[2]

.[2]Dragoljub Petrović, Narodno-oslobodilački rat i revolucija u istočnoj Srbiji 1941-1944, Narodna knjiga, 1983, strana 11

https://sr.wikipedia.org/sr-el/Торлаци#cite_note-2

- - - - - - - - - -

Srpska wiki o torlačkom dijalektu:
Torlački dijalekt je ime za dijalekat srpskog jezika

https://sr.wikipedia.org/sr-el/Торлачки_дијалект

Izgleda da je Torlaci opće prihvaćeni termin.

 

[Han-Solo]

Преко јатове границе српски етнички елемент све више бледи и постепено прелази у мешовито татарски у доњем Подунављу.

А српски етнички елемент у САД на север постепено прелази у кинески у Канада.

Средњегорско и Румелијско-трачко становништво је углавном мешовито влашко.

Или мешовито Марсовско.

Теодор Павловић, "Сербске народне новине", Пешта, четвертакъ, 18 мая, 1844

Опс, извини...

 

[Карлос Шакал]

Srpska wiki o Torlacima:

Torlaci je regionalni naziv koji se upotrebljava za stanovnike oblasti Torlak, a koji govore specifičnim torlačkim dijalektom srpskog jezika. Oblast koju naseljavaju prostire se delom istočne Srbije, kao i delom zapadne Bugarske.[1] Prema nekim etnografima,Torlaci se tesno povezuju sa Šopima, čineći njihov najseverniji ogranak.[2]

.[2]Dragoljub Petrović, Narodno-oslobodilački rat i revolucija u istočnoj Srbiji 1941-1944, Narodna knjiga, 1983, strana 11

https://sr.wikipedia.org/sr-el/Торлаци#cite_note-2

- - - - - - - - - -

Srpska wiki o torlačkom dijalektu:
Torlački dijalekt je ime za dijalekat srpskog jezika

https://sr.wikipedia.org/sr-el/Торлачки_дијалект

Izgleda da je Torlaci opće prihvaćeni termin.

Па можда је општеприхваћен у Загребу и Софији, али тешко ћеш га наћи у Призрену, Урошевцу, на Гори, Кратову, Врању, Лесковцу, Нишу, Алексинцу итд.

Где је конкретно та област "Торлак"? Призренско-тимочки се говори од Призрена који је на Метохији до Белоградчика у Бугарској, ко конкретно на овој линији себе назива "Торлак"?

Уосталом Врање се налази на 90км од средишта српске средњевековне државе - Неродимљу, где стоји Милутинов двор
Иначе, свети краљ Милутин почива у Софији, и народ Софијског поља га назива "наш краљ".

 

[Lamasu]

Torlaks
Any of a group of Slavic inhabitants of western Bulgaria, south-eastern Serbia and northern Macedonia, who speak a common dialect.
https://en.wiktionary.org/wiki/Torlak#English

Torlaci iz Bugarske i Srbije se našli u Salašu. Organizirao ga je Torlački klub: “Zdrebče” i Torlački klub: “Timočana – Torlaka”, Miničeva.
Kako kaže članak:

In this way was introduced the whole of the territory occupied by the Torlak ethnographic group.

Iz Srbije, Torlake su zastupali: Dragan Mančič iz Knjazevac, Dejan Krstić Torlačka udruga “Timočana – Torlaka” , Vladan Radovanović koordinator prekogranične kooperacije, Dejan Milković i Joce Isakov iz mjesta Novo Korito.

http://severozapazenabg.com/en/турлаци-българия-сърбия/

 

[ИгарЈ]

Павле Ивић - Дијалектологија српскохрватског језика: увод у штокавско наречје, друго издање, Матица Српска, 16-19.

 

[Han-Solo]

Уосталом Врање се налази на 90км од средишта српске средњевековне државе...

А Београд се налази где је било средњевековно Бугарско царство... И?

Иначе, свети краљ Милутин почива у Софији, и народ Софијског поља га назива "наш краљ".

 

[Карлос Шакал]

А Београд се налази где је било средњевековно Бугарско царство... И?

И дан данас се налази тамо - у Бугарској, Плевенска област:

То си покушао и раније да манипулишеш па те Сребрена запушила.

Иначе: Населени места в община Белене

Белене - 9 068 души
Деков - 535 души
Петокладенци - 457 души
Татари - 411 души
Бяла вода - 352 души
Кулина вода - 243 души

Предполага се, че сегашното село Татари е заселено върху изчезнало татарско селище, откъдето произхожда и името му.

https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B5

Бугари побожно славе српског краља

http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Bugari-pobozno-slave-srpskog-kralja.sr.html

Стефан проси лепа Магдалена,
Млади Стефан царева делија,
Од Софије краљ Милутин града
Он гу просе, она се поносе,
Хабер праћа, она му га враћа,
Прстен праћа, она му га троши,
Па говори мома Магдалена:
„Седела сам седамнаест љета,
Па ће седам и још усумнаес
Пак не земам царевог делију“
Није седела седамнаес љета,
Па ће седе петак и субота
У недеља млада делијиница.

Извор: Спиридон Гопчевић – Стара Србија и Маћедонија, 1890. (стр. 339-340.)

 

[Han-Solo]

У Трн, Софиjско:

Какo jе на српском?

 

[Han-Solo]

Бугари побожно славе српског краља

И? Шта jе поента?

И дан данас се налази тамо - у Бугарској, Плевенска област:

Белене=Београд?
Вицеви? Зар не знаш где jе Београд?

Види:

Шта je ово "Alba Bulgarica" да ли знаш?

 

[ИгарЈ]

Павле Ивић - Српски дијалекти и њихова класификација III: призренско тимочка дијалекатска област, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику 2001, 44, 1-2, 184.

 

[ИгарЈ]

Милош Окука, Српски дијалекти, 2008, 230-231

 

[Сребрена]

И дан данас се налази тамо - у Бугарској, Плевенска област:

Белене - 9 068 души

А знаш или ти, Шакале, да је српска ношња уочљива све до Тетова, оног Тетова што му је русизмом промењено име у Тетевен? ( односно и до Старе Загоре)

Српска салата је мешавина свежег поврћа (краставци, лук, парадајз) преливена уљем и ренданим сиром.
"Шопска салата" је исто то.

......... бугарски просветни радник Филаретов, писао Вуку Караџићу да се они разликују од Шопова: Бугари источне Бугарске, западну Бугарску називају Шоплуком. По наречју и карактеру, они и данас имају више србске него бугарске карактеристике. Шопи се разликују од осталих Бугара, како карактером тако оделом и обичајима. Код Бугара, за Шопе постоји назив „белодрешковци“, за разлику од Бугара који носе црну одећу.

Јиричек (Путовања по Бугарској) наводи, да без обзира на етнографску неопредељеност имена Шоп, не може се порећи да становници око софијског, брезничког и радомирског поља чине засебну целину, људи високог раста у белим оделима, „белодрешковци“, који се разликују од “црнодрешковаца” из источне Бугарске са својим узаним „чачкали чакширама“ и сурим долактицама.

ево нашке песме о младој невести, на "торлачком"

Пољека одите, свато'и,
неје готова млајнеста,
млајнеста ви попорасла,
фермеље не ги бидује.
Ће сљеземе бргу во Призрен,
фермеље да ги прекројиме,
млајнеста да ни распристаље!

(фермеље је врста јелека)

 

[Сребрена]

И? Шта jе поента?
Белене=Београд?
Шта je ово "Alba Bulgarica" да ли знаш?

Латински превод за данашњи Белоградчик, средњевековни српски градић који је после 1878, одлуком аустријске и руске силе (боље рећи "дила") припао новооснованој кнежевини Блгарији.

Српски хајдуци су , кад су терали Турке, ослобађали редом своје сународнике Србе у Видину, Арчару (Рациарију) Белоградчику...
не слутећи шта ће се десити у деценијама потоњим...да Равијојлине уходане стазе и пречице преграде границом на зеленом столу берлинском.

...period uoči dolaska Turaka ...

Оде вила у Мироч планину,
Оде Марко с побратимом својим,
Отидоше Поречкој крајини,
И Тимок су воду пребродили
На Брегову селу великоме,
Па одоше крајини Видинској...


БЕЛОГРАДЧИК, Alba Bulgarica
danas nosi turski naziv koji znači "mali Beograd"​

Belogradčik, smešten na istočnim padinama Stare planine, udaljen je 170 kilometara od Sofije i 55 kilometara od Vidina.
Године 1878.додељен је на Берлинском конгресу новој марионетској држави-Бугарској.
Молбе Срба из Белоградчика да их, после Турака, не гурају Блгарима у државу, нису уродиле плодом.
Данас ти Срби са бугарским пасошем и без права гласа, гледају српске тв - програме и слушају "фолк".

По предању, ту су се упутили Милош Обилић на коњу Ждралину и Марко Краљевић на своме Шарцу , праћени вилом Равијојлом кроз Мироч..
Prince Marko, Miloš Obilić, and the vila Ravijojla in the painting by Paja Jovanović (1906) inspired by the poem "Marko Kraljević and the Vila"

Sa 550 metara nadmorske visine, Belogradčik je prijatno planinsko mesto od kojeg je Midžor, najviši vrh Stare planine (sam vrh je "berlinska" državna granica izmedju dan.Srbije i dan.Bugarske, a od dva tamošnja izvora jedan teče na dan.srpsku stranu kao Trgoviški Timok, a drugi na dan.bugarsku strana kao reka Loma ), udaljen jedva dvadesetak kilometara. Ono što ga čini atraktivnim i zanimljivim za turiste jesu crvene stene neverovatnih oblika u koje se uklopio na čudesno lep način. Smatra se da su se ove stene, koje se pružaju u dužinu od 30 i širinu od oko 3 kilometra, stvarale dejstvom vode, vazduha, geofizičkih i drugih sila tokom 200 miliona godina, a crvenu boju im daje prisustvo oksida gvožđa tako da su praktično sve "zarđale".


Ljudska mašta u njima prepoznaje okamenjene medvede, konjanike, Adama i Evu,blizance, pa i Hajduk Veljka koga ovde smatraju velikim junakom..
Једну су стену назвали по њему:

....vreme proterivanje Turaka...

Хајдук Вељко Петровић, рођен у тимочком срезу у селу Леновцу, око 1780. године,... беше „манит” јунак на гласу и међу Србима и међу Турцима, мегданџија који је на двобоје јахао праћен музикантима на горостасном дорату Кушљи, најбољем коњу после средњевековних (Јабучила, Đogina, Zelenka) ).Шарца и Ждралина.

Iz knjige „Slavni svetski konji“ – Nikole Devure​

Tokom Prvog srpskog ustanka, Hajduk Veljko je oslobodio Belogradčik od Turaka, a jedan od zapovednika grada bio je neko vreme Sava, sin Vuka Karadžića. Tvrđava је bila и poprište oružanog sukoba između Srba i Bugara tokom rata 1885. godine

...još neistražen period ....vreme pre ( i za) života Sv.Save...
Svakako su interesantni i podaci Miloša Milojevića (Naši manastiri i kaluđerstvo, Beograd 1881/reprint Beograd 1997, str.8) da je "Belogradčiški manastir Sv.Bogorodice zadužbina srpskih vladara još pre Nemanje"; da je isti manastir pripadao Braničevskoj mitropoliji osnovanoj u vreme Sv.Save (u vreme kad je pisana knjiga pripadao je mitropoliji Vraca ) na reci Iskar (Naši manastiri, op.cit... str 28).Na još nekoliko mesta Milojević pominje "beogradske" zadužbine, ali pošto je meni nejasno da li se pomen odnosi na arnautski ili bulgarica Beograd, neću da citiram..

Još neki toponimi "belog grada" u današnjoj Bugarskoj

http://peratravel.blogspot.com/2011/03/belogradcik.html
http://klearchosguidetothegalaxy.blogspot.com/2008/06/blog-post_30.html
http://www.viabalkans.com/prirodne-...ogradcik-pecina-magura-i-belogradciske-stene/
http://www.klubputnika.com/profiles/blogs/jednodnevni-izlet-bugarska
http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=490052&page=4
http://www.sokobanja.com/zanimljivosti/zanimljivo/slavni-konji-naseg-secanja

Napomena o Midžoru, iliti "kako je 1878. podeljen Balkan "

Spojler

Миџор је један од највиших врхова у Србији, такође и највиши врх Централне Србије. Геолошку основу Миџора чине пермски црвени пешчари. Налази се на Старој планини на висини од 2.169 метара. Врх се налази у непосредној близини границе Србије са Бугарском, а недалеко од њега је и извор Трговишког Тимока и Лома.
Сам врх (тј. највиша тачка Midzora) је у Србији , а граница се налази свега неколико метара или десетина метара поред.Сам масив Миџора као врха се пак налази у обе државе
http://www.summitpost.org/mid-or/199677
http://www.prekoramena.com/t.item.213/midzor-stara-planina-nocno-planinarenje.html

Granični kamen Midžora (srp.) odn. Midžura (blg.)

http://www.panoramio.com/photo/26126092
http://picasaweb.google.com/1174978...id=ZiUbhRv_JVafp5LkKimgSw#5375477830927171394
http://www.serbiatravelers.org/Putopisi/1593-midzor
http://geografi.nu/region.php?var1=...gMilanovac_Granični kamen nedaleko od MidžoraА
http://www.mycity-military.com/Vojna-istorija/Granicna-trupa-Kraljevine-Srbije-Jugoslavije.html

Tema koja je tek početa i ne vidi joj se kraj

SRPSKI I SERBSKI BEOGRADI

1878.dodeljen projektu "Bugarska" i dobio je turski nastavak+čik..
http://www.panoramio.com/photo/35319294

"Ko to kaže, ko to laže...!"

Thread have to be continued

...треба да наставим, има још...

 

[Lamasu]

Pa šta nije Stefan Lazarević nakon bitke kod Ankare, kada je njega i Sultana potukao Timur, bježao do Mađarske? Nije li tom prigodom od Mađara Srbija dobila Mačvu i Beograd?

 

[Сребрена]

Добио је Биоград на мору

делимични списак

ADRIATIC BELGRADE

.


Na obali Jadrana u srednjem veku grad Biograd je imao veći značaj nego u kasnijem dobu.

http://www.scribd.com/doc/101979399/Srpska-Istorija-i-Srpsko-More-Lazo-M-Kostic



Nalazi se 28 km južno od Zadra, a Italijani su ga nazivali Zaravecchia......... Germani Wiesenburg.
Uz ikavski i ekavski izgovor -Beograd., kao i naziv Stari Zadar

Pomenuti popis je iz 18. veka, ispisan je na talijanskom jeziku jer su ga sproveli Mlečani, i tada je (selo) Beograd brojalo 815 stanovnika:

itd..do 75e strane pdf-a

Popis stanovništva i naselja u okolini Zadra 1756.godine
http://www.scribd.com/doc/56570414/...колини-Задра-Из-1756-Године-Глигор-Станојевић
Grbovi Najznacajnijih Srpskih Plemickih Porodica u Zadarsko Kninskom Kraju
http://www.scribd.com/doc/15559117/...-Plemickih-Porodica-u-Zadarsko-Kninskom-Kraju
http://www.czipm.org/atlagic02.html

U neka stara vremena, Biograd (Belgradensis) bio je crkveno upravno sedište, svedoči Daniel Farlati u Ilyrici Sacri Tom IV
Parlati IV, 1, riferisce quanto scrive l'arcidiacono Tommaso : « Episcopatus Iadrensis non magnam habuit parochiam propter vicinitatem Nonensis et Belgradensis (Zaravecchia) episcopatus »
http://www.google.rs/webhp?source=s...pw.r_qf.&fp=112d24d308566a77&biw=1280&bih=606

Stotinak godina kasnije, Ludwig von Gay , austrougarski političar francusko-nemačkog porekla, u Danici Ilirskoj, br.25 iz 1839.e god.., navodi da Biograd ima 450 stanovnika.

http://books.google.rs/books?id=Wvo...=0CDAQ6AEwAA#v=onepage&q=zara vecchia&f=false

Danas je Stari Zadar- Biograd na moru, turističko mesto.
http://www.adria-planet.eu/mjesto-hrvatska/biograd-na-moru/5/

Strani putopisac Maude Holbach zapisa ("Dalmatia: The Land Where East Meets West")
You pass within sight of Zara Vecchia, the ancient Belgrade,
http://books.google.rs/books?id=Ecv...d=0CE0Q6AEwBQ#v=onepage&q=zara vecchia&f=true

U tom "drevnom" jadranskom Beogradu kažu da se krunisao ugarski vladar Kalman, iako su se obično ugarski kraljevi krunisali u Stolnom Beogradu.
.........."postquam fuit coronatus in Belgradum supra mare, in urbe regia" ...........

Biograd na moru - Park Kraljevića Petra 193? godine

Drugi putopisac ("The shores of the Adriatic"):
Zara Vecchia, formerly Alba or Belgrad, is some eighteen miles down the coast.
http://books.google.rs/books?id=ZyO...=0CEgQ6AEwBA#v=onepage&q=zara vecchia&f=false

U tom "drevnom" jadranskom Beogradu kažu da se krunisao ugarski vladar Kalman, iako su se obično ugarski kraljevi krunisali u Stolnom Beogradu.
.........."postquam fuit coronatus in Belgradum supra mare, in urbe regia" ...........

Нисам могла да одолим, исто је АЛБА као и Белоградчик
Zara Vecchia, formerly Alba or Belgrad, is some eighteen miles down the coast.

 

[Han-Solo]

Нисам могла да одолим, исто је АЛБА као и Белоградчик
Zara Vecchia, formerly Alba or Belgrad, is some eighteen miles down the coast.

Сребрена, сестро, да ли ти можеш да разумеш српски?

Поновни помен града, и то под словенским именом БЕОГРАД (Бели град - вероватно по зидинама од белог кречњака), срећемо тек у IX веку, тачније 16. априла 878. године, у једном писму папе Јована VIII бугарском кнезу Борису-Михаилу, о смењивању београдског хришћанског епископа Сергија. Касније се тај назив среће у различитим варијантама: ALBA GRAECA, GRIECHISCH WEISSENBURG, NANDOR ALBA, NANDOR FEJERVAR, CASTELBIANCO, ALBA BULGARICA.

До Београду су најпре дошли Франци који су под Карлом Великим уништили Аваре. На рушевинама Таурунума оснивају франачко насеље Малевила, да би словенизацијом каснији назив био Землн (Земун). Франачку владавину замењују Бугари, а њихову Мађари. Крајем X века, у време велике Самуилове државе, Београд је по ко зна који пут променио господара. Већ 1018. године он поново постаје значајна погранична тврђава Византије. Током XI и XII века, око Београда се отимају супарничке силе: Угарска, Византија и Бугарска.

http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1241

Београд je српски град у 1284г. Срби су ушли у Београду...

 

[Han-Solo]

А знаш или ти, Шакале, да је српска ношња уочљива све до Тетова, оног Тетова што му је русизмом промењено име у Тетевен? ( односно и до Старе Загоре)

Шалиш се. Ово je Сребрина фантастика.

Српска салата је мешавина свежег поврћа (краставци, лук, парадајз) преливена уљем и ренданим сиром.
"Шопска салата" је исто то.

"Though the salad's name comes from the region called Shopluk, in fact, it was invented in the 1960s as part of a tourist promotion. It is a product of early socialism in Bulgaria, the only survivor of five or six recipes. At the time, leading chefs from Balkanturist invented Dobrujan, Macedonian, Thracian and several other salads with similar names, which were associated with different ethnographical regions. It turns out that only the Shopska salad survived"

https://en.wikipedia.org/wiki/Shopska_salad

......... бугарски просветни радник Филаретов, писао Вуку Караџићу да се они разликују од Шопова: Бугари источне Бугарске, западну Бугарску називају Шоплуком. По наречју и карактеру, они и данас имају више србске него бугарске карактеристике. Шопи се разликују од осталих Бугара, како карактером тако оделом и обичајима. Код Бугара, за Шопе постоји назив „белодрешковци“, за разлику од Бугара који носе црну одећу.

Пуно глупости.

Јиричек (Путовања по Бугарској) наводи, да без обзира на етнографску неопредељеност имена Шоп, не може се порећи да становници око софијског, брезничког и радомирског поља чине засебну целину, људи високог раста у белим оделима, „белодрешковци“, који се разликују од “црнодрешковаца” из источне Бугарске са својим узаним „чачкали чакширама“ и сурим долактицама.

Ниси чела шта jе написао Иречек... Иречек пише о 2100 Срба трговци у Бугарскоj.
https://www.scribd.com/doc/93386087...второ-издание-включва-и-ПЪТУВАНИЯ-ПО-БЪЛГАРИЯ

Исто Иречек пише:

Pogledajte prilog 360446

Опс, извини...

 

[Lamasu]

Sigismund was very generous in his terms. He offered Stefan Lazarevic Macva including Beograde for Stefan's lifetime if he would accept Hungarian suzerainty for it.

https://en.wikipedia.org/wiki/Stefan_Lazarević

Da, bio sam u pravu. Mađari su dali Stefanu Mačvu i Beograd.

 

[хан Ацо]

Vidi Lamasu,reka Morava je granica pomedju Bugari i Srbi.Na istok od reka Morava se pricaju bugarskih dijalektima-kao sopski i torlacki.

 

[Lamasu]

Imaš neku drugu mapu ova mi se ne vidi na mom kompu iz ko zna kojeg razloga.

 

[Han-Solo]

Imaš neku drugu mapu ova mi se ne vidi na mom kompu iz ko zna kojeg razloga.

http://illustrationbelomore.blogspot.bg/2011/11/blog-post_08.html