Idemacaokotebe
Zainteresovan član
- Poruka
- 124
Zdravo svima, interesuje me postoji li ovde neko ko se cesto oseca usamljen, iako je okruzen ljudima?
Ja sam kao sto sam već pisala neko ko imam probleme sa soc fobijom, ali uprkos tome imam, ne bi mogla reci prijateljstva(jer to ocite nije, iako sam mislila da jeste), bar poznanstva... Ono sto me boli je sto duze vremena osecam da ja tim ljudima nisam bitan, ja sam svima rezerva, i opcija, nikad prioritet. Oni medjusobno imaju neke interne sale, poruke i kada se nadjemi zajedno, ja vidim da gotovo ni u sta od toga nisam upućena, vidim da sam iz svega, pa i potpuno nevažnih Stvari izopstena, i da puno toga sakriju od mene. Konkretno, bilo je pomena oko neke prakse koji treba da odradimo, dve drugarice idu zajedno u jednu ustanovu, i kada sam ja pitala tu jednu mogu li sa njima popila sam seen, u medjuvremenu sam se snasla, a ona mi kao Kaze mogla sam da njima.. u drugoj situaciji kada smo bile na faksu, sedimo nas tri i jedna drugarica konstantno se obraca drugoj a mene apsolutno ignorise, osecam se a verovatno i jesam potpuno visak.. Nisam sigurna da li je do mene ili do njih, ali smatram da sam neko ko ovo ne zasluzuje, koliko god da sam im iritantna, da mi fali ne znam sta, zelela bi da mi to kazu iskreno, i da zavrsimo, a ne da me zavlace, kao zovu negde a kada se pojavim, ignorisanje. Takodje, sebe smatram odanom osobom, nisam sebicna, uvek info vezane i za neke ispite koje su preostali, za bilo sta podelim sa njima, dok one to ocito ne Zele.. U poslednje vreme sam jako tuzna, i osecam da sam potpuno sama na ovom svetu, jako sam hipersenzitivna i pogadja me svaka sitnica, pogadja me sto me ljudi prosto ne gotove, i sto ne mogu da ostvarim dublje, lepse odnose sa nekim. Nemam sa kime da razgovaram o ovome, a mama dodatno pogorsava situaciju jer zahteva od mene da "trazim" prijatelje... Ukoliko imate neki savet, slobodno pisite, samo bez ostrih kritika, kojima ce te mi dodatno pogorsati i već lose psihicki stanje.
Ja sam kao sto sam već pisala neko ko imam probleme sa soc fobijom, ali uprkos tome imam, ne bi mogla reci prijateljstva(jer to ocite nije, iako sam mislila da jeste), bar poznanstva... Ono sto me boli je sto duze vremena osecam da ja tim ljudima nisam bitan, ja sam svima rezerva, i opcija, nikad prioritet. Oni medjusobno imaju neke interne sale, poruke i kada se nadjemi zajedno, ja vidim da gotovo ni u sta od toga nisam upućena, vidim da sam iz svega, pa i potpuno nevažnih Stvari izopstena, i da puno toga sakriju od mene. Konkretno, bilo je pomena oko neke prakse koji treba da odradimo, dve drugarice idu zajedno u jednu ustanovu, i kada sam ja pitala tu jednu mogu li sa njima popila sam seen, u medjuvremenu sam se snasla, a ona mi kao Kaze mogla sam da njima.. u drugoj situaciji kada smo bile na faksu, sedimo nas tri i jedna drugarica konstantno se obraca drugoj a mene apsolutno ignorise, osecam se a verovatno i jesam potpuno visak.. Nisam sigurna da li je do mene ili do njih, ali smatram da sam neko ko ovo ne zasluzuje, koliko god da sam im iritantna, da mi fali ne znam sta, zelela bi da mi to kazu iskreno, i da zavrsimo, a ne da me zavlace, kao zovu negde a kada se pojavim, ignorisanje. Takodje, sebe smatram odanom osobom, nisam sebicna, uvek info vezane i za neke ispite koje su preostali, za bilo sta podelim sa njima, dok one to ocito ne Zele.. U poslednje vreme sam jako tuzna, i osecam da sam potpuno sama na ovom svetu, jako sam hipersenzitivna i pogadja me svaka sitnica, pogadja me sto me ljudi prosto ne gotove, i sto ne mogu da ostvarim dublje, lepse odnose sa nekim. Nemam sa kime da razgovaram o ovome, a mama dodatno pogorsava situaciju jer zahteva od mene da "trazim" prijatelje... Ukoliko imate neki savet, slobodno pisite, samo bez ostrih kritika, kojima ce te mi dodatno pogorsati i već lose psihicki stanje.
