Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 103.474
Примери псеудоисторије из других земаља
Пише: Димитрије Марковић
У овом тексту ћемо навести један број примера из других земаља како бисмо показали да оно што раде домаћи псеудонаучници није нешто што је везано само за нас или за ово поднебље. Осим примера који спадају у област псеудонауке (псеудоисторије) навешћемо и неколико примера фалсификата који имају исти циљ – да се помере границе писане историје сопственог народа дубље у прошлост и да се докаже аутохтоност на датој територији. Видећемо да такви примери постоје не само код Хрвата, Словака, Чеха, Македонаца или Албанаца, већ и код Енглеза, Јапанаца итд.
На трибини под називом „Готи у Босни: да ли су и колико Готи преци Бошњака, те сличности босанчице са готским и илирским писмом“, Бисера Суљић Бошкаило покушава да „Бошњаке“ представи као аутохтоне на простору Босне и Херцеговине, за разлику од Словена који су дошљаци. Осим тога, она указује и на готско порекло „Бошњака“.
У извештају са трибине се, између осталог, каже и следеће: „Такођер и стећци имају сличности с готским споменицима културе који су остали иза њих, као и њихова Библија, коју је превео готски бискуп Вулфила у IV вијеку и за коју је морао створити нову азбуку, а која је истовјетна са босанчицом која је исто тако истовјетна са илирским (мезафиским) писмом из VII вијека прије наше ере, што води тезама да је босанчица најстарије писмо на Балкану.“ (1)
Своју теорију о наводном пореклу „Бошњака“ од Гота, Бисера Суљић Бошкаило гради на тврдњама изнетим у писму које су „Бошњаци“ у јесен 1942. године упутили Адолфу Хитлеру а у коме се, између осталог, каже следеће: „У 6. веку дошли су Славени у нашу земљу под именом Срба и Хрвата. Наши преци, као Готи, узели су их за раднике на својим поседима…“ (2)
Код нас је, од псеудонаучника из Босне и Херцеговине, најпознатији, свакако, Семир Османагић који је „открио“ пирамиде у Босни и Херцеговини, недалеко од места Високо. Османагић и његово „откриће“ домаћој широј јавности су познати добрим делом захваљујући посети Новака Ђоковића непостојећим пирамидама. Као што смо већ писали, Новак Ђоковић је, нажалост, један од следбеника теорије завере о забрањеној српској историји и поштовалац псеудоисторичара Јована И. Деретића. Велики број гласила је објавио вести о његовој посети Семиру Османагићу, али ни на једној фотографији не могу се видети пирамиде из простог разлога што – не постоје. (3)
Као што је наука дала свој суд о „открићу“ Роберта Салинаса Прајса и другим сличним „открићима“, тако имамо званичан став науке и по питању наводних пирамида код Високог. (4) Наиме, професори Рударско геолошког факултета Тузла и чланови Тима за геолошка истраживања Височице код Високог, презентовали су резултате истраживања по којима су наводне пирамиде заправо природне геолошке творевине.
Вођа тима проф. др. Сејфудин Врабац „казао је како је установљено да је Височица природна геолошка творевина, која се састоји од класичних седимената слојевите грађе различите дебљине те да је њезин облик последица је ендодинамичких и егзодинамичких процеса у постмиоценском раздобљу.
Према ријечима проф. Врабца, на подручју Сарајевско-Зеничког рударског базена таквих морфолошких облика има на десетине.“ (5)
У емисији „Ванземаљци су на врху пирамиде моћи и контролишу цео свет!“ од Самира Османагића можемо да чујемо и да човек настао генетским инжењерингом на најразвијенијој животињској врсти на Земљи и мешањем генетике са одређеним космичким врстама. На питање водитеља: „На врху те пирамиде ви сте тврдили да стоје ванземаљци и да они владају светом? Ко су они?“ Османагић одговара: „То је била једна интересантна хипотеза и мислим да је она исправна. Чини се да је реч о једној цивилизацији која је углавном невидљива нашем оку али пошто су они напреднији од нас они се могу појавити у нашој димензији. Највероватније је реч о рептоидима. Дакле, реч је о цивилизацији која је дуго присутна на нашој планети, дуго, дуго, знатно дуже него што је хомо сапиенс овде. У овом моменту постоји један број тих ванземаљских цивилизација које истовремено живе са нама. И сад ми мислимо, што је сад тренутно званични став науке, да смо ми једини интелигентни облик живота у свемиру. Па зар то није смешно?“ (6)
Као што међу „нашим“ псеудоисторичарима наилазимо на тврдње о српском пореклу Исуса Христа, тако код хрватских наилазимо на тврдње о хрватском: „Потрага за хрватским оригиналним бићем је истовремено путовање у Исусову Галилеју, до Исусове изворне Објаве. Хрвати нису покрштени јер су припадали најранијем кршћанству Палестине.
Ако су Хрвати у Исусово вријеживјели у Галилеји, можда то расвјетљава загонетку подријетла Исуса! Маријин отац спомиње се у старим кршћанским записима као Јаков, што не указује на Јудеју, него на Израел и Галилеју. Јосип није био Жидов – Јосип је био симбол сјеверног античког Израела, као што је данас симбол преосталих Самаританаца, као што је био омиљено особно име код Хрвата, прије него што су Јосип Стаљин и Јосип Броз провели геноцид над Хрватима, највећи покољ у повијести људског рода. У то античко вријеме називање Маријиног мужа Јосипом имало је димензију народносног одређења Мајке Божје, и на свој је начин представљало отворено наглашавање да земаљски отац Исуса није Жидов.“ (7)
У хрватском „Вечерњем листу“ у уводу текста под насловом „Хрвати који су мијењалисвијет“ читамо ово: „У сијечњу ће се у Вечерњем листу почети објављивати приче о дванаестеро хрватских великана. О сваком ће се писати пуна два тједна. У свим хрватским школама организират ће се два сата предавања мјесечно посвећена великанима. ХТВ ће емитирати посебне емисије о дванаестеро великана…“
Међу тим „хрватским великанима“ налазимо и на имена чувених Срба, Иве Андрића, Николе Тесле и Руђера Бошковића. И док је у вези са (српском) националном припадношћу Николе Тесле и Иве Андрића, захваљујући обиљу докумената, сувишан било какав коментар, у случају Руђера Бошковића је неопходно да мање упућене читаоце упутимо на то да је реч о србину католичке вероисповести. Бошковићи воде порекло од српске властелинске породице Покрајчића, а католичку веру је женидбом примио Руђеров деда, Бошко Бошковић о чему пише филолог Жарко Вељковић.
У Српском биографском речнику Матице српске о Руђеровом оцу, Николи Бошковићу, читамо, између осталог, следеће: „Србију и Босну и Херцеговину прокрстарио је и одлично упознао као трговац, емисар и драгоман дубровачке владе. Приликом тих путовања похађао је старе српске задужбине, слушао народна предања и сакупљао реликвије. У Милешеви је купио од Турака сребрну кутију са натписима у ћирилици (con lettere serviane) у којој се чувао комад Христовог крста и за коју се говорило да ју је монасима даровала султанија Мара, кћи деспота Ђурђа; та је реликвија и сада у Дубровнику.“ (8)
Даље, код Хрвата наилазимо и на следеће: „У књизи „Наша Троја“ истарски повјесничар Ведран Синожић износи своје спознаје о правој локацији древне Троје. Након вишегодишњих истраживања и исцрпног рада на сакупљању свих доступних информација и спознаја Синожић износи многобројне аргументе који доказују да легендарна Хомерова Троја није смјештена на Хисарлику у Турској, већ се налази у Републици Хрватској – то је данашњи град Мотовун у Истри.“ (9)
Као што видимо, за разлику од псеудоисторичара (псеудоархеолога) Милутина Јаћимовића који Троју повезује са Србима и Скадром, Ведран Синожић Троју покушава да повеже са Хрватима и Мотовуном у Истри. Међутим, мексички псеудонаучник Роберто Салинас Прајс (Roberto Salinas Price) тврди да се Троја налазила између ушћа реке Крке и Бококоторског залива, а да је град Илион заправо Габела (између Чапљине и Метковића). (10)
Осим тога, захваљујући „научницима“ попут Јаћимовића, Синожића и Прајса, Троја је „откривена“ још и у Британији, северној Европи, источном Атлантику, Украјини, Северној Америци… (11)
У Македонији наилазимо на изузетно велики број псеудонаучних (псеудоисторијских) радова. У књизи „Македонска империја“ Ђорђе Атанасоски (Ѓорѓија Атанасоски) на темељу имена „Македонци“ напросто присваја грчку историју и културу – од грчке митологије, преко Филипа II и Александра III Македонског, Аристотела па надаље. Поглавље „Историја Македоније“ почиње реченицом „Македонија је место првог постојећег насељеног места у Европи…“. (12)
На страници „Македонија е се“ такође налазимо на бројне псеудонаучне тврдње. Тако се, између осталог, каже како су „македонски народ и македонска наука тј. македонска цивилизација“ свету дали најстарије фонетско писмо, „средњовековна македонска азбука“ је „условно названа руеница, глагољица и ћирилица“, затим да је „македонско савршено организовано писмо – супстрат за сва остала писма“, потом да је „негација македонског народа од светских сила“ почела 1830. године са преименовањем Македонског полуострва у Балканско итд. Македонци су први хришћани у Европи и заслужни су за ширење како Православне тако и Католичке вере. Стефан Урош II Милутин Немањић је „благочестиви Македонски цар“ а цар Душан је „Стефан во Христа Бога верен цар македонски“. „У српској историји се каже да је Цар Душан био цар Срба и Грка – ЛАЖ.“, каже се овде. Осим тога, Пећ и Смедерево су стари македонски градови и сл. Осим краља Милутина и цара Душана Македонац је био и Скендербег. Наравно, присвајају се и грчка историја и култура, укључујући Филипа II и Александра III Македонског итд. (13)
„Република Македонија представља једну од најексплицитнијих данашњих студија случаја изградње националног идентитета кроз прибегавање значајној употреби археологије. Поред обилне владине пропагандистичке активности, многе теорије и спекулације о македонском националном идентитету засноване на археологији широко су промовисане и проширене кроз медије и кроз различите иницијативе неколико интересних група. Те теорије и студије полазе од идентификације симбола на неолитској керамици, који се тумаче као најранији доказ македонског алфабета, до омиљеног мита о наводном директном пореклу садашњих Македонаца од Александра Великог и његовог народа.
Случај Републике Македоније јасно показује да је тема изградње идентитета кроз злоупотребу (и присвајања) археолошке баштине веома сложена и артикулисана.“, пише др Маја Гори. (14)
На једној македонској страници, која се превасходно бави пропагирањем неопаганизма, на насловној страни налазимо као позадину фотографију Светих Ћирила и Методија окренуту наопачке уз пратећи текст „Ћирило и Методије „ свети“ фантоми Византије“. (15) Овде, између осталог, наилазимо и на следећу тврдњу: „… Подсетимо се да је приликом „покрштавања“ у Кијевској Русији за 12 година насилне христијанизације, уз мали изузетак, уништено скоро целокупно одрасло становништво. То потврђују постојеће чињенице. Ако је пре „крштења” на територији Кијевске Русије било 300 градова и живело 12 милиона људи, после „крштења” је остало само 30 градова и 3 милиона људи! Какав геноцид! 270 градова је уништено! 9 милиона је убијено!„
И у Словачкој налазимо бројне примере псеудонауке. Поменимо на самом почетку пример псеудоисторичара Ратка Судецког који делује и у Словачкој и на нашим просторима јер говори оба језика. У словачком часопису „Zem & Vek‘‘ из августа 2017. године, у тексту под насловом „Понос америчког ваздухопловства оборио је пекар“, Судецки тврди да смо током бомбардовања од стране НАТО-а 1999. године оборили не само један (онај код Буђановаца), него ни мање ни више него седам тзв. „невидљивих“ авиона.
У чланку под насловом „Историја почиње у Словачкој“, читамо и ово: „Археолози и лаици стално постављају једно суштинско питање: Где се уствари налази колевка људске цивилизације? Можда нам је колевка цивилизације дословно надохват руке – у Словачкој. Од 1986. године ову хипотезу заступа инж. Јан Хурник из Братиславе. (…)
https://teodulija.net/2022/08/07/примери-псеудоисторије-из-других-зем/
-----------------------
Razmišljao sam da okačim tekst na temu @Konstantin Veliki Šta se dogodilo sa srpskim narodom...ali deluje adekvatnije možsds da se otvori zasebno cela tema
Poslednja izmena:
