Borac za prava zivotinja
Legenda
- Poruka
- 51.037
Zika je bio covek koji nije pridavao mnogo znacaja izgledu. Imao je obicaj filozofski da kaze da je "lepota unutra". Iznad svega je cenio udobnost. Kada je usao u svoj stan, sa zadovoljstvom je osmotrio sobu prepunu casopisa, razlicitih komada namestaja i razbacane odece. lako dan nije bio naporan, osecao se umornim i jedva cekao da se svali u krevet. Vecerasnji razgovor sa lepuskastom uciteljicom stajao ga je zivaca. Samo on zna koliko se savladavao da je ne zgrabi i ne kaze koliko ocajnicki je zeli. Privukla ga je cim ju je prvi put ugledao: dugonoga, culnih usana... Sam Bog zna sta je trazila u ovoj zabiti! Isprva ga je samo fizicki privlacila ali veceras se nesto dogodilo, nesto u njenom zastrasenom, skoro detinjem pogledu, sto je u njemu pobudilo emocije za koje je verovao da su se davno ugasile...
Isto mu se dogodilo i sa Goricom; setio se koliko ga je uzbudjivala njena ranjivost...Zeleo je da je zastiti, da joj pomogne...Nije bilo bitno to sto nije bila zgodna kao Milica; njemu,uostalom, do spoljasnosti i nije bilo previse stalo. Prevario se : uopste nije bila onakva kakvom se predstavljala. Pomalo ga je podsetila na bivsu zenu, Radu, i nakon te spoznaje pomislio je da su sve zene iste i da ce ih zamrzeti. Radu i Goricu vezivalo je jos nesto sto ga je plasilo - ludilo.
Radu je upoznao preko zajednickog prijatelja. Pisala je pesme i prve veceri mu recitovala svoje stihove. Nista nije razumeo, za njega su to bile nepotrebne, apstraktne , nagomilane reci ali mu se ucinilo da je iskrena. Prijatelj mu je o njoj s divljenjem pricao kao o devojci iz "dobre kuce", cednoj, nekonpromitovanoj.
Vencali su se posle nepuna dva meseca poznanstva. Za to vreme iz nje je izvukao svega nekoliko skrtih, hladnih poljubaca i imao je utisak da ih dobija na silu, protiv njene volje. Naprotiv, na recima nije skrtarila; glasno je sanjarila o njihovom domu, srecnom zivotu, deci.
Brak je bio potpuni promasaj. Doduse, savrseno je kuvala, bila izvrsna domacica i uvek vrlo gostoljubiva i prijatna prema njihovim prijateljima. Drugi muzevi su mu glasno zavideli a zene bile Ijubomorne. U slobodno vreme pisala je pesme i aktivno ucestvovala u drustvenom zivotu Malog Vlaznog Okruga. Ali, niko nije znao za njenu hladnocu i – sto je jos gore - za iznenadne, nicim izazvane izlive besa koji su Ziku ispunili sumnjama da sa njom nesto ozbiljno nije u redu.
Sama je olaksala situaciju. Jednog dana mu je rekla da ga napusta i da zauvek odlazi.. Bilo mu je potrebno par godina da je preboli.
A onda se pojavila Gorica. Bas kad se ponadao da je sreo pravu, ona se, srecom po njega, izbrbljala. Pricala je svakakve bljuvotine. Zika je bio konzervativan covek i nisu mu se dopadale nasrtljive zene. A ona je bila upravo takva; osim toga, osecao je da sa njom nesto dublje nije u redu. Psihicki. Nacin na koji je govorila o svoj toj deci...Kao da ih je mrzela... Skoro da je zasluzila da umre. Pre ili kasnije, nekog bi unistila.
Zika se protegnu u krevetu i opet mu se misli vratise na Milicu. Naravno, nije joj sve rekao... Ostatak price sigurno joj se ne bi svideo, pogotovu deo o njemu i Gorici...Bilo je tu vise od par zajednickih izlazaka ali ona to ne bi razumela. Uostalom, shvatio je da, ukoliko je zeli za sebe, nesto mora i da precuti. A zeleo je - po svaku cenu. U ovom gradicu Bogu-iza-ledja, to je bila njegova poslednja sansa.
Isto mu se dogodilo i sa Goricom; setio se koliko ga je uzbudjivala njena ranjivost...Zeleo je da je zastiti, da joj pomogne...Nije bilo bitno to sto nije bila zgodna kao Milica; njemu,uostalom, do spoljasnosti i nije bilo previse stalo. Prevario se : uopste nije bila onakva kakvom se predstavljala. Pomalo ga je podsetila na bivsu zenu, Radu, i nakon te spoznaje pomislio je da su sve zene iste i da ce ih zamrzeti. Radu i Goricu vezivalo je jos nesto sto ga je plasilo - ludilo.
Radu je upoznao preko zajednickog prijatelja. Pisala je pesme i prve veceri mu recitovala svoje stihove. Nista nije razumeo, za njega su to bile nepotrebne, apstraktne , nagomilane reci ali mu se ucinilo da je iskrena. Prijatelj mu je o njoj s divljenjem pricao kao o devojci iz "dobre kuce", cednoj, nekonpromitovanoj.
Vencali su se posle nepuna dva meseca poznanstva. Za to vreme iz nje je izvukao svega nekoliko skrtih, hladnih poljubaca i imao je utisak da ih dobija na silu, protiv njene volje. Naprotiv, na recima nije skrtarila; glasno je sanjarila o njihovom domu, srecnom zivotu, deci.
Brak je bio potpuni promasaj. Doduse, savrseno je kuvala, bila izvrsna domacica i uvek vrlo gostoljubiva i prijatna prema njihovim prijateljima. Drugi muzevi su mu glasno zavideli a zene bile Ijubomorne. U slobodno vreme pisala je pesme i aktivno ucestvovala u drustvenom zivotu Malog Vlaznog Okruga. Ali, niko nije znao za njenu hladnocu i – sto je jos gore - za iznenadne, nicim izazvane izlive besa koji su Ziku ispunili sumnjama da sa njom nesto ozbiljno nije u redu.
Sama je olaksala situaciju. Jednog dana mu je rekla da ga napusta i da zauvek odlazi.. Bilo mu je potrebno par godina da je preboli.
A onda se pojavila Gorica. Bas kad se ponadao da je sreo pravu, ona se, srecom po njega, izbrbljala. Pricala je svakakve bljuvotine. Zika je bio konzervativan covek i nisu mu se dopadale nasrtljive zene. A ona je bila upravo takva; osim toga, osecao je da sa njom nesto dublje nije u redu. Psihicki. Nacin na koji je govorila o svoj toj deci...Kao da ih je mrzela... Skoro da je zasluzila da umre. Pre ili kasnije, nekog bi unistila.
Zika se protegnu u krevetu i opet mu se misli vratise na Milicu. Naravno, nije joj sve rekao... Ostatak price sigurno joj se ne bi svideo, pogotovu deo o njemu i Gorici...Bilo je tu vise od par zajednickih izlazaka ali ona to ne bi razumela. Uostalom, shvatio je da, ukoliko je zeli za sebe, nesto mora i da precuti. A zeleo je - po svaku cenu. U ovom gradicu Bogu-iza-ledja, to je bila njegova poslednja sansa.
