Prijatelji :?

Lexa:
Zanimljivo. Imala sam druga koji je mrzeo ceo svet. Ali eto mene nije. Posvađasmo se zbog krajnje trivijalne stvari i tako se sad vrlo retko sretnemo. Nema veze sa njegovom namrgođenom prirodom, niti je meni to smetalo. Ali neću se praviti da mu nisam kakila zbog toga, jesam. Nije me slušao, šta da radim? Da ga ubijem?
Zapravo, bila su dva takva.
Kliknite za proširenje...


nema dalje :lol:
 
Lexa:
Neverovatno je do koje mere me se ne tiče "kakav je čovek" moj prijatelj, poznanik, ortak..... mogao je pobiti pola obdaništa, i dalje bih bila samo zatečena. Moje je da gledam kakav je čovek prema meni. Šta je meni uradio, a da je i ostalima, ili da njima nije, zašto je sebi dozvolio takvo ponašanje prema meni i samo to me zanima, vređa, prija mi.

Prijatelji su nešto lično naše. Umemo li da ih cenimo?
Vrlo mi je bitno poštovanje. Ne govorim o frazama, o uljudnosti, izbegavanju "otvaranja očiju" ili uvlačenju u guzu. Taman posla. I nikako ne govorim o verbalnom i formalnom poštovanju. Moj prijatelj, baš prijatelj, dakle, mora da ima visoko mišljenje o meni. Moje mišljenje o mom prijatelju je već po sebi dovoljno visoko, ako ga tako kategorišem. Što ne znači da je ta osoba savršena, ili da sam to ja. Znači samo da mi odgovara, da je razumem i da ono što joj zameram nije toliko bitno, ako je baš i bitno - mene lično ne vređa i ne ugrožava. Nije moj posao šta je radila u prošlosti, čak ni šta radi danas. Reći ću joj ako mislim da greši, ali tu se završava intervencija. Osim ako se nešto gadno sprema, to je već druga priča. Poenta - neće mi prestati biti prijatelj samo zato što je zgazila kolima neko dete, ne daj Bože. Čak ni ako nastavi posle toga da živi i da se pravda. Ružno je, reći ću joj da je ružno, ali njen problem. Njegov. Nebitno.
Mala psihoanaliza. Stvarno mi nije bitno kakav je čovek, dok me ne ugrožava. Da li je to sebično?
Kliknite za proširenje...


mislim da jeste malo..postavlja se pitanje ako je tvoj prijatelj prema svima drugima los a prema tebi dobar kako mozes da ga i dalje postujes i nazivas prijateljem.. :confused:
ja ne bih mogla...zbog cega uopce postujemo nekoga??? najcesce zbog toga sto smo si slicni i imamo slicna razmisljanja i moralna nacela..ili se pak nekome divimo i postujemo ga zbog toga sto mozda ima neke osobine koje bi i sami zeljeli da ih imamo...
nije dovoljno dati samo svoj komentar na nesto sto mislis da nije u redu ako ta osoba nije spremna da to i mijenja...ne bih nikada prekinula prijateljstvo zato sto mi je prijatelj napravio u zivotu neku gresku...ali bih... ako tu gresku ne zeli da prizna ...ako ne cijelome svijetu a onda bar meni...ljude bez karaktera ne mogu da postivam..znaci ne mogu ih smatrati ni prijateljima..ali dobro..otkrih vec odavno da sam ekstremna sto se toga tice.. :wink: ako se normalitet mjeri po tome sto odlucuje i kako se ponasa vecina onda ja u svakom slucaju nisam normalna.. :wink:
 
Lexa:
Zanimljivo. Imala sam druga koji je mrzeo ceo svet. Ali eto mene nije. Posvađasmo se zbog krajnje trivijalne stvari i tako se sad vrlo retko sretnemo. Nema veze sa njegovom namrgođenom prirodom, niti je meni to smetalo. Ali neću se praviti da mu nisam kakila zbog toga, jesam. Nije me slušao, šta da radim? Da ga ubijem?
Zapravo, bila su dva takva.
Kliknite za proširenje...

I ja mrzim ceo svet kad mi kakiš.....
 
Hehe, ne Patak, ja kakim JER je mrgud, ne obrnuto..... jer nisu svi ostali ispod njega, ma koliko to delovalo tačno, možda čak i jeste, al' pogrešan mu je to stav. Bar iz mog ugla.

Zanimljivo, Slavonka, zbog ovoga sam se i posvađala.
ali bih... ako tu gresku ne zeli da prizna ...
Kliknite za proširenje...
I onda se nađe XY ljudi da mi poruče kako je pogrešan i taj stav, nije vredno..... ah, nije naravno..... ali šta će mi neko kome nisam ono što je on/ona meni? Ili bar delimično, ni to mi se ne čini..... pa se opet sve svodi na to da je mene uvredila. I druge je u nekoliko navrata, i znam ja to, nešto joj kažem, nešto ne, ali ne može sa mnom tako... ne dam (više). Postoje granice koje postavljam, zavisno od vremena i intenziteta. El,..... to bi bio neki moj podsvesni stav. Možda nisu (a izgleda da nisu) svi takvi.

Mislim da nisam ni dužna ni ovlašćena da nekoga menjam po svom kroju. Ili ga prihvatiti defektnog, kakvi svi jesmo, ili se uopšte ne družiti sa njim. Ali onda je pitanje šta prihvatamo i koliko.
I tu mislim da tražimo sebi najsličnije, ljude sa manama koje bismo sebi oprostili i malo većim. Ali sasvim sličnim.
 
Mrzelo me je da citam sve mozda je neko nesto slicno napisao.
neko je nekad rekao "Covek je bogat onoliko koliko ima prijatelja".
Postoji i te kako velika razlika u prolaznicima, poznanicima i prijateljima!
Prolaznici su one osobe kojima kazes dobar dan na ulici, a oni ti uzvrate ili ne svejedno, sretnes ih za sankom popijes par piva, pricas o neobaveznim temama itd.
Poznanici su oni sa kojima jedete, pijete, izlazite, zezate se, delite intimna misljenja, jadate im se i oni vama sve u svemu ste nerazdvojni, covek je ipak drustveno bice.
Prijatelji su sve sto i predhodno nabrojani s tim sto ti jedino oni pomognu kada si u ozbiljnoj nevolji. (ili slucajni prolaznik ako te zvizne infarkt na ulici :))

Ja se drzim ovakvih principa iz predostroznost i naravno imam veoma malo prijatelja ALI ZNAM KO SU!
 
Lexa:
Hehe, ne Patak, ja kakim JER je mrgud, ne obrnuto..... jer nisu svi ostali ispod njega, ma koliko to delovalo tačno, možda čak i jeste, al' pogrešan mu je to stav. Bar iz mog ugla.

Zanimljivo, Slavonka, zbog ovoga sam se i posvađala.

I onda se nađe XY ljudi da mi poruče kako je pogrešan i taj stav, nije vredno..... ah, nije naravno..... ali šta će mi neko kome nisam ono što je on/ona meni? Ili bar delimično, ni to mi se ne čini..... pa se opet sve svodi na to da je mene uvredila. I druge je u nekoliko navrata, i znam ja to, nešto joj kažem, nešto ne, ali ne može sa mnom tako... ne dam (više). Postoje granice koje postavljam, zavisno od vremena i intenziteta. El,..... to bi bio neki moj podsvesni stav. Možda nisu (a izgleda da nisu) svi takvi.

Mislim da nisam ni dužna ni ovlašćena da nekoga menjam po svom kroju. Ili ga prihvatiti defektnog, kakvi svi jesmo, ili se uopšte ne družiti sa njim. Ali onda je pitanje šta prihvatamo i koliko.
I tu mislim da tražimo sebi najsličnije, ljude sa manama koje bismo sebi oprostili i malo većim. Ali sasvim sličnim.
Kliknite za proširenje...

a sta te briga sta kaze XY broj ljudi...ti moras biti nacisto sama sa sobom a ne oni...mislim da su prinzipi u zivotu najvazniji..u protivnom izdajes samu sebe...a takve kad-tad i najbolji prijatelji izdaju...

jasno je da za prijatelje biramo sebi slicne...ali ljudi se s godinama mijenjaju..znaci nije pravilo da ce ti cijeli zivot odgovarati netko s kim se mozda druzis od prvog osnovne...ali vecinom smo svi upravo na takva prijateljstva slabi i vidimo ih kao prava i jedina...sto vise vremena s nekim provedemo to se vise osjecamo duznicima prema njima...mislim da je to pogresno razmisljanje...barem sto se tice moga iskustva..poznavala sam par osoba godinama ,,iz skolskih klupa..pa sam tek 20 god. kasnije shvatila da to nije to..da li treba iz nekog osjecaja lazne nostalgije da ih trpim i dalje.. :confused: .mislim da ne..meni isto tako XY likova govori kak sam surova...mozda jesam...ali vazniji mi je moj dusevni mir od njihovog misljenja...pozz
 
SINDI:
ovo ti je neki novi fazon:)

kao, ja jadan mali siroti..ciju, ciju:lol:

pazi, kad bih ti ja sad rekla da sam i u prvom i u drugom vd-ovom postu procitala isto?
ti ocito citas nesto sasvim drugo...to me uvek fascinira..koliko ljudi iste reci tumace potpuno drugacije
Kliknite za proširenje...


zato shto ti ljudi za pochetak imaju razlichita lichna iskustva koja vezuju za te iste rechi, naravno da ce biti i drugachija interpretacija.
 
otkacena slavonka:
onaj koga ponekad mozes poslati i u materinu da se ne naljuti i jeste pravi prijatelj.. :wink:
Kliknite za proširenje...

Ја сам јако фииина, и дружим се са сличнима себи...тако да међу нама не постоји та варијанта... Са пријатељима никад до сад нисам имала тежих речи, а псовки поготово (изузев у зезању).... :roll:
Једноставно, сви тако функционишемо.

(Осим једног изузетка, којег тренутно поздрављам и желим јој пријатно поподне! :razz: :lol: )
 
Hellen:
Ја сам јако фииина, и дружим се са сличнима себи...тако да међу нама не постоји та варијанта... Са пријатељима никад до сад нисам имала тежих речи, а псовки поготово (изузев у зезању).... :roll:
Једноставно, сви тако функционишемо.

(Осим једног изузетка, којег тренутно поздрављам и желим јој пријатно поподне! :razz: :lol: )
Kliknite za proširenje...


ma ta varijanta je vise onako za muski dio covjecanstva.. :wink:

znas kako se bosanci pozdravljaju...

a di si mamu ti ebem..od kada te nisam vidio.... :roll: :lol:

ovo nije vic..svaki puta se zgazavam kada s mamom idem na pijac..
 
pa, da suptilnije je , onako zenski na fin nachin...
postoji samo jedna stvar, koju bi voljela da zene imaju...kad je bal da je maskembal, pa da bude i poshtena tucha ako treba, poshteno...a ovako, mnogo energije ode, na ''preneshena znachenja''i indirektne poruke...i izaledjni rad...naravno uigrani smo igrachi...ali, zamara to ponekad...
nisam vama uputila, vec onako pishem...ponekad promijenim hiljadu boja, dok ne dodje da se kaze direktno, ono shto treba, pod tim mislim i na prijateljice...ili mi mozak mora raditi 100 na sat da ispratim pogled, rech ili predvidim pet koraka unaprijed, shta personi moze pasti na pamet...pa chak i kad smo prijateljice
 
Hellen:
Ја сам јако фииина, и дружим се са сличнима себи...тако да међу нама не постоји та варијанта... Са пријатељима никад до сад нисам имала тежих речи, а псовки поготово (изузев у зезању).... :roll:
Једноставно, сви тако функционишемо.

(Осим једног изузетка, којег тренутно поздрављам и желим јој пријатно поподне! :razz: :lol: )
Kliknite za proširenje...

ma sta ti meni prijatno poslepodne:lol:
e jbg, kako upadoh ja u to fenci drustvo, nikad mi nece biti jasno:rolleyes:
 
OK....strasti su se malo smirile... i dalje sam razocharana,svesna da nas dve nikad vishe necemo biti ono shto smo bile... ipak,uzevshi u obzir koliko mi je znachila u zhivotu,i koliko mi i dalje znachi,a to nije malo,shvatila sam da ne mogu da prodjem kraj nje kao da se ne znamo. Srele smo se. Lepo sam joj se javila,razmenila dve kulturne rechenice tipa "Shta ti,idesh na posao?" ..bla bla ..,vratila slushalice u ushi i proshla u drugi kraj autobusa. Ono shto me je razocharalo je chinjenica da zaista nisam dobila potrebu da pricham sa njom o bilo chemu... ali bash nikakvu. Koliko vidim to nju ni najmanje ne pogadja,a onda se opet pitam..zashto ja josh uvek lupam glavu o tome? :?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top