Idemo cjepkati drvljenje.
Нећемо цекпакти дрвљење пошто ја не дрвим.
Bas tako. Dovoljno je reci "neobican", "superioran" ne, jer se na kraju svode racuni.
У праву си. Сагласан сам с тобом.
Ti ces naravno ispod dole odmah da serviras odakle izvodis svoje tvrdnje, jer se i ja trudim da dam reference za svoje tvrdnje, a istina ili vjerovatnoca se moze onda traziti medju tim referencama. Oki? Doki!
Ја своје тврдње изводим из учења цркве и историје филозофије. То је ствар општег знања и познавања материје. Ако их не познајеш, како можеш да заузимаш ставове који се тичу цркве или који се заснивају на филозофским учењима?
Дакле, смешно је да тражимо било какву врсту референци тог типа, особито кад узмемо у обзир да је ово форумска расправа. Но, и ту је лако видети ко шта колико познаје.
Још нешто, ти не наводиш референце већ ауторе. То није исто.
Hoces da kazes da prije religijskog ucenja nije postojala nikakva nauka koja je pokusavala da se bavi prirodom?
(Eto, ja sam cuo da je renesansa "povratak prirodi" a ujedno je to povratak Grcima. Da li se usvaja moj prijedlog ili imas neki bolji?)
Сва учења имају свој корен у религијском. Пошто се ти позиваш на античку филозфију, као њен формални почетак се узима Милетска школа саТалесом, Анаксимадром и Анаксименом на челу. Ако се не не варам, она се датира негде у 6.век пре Христа, а познато је да су многа религијска учења била формирана у то време, било политеистичка било монотеистичко код Јевреја.
Ако кренеш на Исток, наћи ћеш још дубље корене религијског учења и још плиће научног.
Друга ствар, наука како је ми данас разумемо и како су је разумели Антички Грци нема исто значење.
Хуманизам и ренесанса нису "повратак природи" већ је повратак Човеку. Зато је и човечност у називу покрета...
Evo, Nietzsche kaze da je crkva u borbi protiv Erosa i Amora koristila oznake "zlo" da bi potisnula ta bozanstva i njihove afekte, ako treba ja cu naci i koji crkveni oci su to radili, jer obicno Nietzsche je nepogresiv, provjerio sam ga milion puta. Covjek je ucio cio zivot, pa zna sta prica.
Што се тиче Ничеа, требало би да га ставиш у контекст, а то је следеће, он је писао на Западу и био је у односу само са Западним крилом хришћанства. Ниче није непогрешив. Нико није непогрешив. Да је он био непрорешив, наука после њега не би постојала. Но, како видимо да постоји и данас...
Знам да су то радили и оци цркве али је опет питање који и колики је њихов реални утицај на етос.
Друга ствар, треба познавати и етос цркве, а не само оце, особито западне схоластичаре који нису имали већи утицај на народни живот.
Такође, многа Ничеова размишљања кореспондирају са учењем Православне цркве. Но, то сад није тема.
Тема је у томе да ли то "зло" има лични или безлични карактер. Код Ничеа је увек безлични. Чим је безлични, аутоматски се зло и лоше поиствећују.
Pa sad, o pocecima renesanse ne znam bas pretjerano mnogo, ali Dante Aligijeri nije bio svestenik, a za pocetak renesanse se uzima 13 vijek. Dekart, Makijaveli, Paskal, takodje nisu bili svestenici, mada su koketirali s pojmom boga. Protestante naravno ne uzimam pod pojam renesanse, to bi bio veliki prestup koji bi mogao da zavrsi vrlo stidno. Protestantizam je seljacka verzija hriscanstva, a hriscanstvo i jeste seljacka religija. Izvini ako nisam uzeo bas svaku recenicu pod lupu, jer je nisam smatrao krucijalnom.
Баш тако, почетак ренесансе је у 13. веку. Ти овде наводиш Декарта и Паскала који су аутори из 17. века и немају баш много везе са ренесансом осим што су њена последица. Иначе, они су образовани у црквеним школама. Декарт беше чак у језитској, ако се добро сећам. За Макијавелија не знам коју је школу завршио али узимајући у обзир време, вероватно је била црквена. Иначе, Декарт и Паскал нису кокетирали са појмом бога.
Па, било би смешно подвести протестантизам под ренесансу, а још смешније би било тврдити да је то сељачка верзија хришћанства. Констатовати да је хришћанство сељачка религија је увредљиво али више говори о теби него о самом хришћанству.
Нема потребе да се извињаваш. То обесмишљава твоје ставове, не моје.
Ne trudim se uvijek da budem jasan. U sustini svaki post pravim tako da je izmedju recenica potrebno citati i izmedju redova. Recimo, Nietzsche je sve svoje knjige pisao na taj nacin, a razumjeti njegove ideje, koje se meni sad cine sasvim logicne, zahtijevaju ogroman rad. On nije htio ni po cijenu zivota da servira nikome uzrocno-posledicni niz koji vodi do svake od njegovih ideja. Ne bih ni ja, a i ne radim to, kad vidim da je potrebno moliti nekoga da ostane pri svijesti da bi dovoljno dugo razmisljao i povezao sve u jednu cjelinu. Jer ako bi nekome to i poslo za rukom, on bi kad-tad u svojoj glavi potisnuo svu logiku i okrenuo se starom nacnu misljenja. Na taj nacin covjek samo sebi obrazuje svoje neprijatelje. Bolje je imati glupe neprijatelje...
Ти ниси Ниче. А најбоље је људе не сматрати непријатељима. Јер то и нису.
Citao sam Luterove Anti-teze (tako se zvahu, zar ne?) u kojima se podrivaju temelji same crkve. On je trazio da svaki covjek bude svoj svestenik, kao sto je to i danas u protestantizmu, a isto je trazio i John Wyclif vijek-dva prije njega. U sustini nijedan od njih nije trazio nikakve prepravke, nego cisto odricanje.
Опет, Лутер не подрива темеље цркве већ тражи реформу и враћање коренима цркве.
У хришћанству сваки човек и има достојнаство царског свештеника у смислу припадника Народа Божијег и то је један од дарова који се добија на крштењу. Ово не треба бркати са свештеничком службом у оквиру цркве. Ни Лутер то у своје време није бркао на начин на који се данас брка у протестантизум ал то је друга прича. Ни један од њих није тражио нешто што већ није било само нису знали како је то раније изглело па су у то учитали своје виђење, а, с друге стране, ни западна црква није хтела да се одрекне привилегија које је отела људима. То их је све одвело куд их је одвечо. Но, ни то није тема.
Istorija pojmova dobar i zao je preduga, ali radi se o obliku asketizma, tj postepeno odricanja prethodnog pojma "Dobar" iz sistema dobar/los. Npr. nekad su dobrog ratnika smatrali "dobrim" i Aristofan u Zabama kaze da je neki dobar borac svugdje prisutan gdje se ubija..., a covjek koji je previse slab da ubija ne samo da nece biti prisutan tamo, nego ce proglasiti svako ubijanje "zlim". Znaci, "aksetizam" (ili prevrednovanje vrijednosti) tamo gdje je slabost, gdje nedostaje snage za afirmaciju.
Нисам сагласан са овом врдњом. Сувише уско посматраш термине.
Dakle, Herodot koji je bio u posjeti Skitima kaze da se oni "javno pare, kao zivotinje". Heroot pripada onom periodu koji se moze nazvati prirodnim, predsokratskim.
Cak i Platon pravi kontrast izmedju covjeka i zivotinja od cega ja svaki put nastojim nesto da prenesem u ono sto napisem.
Naravno, Nietzsche je taj koji je vidio da ce pozivotinjavanje u ljudi da eskalira do nevidjenih razmjera, pa je sve ucinio da upozori na to.
I mnogi drugi, nije uopste bitno. Ko zeli da se upozna da starim Grcima, lako ce zakljuciti da danasnji ljudi nimalo ne lice na njih. Samo sto ce morati da procita koju knjigu vise da bi stekao pravu sliku.
Danas se najvise laze o Grcima i Nietzscheu, jer ovi moderni hoce sve ljude da izjednace sa sobom. Jednog dana ce pokusati da ih sasvim odbace.
Херодот није увек веродостојан аутор и то је одавно констатовано.
Свако нормалан прави разлику између човека и животиње. Не видим шта је тако спектакуларно у тој тврдњи.
Јесте, учинио је све да на личном примеру покаже колико човек може да личи на животиње. Притом, мислим на животиње онако како им ми приписујемо особине јер су оне саме често изнад човека у многим врлинама.
Jesi li zadovoljan autoritetima koje sam spomenuo?
Није ми јасан контескт позивања на било кога осим на Ничеа.
Ja tvojim nisam...
Ја и нисам наводио друге ауторитете осим себе и није ми стало до тога да ли си задовољан са мном или ниси већ до логичке утемељености онога што обојица напишемо.
Напомена.
Нећу ти више одоговарати на теми.
Recimo tako nešto, ako bih išao strogo logikom koja je sledila iz svih dogmi vezanih za seks, odnosno začeće.
Mora da je mali napor svaku uvredu upućenu prema tebi shvatiti kao kompliment ili pohvalu. Vidim da se baviš time, ali mi je malo nejasno kakva je draž u tome, praviti od sebe još veću atrakciju i mesto podsmeha, izvitoperenjem nečijih reči. Vidim da si redak gost ovde, pa se nadam da ćeš se brže vratiti kod sledeće inspiracije, ako do nje bude došlo.
