Pričamo, dakle postojimo - Arhiva

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
kojote:
"Razumem te i te kako", rekla je Borčica Prava snebivljivom đakonu Kojatkinu, izbezumljenom i besnom zbog njenog vrckanja i zadirkivanja da mu se "nešto nabudžilo ispod mantije".

"Poznajem tu želju, taj poriv da pojedeš onog ko ti se sviđa, zato se radujem kad vidim da muškarac ima dosta mesa. I ti ćeš, nesumnjivo, osetiti obradovanje kad jednom primetiš da sam nabacila koje kilo i da mi je guza veća", bez predaha je pričala i ujedno se lepo zabavljala. "Razumljivo, to da bi nekog rado pojeo ne priznaje se eksplicitno, nego se iskrlješti i ljutito vikne - dođe mi da te pojedem, bludnice! Eto vidiš da razumem tvoj istup. Ali ja razumem i to što snebivljivi pravoslavni vernik odustaje od poriva da pojede dragu osobu, ne može je pojesti kad počinje avgustovski post. Jer kad je post, onda se posti."

"Pored svega, moram priznati da sam prijatno iznenađena proerotskim tonom tvoje pretnje. Zahvaljujući njemu uvidela sam da snebivljivi vernici vrlo dobro shvataju život i da ne treba brinuti za njih. A još do malopre sam strahovala kuda taj put bezrezervne posvećenosti veri, može odvesti snebivljivog iksana, sada znam da sam bila naivna. Ortodoksni vernici brinu o svom duhovnom zdravlju ali ni svoje telesno zdravlje ne zapostavljaju. Ni zdravlje ni potrebe. To mi se sviđa, itekako mi se sviđa, mora se misliti o telu, jer ono je kuća duše."

Glas Borčice Prave je zbog nečega postajao sve tiši i nežniji. "I zato sam spoznala da su đakoni mudri, radosna sam izistinski, i u iščekivanju da budem pojeeedena, takva kakva sam radosna, svu svoju snagu nudim tebi, da što lakše, bolje i mirnije, provedeš dane avgustovskog posta."

Kliknite za proširenje...
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top