Pričamo, dakle postojimo!

  • Začetnik teme Začetnik teme Gerda
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Problem br. 3: Oči su vam veće od stomaka.
Ovo je ozbiljan medicinski poremećaj i spada van okvira ove knjige. Molimo vas da smesta potražite pomoć od strane kvalifikovanog medicinskog lica.
Sad već stižemo negde. Prihvatili ste savršenstvo svoje nesavršene prirode i spoznali centralizovanost vašeg praznog univerzuma. Kao sledeće, možete početi da po njemu nasumice razbacujete nered u nadi da će se bar deo zalepiti za nešto. To je teorija haosa. Efektivni ljudi sređuju nered. Ne-efektivni ljudi vole nered. Mi volimo gužvanja i konfuziju. Mi volimo da budemo okruženi neredom i disharmonijom. Mi volimo da hrabro krenemo i tamo gde chi odbija da pođe. Naš yin je isto tako slupan kao i naš yang.
Zašto nered?
Nered je dimna zavesa za nesavršenost. Ako svesno stvaramo nered, niko neće primetiti naš nesvesni (maltene izumrli, neki bi čak dodali) unutrašnji nered. Svesni nered stavlja prepreke na put naših partnera, sprečavajući ih da dođu previše blizu našeg emotivnog haosa, u isto vreme dajući nam nešto oko čega se možemo koncentrisati. Prema tome, naš svesni nered postaje neka vrsta terapije, upravo kao što urednost postaje raščišćavanje nereda ili feng shui postaje raščišćavanje prostora - ili beše obrnuto?
Efektivnost se sastoji u tome kako postižemo a ne šta postižemo. Prema tome, takođe je istinito da se ne-efektivnost sastoji u tome kako ne postižemo a ne šta ne postižemo. Vi se možda osećate uredno, ali prava sloboda dolazi od svesnog pravljenja nereda. Neka nered bude vaš novi prijatelj. Vrlo liberalno razneredite svoj stan, svoja kola, svoju kancelariju. Budite neuredni u vašim odnosima sa drugima, društvenom životu, vaspitanju dece. Raširite malo nereda gde god je potrebno.
R-Mekdonald-7-losih-navika-izuzetno-ne-efikasnih-ljudi_slika_O_5432161.jpg
 
flaj:
Hvalaaaa ! I mi volimo Hakima. :zag::cmok2:
Ali trebaće nam mnogo više sreće nego što mislimo. :bob: :heart:
Kliknite za proširenje...



Sreća... je pogrešno razumljeni mehanizam 'dopuštanja'.
Zato nije čudo da ljudi ne umijju uticati na manifestaciju bez kontrole svog ega a u nadi da će im se 'Sreća' osmijehnuti.

Zašto bi smo naše shvatanje 'sreće' trebali ispraviti i promijeniti tu tako nam dragu riječ u riječ 'DOPUŠTANJE'?


Kad čovjek stvara plan za budućnost on koristi svoje kognitivne sposobnosti i kroz njih smišlja, vizualizuje scenario
kejeg bi želio da ostvari. No u svakom planu postoji onaj procenat kojeg ne možemo kontrolisati, te ga nazivamo 'Sreća'.
Dakle, u tom nekotrolisanom dijelu našeg plana oslanjamo se na sreću , a sreća može da nikada ne dođe.

Ako sad razmislimo o 'dopuštanju', šta bi to bilo, kome se dopuštamo i zašto? Kakva je relacija dopuštanja sa srećom?
To je jedno te isto dakle, razumljeno sa dvije različite tačke gledišta. Iz tačke gledišta gdje taj procenat doživljavamo kao
prostor za sreću, mi se oslanjamo na nadu, dok se u drugom slučaju oslanjamao na POVJERENJE i VJERU.

Nada je dobra dok u nama inspiriše želju koja može prerasti u Vjeru. Vjera je mehanizam kojim manifestujemo realnost.
Ako nada ostane samo nada to za nas postaje najveća laž, kroz koju jedino možemo doživjeti očekivanje i razočarenje.


Taj isti procenat kada ga shvatamo kao prostor za dopuštanje predstavlja ispoljenje našeg apsolutnog povjerenja u Boga,
u univerzum. Šta to znači? To znači da sve ono što smo kognitivno stvorili, planirali, ostavljamo Bogu, univerzumu, da kroz taj
minimalni otvor u razumu za nas, u našu realnost unese sve dobro i bolje. Bog/ univerzum se ne bavi 'srećom' već u jednom
trenu vidi sve mogućnosti a mi, dajući mu svoju kontrolu nad ishodom, ostavljamo sebe otvorenim za mogućnosti koje su
najbolje za nas i ne znajući da takve uopšte postoje. Recimo da je taj procenat dopuštanja 0.00001 % između sveg prostora
kognitivnog plana... ipak, taj 0.00001% prostora je beskrajno veći od svih onih 99.99999% kognitivno ispunjenog. Zašto?
Zato što je to otvor u beskonačnost. Ako se u samo tom malom dijelu vremena totalno predamo Bogu/univerzumu 'on' će u
našu realnost unijeti znatno bolje rezultate od onih koje logikom svog intelekta možemo stvoriti i zamisliti.

Ovo svakodnevno praktikujem u svemu što činim.
Uslov je znanje o (Sebi) Bogu koje mi omogućava da ostvarim povjerenje i otvaranje.
Tu sreća nema mjesta.
Da, za ljude koji 'sa strane' posmatraju šta mi se dešava i kako, to izgleda baš kao 'sreća'.

- - - - - - - - - -

Odavde mi ne polazi za rukom da vam poželim 'Srećnu Novu Godinu', ali to me ne sprečava da
vam poželim godinu i Život pun DOPUŠTANJA.

DOPUŠTAJTE!
:heart:
 
Poslednja izmena:
U fabrickoj menzi jedni drugima dobacuju trudeci se da zasmeju restoran.
U restoranu na traumatologiji lekari u klompama pricaju o nastavku klavikule, ali i o kreditu za auto.
U narodnoj kuhinji cute i jedu.
U skupstinskom restoranu se dogovaraju novi savezi i stari procenti.
Na splavu niko nikoga ne cuje, i bolje je, na stolu su kljucevi od bembare a ispod stola utoka i koks.

U boemskoj kafani pesnici i pripovedaci vec posle druge case vina ustaju i recituju pesme, na radost svih,
neki svoje pesme a neki pesme koje su im drage. Razgovaraju o drustvu, ozbiljno, filozofski mudro,
ali i kritikuju vlast, i to bas svaku vlast, znajuci da je pesnicima nedostizna, i sasvim sigurno stetna.
Niko ne moze niti treba da pokusava da vlada pesnicima i filozofima, i da ih uteruje u "dozvoljen" sablon razmisljanja.
Pesnik ne trpi politicku korektnost. Pesnik svojim izrazom opisuje i osvetljava svet, jer ono sto se osvetli postaje dobro.
Nekada to radi direktno i sirovo, ako je revolucionarni pesnik, a nekada sofisticirano, jakim metaforama osvetljavajuci svet.

Kafana je institucija, korektiv drustva, mesto na kome se hvali ali i kritikuje drustvo. Bez institucije kafane, drustvu ostaju samo skupstinski restorani i masni procenti onih koji nam rade o glavi.
Totalitarna drustva najveceg neprijatelja ne vide iza granica, neprijatelja vide u slobodi govora, slobodi razmisljanja, slobodnoj reci.
Za istinu se uopste ne moras boriti, dovoljno je da je izgovoris, i ona ce se lancanom reakcijom rasiriti.
Samo laz moras uvek i iznova govoriti, potvrdjivati, ponavljati, ulagati veliku energiju u njeno odrzavanje.
Kafana je simbol ali i izvor slobode. Nestanak kafane znaci nestanak slobode, prava na izgovorenu rec. Nestanak civilizacije.

Rakija za sve :pivce:

 
Vellika zvezdo, sta bi bila tvoja sreca da nema onih kojima sijas?

- - - - - - - - - -

Jednu casu drzim u ruci
polako je okrecem
iako si otisla od mene
ja gledam te u vinu i placem

I pijem za tvoje oci
pijem za tvoju ljubav
jer hocu da se smirim
jer hocu da te zaboravim
 
Baš fino kafanče z:lol:
Jedno na stazi slonova Pere Kralja?
Ni ova brlja nije loša, klizi, mada više volim šampanjac iz muške cipele.
Nazdravlje, domaćine . :heart:

- - - - - - - - - -

moj drugi nalog:
Vellika zvezdo, sta bi bila tvoja sreca da nema onih kojima sijas?

- - - - - - - - - -

Jednu casu drzim u ruci
polako je okrecem
iako si otisla od mene
ja gledam te u vinu i placem

I pijem za tvoje oci
pijem za tvoju ljubav
jer hocu da se smirim
jer hocu da te zaboravim
Kliknite za proširenje...

Dobro, dobro, samo plači, al ne razbijaj čaše od kristala, još ne. :)
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top