Pričamo, dakle postojimo

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Ispričaću vam jednu toplu priču od petka(tek da donesem osmijeh na lice)..
U jednoj bočnoj ulici kojom rijetko vozim,po onoj vrućini naletim na malog psa kog je udario nečovjek i nestao..ne pomjerivši ga čak ni sa ceste..budući da tu nema mnogo saobraćaja,stala sam i uniejla ga u auto,nije mogao na nogicu i cvilio je.Odmah sam ga odnijela veterinaru kod kojeg nosim sve svoje male kućne ljubavi i koji je divan čovjek.KAd ga je pregledao,rekao je da će brzo da zaraste i pitao me šta ću sa njim..imam li kome da ga dam.
Bila sam zbunjena jer pored dva psa i mačka ljutog,nemam šansu dovesti ga sebi.Iztašla sam u hodnik da bih nazvala neke ljude za koje sam znala da bi ga željeli,ali bili su na moru.
U tom času iz druge ambulante izašla je starija gospođa koja je tako jako plakala da sam ostala zatečena..svogu starog psa je morala ostaviti da ga uspavaju..bila je neutješna..brzo sam iznijela psića i pružila joj..okrenula je glavu potrešena..objasnila sam joj kako sam ga našla i kako ga moram dati u azil ako ne nađem nikog da ga uzme sebi..
I znate šta..
Uzela ga je,zagrlila snažno i osmijehnula se:)
 
čedina_zebra:
Dobro jutro i od menee (nisam još kupila stol :D)

2573352286_e5ef8fb791_z.jpg
Kliknite za proširenje...

Ma meni nije tesko mi na podu popiti kaficu sa tobom :p...
Cao, zebrice...BRESKVICE :)...

Borac za prava zivotinja:
E sad mogu da predahnem uz kaficu.

Dobro jutro. :kafa:

Moram da vam ispričam kakvoj sam sceni juče ujutru prisustvovala.
Stojim u redu za kasu u prodavnici, i iznenada u red, tj. preko reda uleće neki tip. U rukama su mu samo dve flaše piva, i na negodovanje ljudi kaže da je parkirao auto ispred samoposluge, dobiće kaznu ako ne požuri ... blablabla ... E sad, valjda zato što je u red uleteo bez pardona, ljudi počeli da negoduju, a najglasnija je bila žena koja je taman došla na red za kasu. On joj odgovori strahovitim psovkama, plati pivo i izađe napolje.
Ali, ne lezi vraže - žena izvadi mobilni i javi mužu - koji je čekao ispred prodavnice sa detetom - šta se desilo. Muž ga (sa sve detetom u naručju) dočeka ispred vrata i zavali mu šamarčinu. Ovaj, iznenađen šamarom, izgubi ravnotežu i padne ... No, ni to mužu nije bilo dovoljno, pa krene da ga šutira. Okolina navija ... :confused: Da nisu intervenisala dvojica taksista, ko zna da li bi i kad stao. Na sve to kasirka u samousluzi kuka zato što će morati da čisti srču a nije plaćena za taj posao (u celoj frci tip je ispustio flaše piva, koje su se razbile na ulazu u prodavnicu).

Juče je bila nedelja, i pravo osveženje u odnosu na prethodne, sparne dane; dakle - ni vrućine ni stresa na poslu koji bi mogao biti izgovor za ovakve ekscese. Pa šta se to dešava s ljudima?
Kliknite za proširenje...

:hahaha: to se zove predavanje o BONTONU :hahaha: al UGRUBO :rotf:...

Mogu misliti sta je to bilo :hahaha:..zamisljam scenu u kojoj prilazi i jedna stara baka sa sve kesom u ruci kojom ga POPRAVLJA :hahaha:...

Izvini Borci ali mi je smjesno kako si to opisala...bas si docarala...
Borci, legendo...:super:
 
Borac za prava zivotinja:
E sad mogu da predahnem uz kaficu.

Dobro jutro. :kafa:

Moram da vam ispričam kakvoj sam sceni juče ujutru prisustvovala.
Stojim u redu za kasu u prodavnici, i iznenada u red, tj. preko reda uleće neki tip. U rukama su mu samo dve flaše piva, i na negodovanje ljudi kaže da je parkirao auto ispred samoposluge, dobiće kaznu ako ne požuri ... blablabla ... E sad, valjda zato što je u red uleteo bez pardona, ljudi počeli da negoduju, a najglasnija je bila žena koja je taman došla na red za kasu. On joj odgovori strahovitim psovkama, plati pivo i izađe napolje.
Ali, ne lezi vraže - žena izvadi mobilni i javi mužu - koji je čekao ispred prodavnice sa detetom - šta se desilo. Muž ga (sa sve detetom u naručju) dočeka ispred vrata i zavali mu šamarčinu. Ovaj, iznenađen šamarom, izgubi ravnotežu i padne ... No, ni to mužu nije bilo dovoljno, pa krene da ga šutira. Okolina navija ... :confused: Da nisu intervenisala dvojica taksista, ko zna da li bi i kad stao. Na sve to kasirka u samousluzi kuka zato što će morati da čisti srču a nije plaćena za taj posao (u celoj frci tip je ispustio flaše piva, koje su se razbile na ulazu u prodavnicu).

Juče je bila nedelja, i pravo osveženje u odnosu na prethodne, sparne dane; dakle - ni vrućine ni stresa na poslu koji bi mogao biti izgovor za ovakve ekscese. Pa šta se to dešava s ljudima?
Kliknite za proširenje...


:hahaha::hahaha::hahaha::hahaha: Pa ovo je samo za smeh. Sta je trazio, to je i dobio!
Drago mi je sto jos ima ljudi koji su voljni da "uce pameti" mada je ovo malo preterano, ali sta da se radi. U kakvom svetu zivimo, dobro da je i ovako. Dosta je bilo vise takvih "snalazljivih" na ustrb strpljivog i postenog sveta!


NeDoDiri:
Ispričaću vam jednu toplu priču od petka(tek da donesem osmijeh na lice)..
U jednoj bočnoj ulici kojom rijetko vozim,po onoj vrućini naletim na malog psa kog je udario nečovjek i nestao..ne pomjerivši ga čak ni sa ceste..budući da tu nema mnogo saobraćaja,stala sam i uniejla ga u auto,nije mogao na nogicu i cvilio je.Odmah sam ga odnijela veterinaru kod kojeg nosim sve svoje male kućne ljubavi i koji je divan čovjek.KAd ga je pregledao,rekao je da će brzo da zaraste i pitao me šta ću sa njim..imam li kome da ga dam.
Bila sam zbunjena jer pored dva psa i mačka ljutog,nemam šansu dovesti ga sebi.Iztašla sam u hodnik da bih nazvala neke ljude za koje sam znala da bi ga željeli,ali bili su na moru.
U tom času iz druge ambulante izašla je starija gospođa koja je tako jako plakala da sam ostala zatečena..svogu starog psa je morala ostaviti da ga uspavaju..bila je neutješna..brzo sam iznijela psića i pružila joj..okrenula je glavu potrešena..objasnila sam joj kako sam ga našla i kako ga moram dati u azil ako ne nađem nikog da ga uzme sebi..
I znate šta..
Uzela ga je,zagrlila snažno i osmijehnula se:)
Kliknite za proširenje...

Divna prica. Bas me je dirnula. Lepo sto se tako zavrsila.:):):):):):):):):):):ok:

P.S. Dobar dan svima.
 
NeDoDiri:
Ispričaću vam jednu toplu priču od petka(tek da donesem osmijeh na lice)..
U jednoj bočnoj ulici kojom rijetko vozim,po onoj vrućini naletim na malog psa kog je udario nečovjek i nestao..ne pomjerivši ga čak ni sa ceste..budući da tu nema mnogo saobraćaja,stala sam i uniejla ga u auto,nije mogao na nogicu i cvilio je.Odmah sam ga odnijela veterinaru kod kojeg nosim sve svoje male kućne ljubavi i koji je divan čovjek.KAd ga je pregledao,rekao je da će brzo da zaraste i pitao me šta ću sa njim..imam li kome da ga dam.
Bila sam zbunjena jer pored dva psa i mačka ljutog,nemam šansu dovesti ga sebi.Iztašla sam u hodnik da bih nazvala neke ljude za koje sam znala da bi ga željeli,ali bili su na moru.
U tom času iz druge ambulante izašla je starija gospođa koja je tako jako plakala da sam ostala zatečena..svogu starog psa je morala ostaviti da ga uspavaju..bila je neutješna..brzo sam iznijela psića i pružila joj..okrenula je glavu potrešena..objasnila sam joj kako sam ga našla i kako ga moram dati u azil ako ne nađem nikog da ga uzme sebi..
I znate šta..
Uzela ga je,zagrlila snažno i osmijehnula se:)
Kliknite za proširenje...

:):):)

Kada mi je, nakon teške bolesti, eutanaziran pas, mislila sam da nikada neću moći da imam drugog. Možda ovde jednog dana okačim priču o njoj. :)
Ta keruša je stvarno bila posebna: i lepa, i inteligenta, i privržena. Odmah smo sklonili sve njene fotografije, jer nas je diralo svako podsećanje na nju. Al, ybg, možeš da skloniš fotografije ali ne i misli iz glave.
Elem ... Izdržali smo manje od dva meseca, i onda uzeli psa. Interesantno, nikad mi nije palo na pamet da ih upoređujem. Svaki pas - drugačiji karakter.
Nove ljubavi ne potiskuju sećanja na stare, a neke ljubavi se, jednostavno, nikad ne ugase.
 
Borac za prava zivotinja:
:):):)

Kada mi je, nakon teške bolesti, eutanaziran pas, mislila sam da nikada neću moći da imam drugog. Možda ovde jednog dana okačim priču o njoj. :)
Ta keruša je stvarno bila posebna: i lepa, i inteligenta, i privržena. Odmah smo sklonili sve njene fotografije, jer nas je diralo svako podsećanje na nju. Al, ybg, možeš da skloniš fotografije ali ne i misli iz glave.
Elem ... Izdržali smo manje od dva meseca, i onda uzeli psa. Interesantno, nikad mi nije palo na pamet da ih upoređujem. Svaki pas - drugačiji karakter.
Nove ljubavi ne potiskuju sećanja na stare, a neke ljubavi se, jednostavno, nikad ne ugase.
Kliknite za proširenje...

:cry: :cry: :cry:


:lol: Kako zalosno! :lol: :lol:

(P.S. Mala sala, naravno da svaki pas ima svoj karakter i da nema uporedjivanja.;) Uostalom, kao i za ljude.)
 
Borac za prava zivotinja:
:):):)

Kada mi je, nakon teške bolesti, eutanaziran pas, mislila sam da nikada neću moći da imam drugog. Možda ovde jednog dana okačim priču o njoj. :)
Ta keruša je stvarno bila posebna: i lepa, i inteligenta, i privržena. Odmah smo sklonili sve njene fotografije, jer nas je diralo svako podsećanje na nju. Al, ybg, možeš da skloniš fotografije ali ne i misli iz glave.
Elem ... Izdržali smo manje od dva meseca, i onda uzeli psa. Interesantno, nikad mi nije palo na pamet da ih upoređujem. Svaki pas - drugačiji karakter.
Nove ljubavi ne potiskuju sećanja na stare, a neke ljubavi se, jednostavno, nikad ne ugase.
Kliknite za proširenje...

Znaš,o tome sam i ja razmišljala tog petka kad sam se vratila,a njih dvojica kao dva smotuljka počeli da skaču od sreće(kao da sam bila odsutna godinama,a ne satima)..pomislila sam: Šta kad se razbole i jednog dana umru ili mi se desi kao i ovoj ženi..i steglo me toliko jako da sam zamalo zaplakala.Ne želim da mislim o tome,ali vjerujem da ću uvijek imati barem jednog psa..drugačijeg ,posebnog na svoj jedinstven način ..i vjerujem da kad jednom osjetimo beskrajnu ljubav koju nam on daruje.da nikad više ne možemo biti cijeli bez jedne takve ljubavi..
 
NeDoDiri:
Ispričaću vam jednu toplu priču od petka(tek da donesem osmijeh na lice)..
U jednoj bočnoj ulici kojom rijetko vozim,po onoj vrućini naletim na malog psa kog je udario nečovjek i nestao..ne pomjerivši ga čak ni sa ceste..budući da tu nema mnogo saobraćaja,stala sam i uniejla ga u auto,nije mogao na nogicu i cvilio je.Odmah sam ga odnijela veterinaru kod kojeg nosim sve svoje male kućne ljubavi i koji je divan čovjek.KAd ga je pregledao,rekao je da će brzo da zaraste i pitao me šta ću sa njim..imam li kome da ga dam.
Bila sam zbunjena jer pored dva psa i mačka ljutog,nemam šansu dovesti ga sebi.Iztašla sam u hodnik da bih nazvala neke ljude za koje sam znala da bi ga željeli,ali bili su na moru.
U tom času iz druge ambulante izašla je starija gospođa koja je tako jako plakala da sam ostala zatečena..svogu starog psa je morala ostaviti da ga uspavaju..bila je neutješna..brzo sam iznijela psića i pružila joj..okrenula je glavu potrešena..objasnila sam joj kako sam ga našla i kako ga moram dati u azil ako ne nađem nikog da ga uzme sebi..
I znate šta..
Uzela ga je,zagrlila snažno i osmijehnula se:)
Kliknite za proširenje...

:sad2:
Rasplakala si me....
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top