Pričamo, dakle postojimo- Arhiva II

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
i smarate.....cile, niko..nego mi dosadno t :Re... :Re ..i slab ti je taj partner...3 nedelje samo igra pokrer za tobom....trebalo da pređe odavno na neki viši nivo.. ( :
nensi, to nije čudno, samo bi trebalo da podesiš.. ;)
Dule, spremaš se za posetu njenim roditeljima...meet the parents..nemoj samo da ubiješ tastovog mačka.. :hahaha:

fuj, odvratnog li vremena...



joj, kakav je car http://forum.krstarica.com/album.php?albumid=888&pictureid=52070
 
Poslednja izmena:
moonja:
a golum se zove.?? baš je gadan... ne znam što, onako kako ih jevreji crtaju i priče o njima,čak su simpatični..doneo sam jednog iz praga, kupio u jev. četvrti ;)

da, pa da...šika, fragolan...biće tu još likova, slutim ..jedan novi muški.. ;)

a ovo sa namigivanjem stalno. ;) .ko da imam tikove... haha
Kliknite za proširenje...

Ima jos kandidata za listu najgorih smajlija (btw.vidim da ti je problematika posete buducoj tazbini bliska sudeci po gornjem pismu :mrgreen: )

elem :rtfm: :kolac: :sad2: :ok::rumenko: :dontunderstand: :ceka: :kpozdrav: :zurka: :flert:


I tako dalje.
Novogodisnji su najbolji z:)

Dobar dan z:)
 
moonja:
e, da popijem kaficu sa doolencetom.. bardan, duki..... :kafa:
ma, doole doodoole..ja sam upoznao i gotovo sad, sad je red na tebe... žifeli! :pivce:
Kliknite za proširenje...

Heh...nisi jedini...Dule,Dule...samo da znas sta te ceka :mrgreen:.

oklagija1957.jpg
[/URL][/IMG]

Moze fuka...bata monjo...evo ja si napravio ovu sminkersku...iz kesice...nesto mi je merak na nju :).
Sta ima?
 
LBarbara:
Ovog da niste trpali u isti koš sa ostalima ":ceka:"....meni najdražeg..:cool:

Tako je sladak...:zaljubljena:
Kliknite za proširenje...

Kog najdrazeg,barbi?

moonja:
:ceka: je baš lep
bata boki, i ja pijem te instant kafe



:lol:kako mu se tresu usta.. ..veverice DA ( :
Kliknite za proširenje...

Nista nisam skontao na onom kvizu...prvi put na srecu 30 i drugi put 80...sta,cega...pojma...Duhl daj neko objasnjenje.
Munjo mogu ti reci da ove kafice i smekaju...razmisljao sam da si kupom Nespreso masinicu...kafe smekaju vise nego NAJBOLJE ali imam vec jednu masinu za kafu tako da ne znam gdje bi onda sa novom pa sam odustao do sledeceg rodjendana.
 
UBISTVO U MALOM VLAŽNOM OKRUGU
- nastavak - (zinat Moonji)


Mali Vlazni Okrug se valjao u prasini a sunce je nepodnosljivo tuklo u oci.
"Izvrsno vreme za lencarenje", bilo je prvo sto je Milica pomislila kad je otvorila oci. No,dan joj je bio pun obaveza i nije bilo vremena za opustanje.
Ljudi su je u prolazu pozdravljali, kao da je tu bila rodjena i oduvek zivela medju njima. Uprkos ubistvu, bilo je to prijatno mesto sa puno ljubaznih ljudi. Ipak, neko od njih je imao necistu savest i okrvavljene ruke, mislila je. Ko? Mali, dezmekasti bakalin koji joj svakog jutra klima glavom u znak pozdrava? Stara gospodjica koja ceo dan provodi naslonjena na prozor kao da nesto ili nekoga iscekuje? lli mesar koji joj seretski namiguje? A mozda to uopste nisu tako prijatni Ijudi vec psihopate; mozda je bakalin voajer koji nocu proviruje u tudje kuce...lli usedelica Djordjevic boluje od verskog ludila pa ubija raspusne mlade uciteljice? A mesar je skriveni sadista? "Kojesta", pomisli Milica. "Oni su obicni ljudi kakvih svuda ima..."
"Dobro jutro", prekinu je u razmisljanju Izvorinkin glas.
Okrenu se i ugleda koleginicu koja je za ruku drzala ruznog, suvonjavog decaka.

"Da te upoznam: ovo je moj sin Mirko", rece Izvorinka ponosno. "Mirko, pozdravi novu uciteljicu."
Decak stidljivo rece piskutavim glasom: " ' Bro jutro."
Milica ga pogleda. Uopste nije licio na majku. "Ovaj decko je nesrecan...", pomisli,..."nesrecan je jer je ruzan ili obrnuto." U skoli je vec bila nacula nesto o tome da je Izvorinkin muz voleo da pije i pretpostavljala je da je to uzrok nezadovoljstva koje se moglo procitati u detetovim ocima. S iznenadnim sazaljenjem pomilova njegovu kustravu kosu i nezno rece: "Bas mi je drago sto sam te upoznala, Mirko."

Nastavili su utroje do skole. Izvorinka ju je zamarala svojim neprekidnim brbljanjem; divila se Milicinoj kosi, odeci i primecivala na njoj svaki detalj s pomalo, kako se ovoj to cinilo, usiljenim divljenjem. Na ulazu se skoro sudarise sa Petrom.
"Dobro jutro, koleginice", doceka ih njegov melodican glas od koga su Milicu podisli
zmarci. Izvorinka je odjednom postala preterano vesela i Milica pomisli kako je jutros cudna i sasvim drugacija od one Izvorinke koju je poznavala vec nekoliko dana. Stajali su svi zajedno nekoliko trenutaka u tisini a zatim Izvorinka rece da vec kasni i ulete u skolsku zgradu. Milica pomisli da je to dobar trenutak da zaobidje Petra ali joj on prepreci put.
"Imam utisak da me izbegavate. Mogu li znati zasto?", upita je kroz osmeh.
"Ne", promuca ona, "cini vam se...Nisam imala nameru..."
"Odlicno", rece on veselo, "vec sam mislio da me ne podnosite.Pa, kad vec nisam bio u
pravu, zasto posle casova ne bismo otisli negde na pice? lli mozda na rucak?"
"Danas ne mogu, zaista."
"Zbog naseg predsednika opstine?" Videvsi njen smrknut pogled, on produzi, smeskajuci se: "Hajde, hajde...Ne ljutite se...Nisam zeleo da vas uvredim...Ovo je malo mesto, sve se brzo procuje..."
Milica se pitala zasto nije u stanju da bude gruba prema njemu. Olicavao je sve ono sto
je ona toliko mrzela: oholost, samouverenost, cinizam...Sva njena drska recitost bi se
rasplinula cim bi joj se on obratio. Zelela je da se okrene i ode a umesto toga je kratko
prosaputala: "Sutra."
On podize jednu obrvu. "Glumi iznenadjenje", pomisli Milica, "i tako me tera da se
osecam jos bednije."
"Dakle, sutra". Zvizducuci, Petar se okrete i udje u skolu.
Ona je ostala da stoji napolju. Haljina joj je bila natopljena znojem a niz lice su joj se slivale graske. Drhtala je od besa i nemoci. Okrete se i iza sebe ugleda malog Mirka kako, naslonjen na drvo, grize jabuku. "Sve vreme je bio tu i prisluskivao ", shvati i zatim mu doviknu: "Mirko, brze...Zakasnices na cas!" On baci ogrizak i prodje tik pored nje, usput joj dobacivsi jedan skiljav pogled kroz debela stakla naocara. Taj pogled se Milici ucini nekako prekornim.

***

Padala je kisa a ona je trcala izranavljenim nogama po ostroj, trnovitoj travi. Iza nje je
neko dahtao i skoro da je dodirivao dugim,vlaznim prstima. Trcala je u susret Blagoju.
Disanje iza nje bivalo je sve jace i blize. Nije imala kud. Disanje je bilo zlokobno a tajnoviti koraci iza nje sve brzi. Hitala je u sigurno narucje. Svuda oko nje je bio neprijateljski mrak.
"Hajde, hajde...Sutra", odzvanjao je glas Blagoja. lli je to bio Petar? Nije vise bila sigurna. I pre nego sto je stigla do njega, pocela je da propada u ambis. Padala je...padala a lice joj je udaralo o ostre ivice...

Milica je otvorila oci, trepcuci na granici sna i jave. Lezeci u krevetu bolnog i umornog
tela, deprimirano i pomalo zbrkano je razmisljala o neminovnosti svojih kosmara.
Tromo ustade iz kreveta i podje u kupatilo. U ogledalu spazi tamne kolutove ispod ociju i
kosu koja je licila na zapustenu periku. Skide mokru spavacicu i stade pod tus. Tek sto
su joj prvi mlazevi vode dodirnuli kozu, zacu telefon. Bosa pretrca preko debelog, mekog
tepiha.
Halo?"
" Halo, duso...", zacu dobro poznati glas. Majka! Cak je i ovde uspela da je pronadje. S
gorcinom pomisli na majcinu nametljivu upornost. "Kad nesto mnogo zelis, dovoljno je da se samo malo potrudis pa ces to i dobiti. Nema nedostiznih i nemogucih stvari", imala je obicaj da kaze g-dja Zivanovic.. A koliko je to u njenom slucaju bilo tacno, Milica je iskusila na sopstvenoj kozi.
" Sta zelis?", upita je hladno.
" Duso, brinula sam se...Nisi se javljala...Na kraju krajeva ,ja sam ti majka..", gdja Zivanovoc je nastavila sada vec pomalo placnim glasom..
"Majka!", pomisli cinicno Milica, osetivsi kako je preplavljuje bes. Zar se to
samodopadno, samozivo bice uopste moze nazvati majkom? Ona, koju je Milica od svoje
sesnaeste godine oslovljavala imenom, jer je gospodji Zivanovic godilo da je smatraju
njenom starijom sestrom.
" Vec smo jedna drugoj rekle sve sto smo imale...",rece u slusalicu.
"Milice, ovde je neko ko zeli da razgovara sa tobom.." Iz daljine se culo neko suskanje a
zatim Milica zacu Blagojev glas, glas u koga je bila zaljubljena, glas koji ju je izdao i glas od koga joj je i sad, posle svega, srce brze zakucalo.
Spusti slusalicu i zavali se u fotelju. Osecala je da je preplavljuje mucnina.

Milica je poticala iz bogate i ugledene porodice.. Slabo se secala stvari iz najranijeg detinjstva a posebno rodtelja. Nije imala ni brace ni sestara a oko njenog vaspitanja brinula se baka ,oceva majka - veoma konzervativna i stroga. Kada je Milici bilo deset godina, otac je iznenada umro od izliva krvi u mozak. Tada se majka, na opste cudjenje, od lepuskaste,elegantne zene transformisala se u ekstravagantnu, uspesnu, seksipilnu i bogatu udovicu. Nakon pristojnih godinu dana od muzevljeve smrti, njena majka je u javnosti pocela da se pojavljuje sa drugim muskarcima. Milici se nije dopadala ta nova majka. Imala je utisak da su se jos vise otudjile.Ubrzo nakon oceve smrti umrla je i baka, pa se Milica osecala jos usamljenije. Rasla je u zatvorenu, tihu devojcicu.
Subotom je tetka dolazila po nju i odvodila je u svoju kucu van grada. Kada je Milica pokusala da negoduje jer se tamo smrtno dosadjivala i jer je bila zeljna da zajedno s majkom provede vikend, gdja Zivanovic bi zaverenicki izmenjala poglede sa tetkom, pogladila Milicu po obrazu svojim tankim,negovanim prstima i rekla: "Ali mila...Godice ti cist vazduh. To je dobro za tvoje zdravlje..."
Po povratku bi zaticala svoju majku jos blistaviju,lepsu i leprsaviju. lako je imala
svega dvanaest godina, u kuci je osecala miris muskarca. Majka je stalno bila u nekom
stanju lake napetosti, skakala na svako zvono telefona i neprestano se posmatrala u
ogledalu. Kada je Milica napunila sesnaest godina, jedne veceri, cesljajuci ispred ogledala svoju bujnu kosu boje tamne rdje, majka je rekla: "Duso, vreme je da odrastes i shvatis neke stvari...Mislim da treba da prestanes da me zoves "mama". Uostalom, ti i ja bas licimo, kao sestre, zar ne?"
Milica je bila uzasnuta.
"Tek mi je cetrdeset, duso...Bicemo kao drugarice, svuda cemo izlaziti zajedno..."
To je bio njihov najintimniji razgovor u zivotu. Nakon toga, Milica je pocela da je
oslovljava pravim imenom: Stefanka.
 
Stefanka je ispunila obecanje: vodila je Milicu svuda sa sobom ali su Milici ubrzo dojadili ismucili se ti zajednicki izlasci. Pored majke se, mada u najbolje odabranoj
garderobi, Mendi osecala sicusnom i neuglednom. Radije je ostajala kod kuce, citala, ucila i sanjarila.
Kako su godine prolazile, gdja Zivanovic je gubila prvobitnu mladalacku svezinu ali je i dalje plenila sve oko sebe.
Kada je Milica upoznala Blagoja, znala je da je nasla svog princa na belom konju. Ocajnicki se zaljubila. On je bio prvi muskarac koji ju je dotakao i kada je to shvatio, bio je zacudjen jer je imala vec toliko godina, jer je bila lepa i zivela u ovom vremenu. Zbog toga ju je voleo jos vise, kako je govorio.

kissing_965824.jpg



Dugo je izbegavala da ga upozna sa majkom jer je znala da ce mu se ona uciniti prizemnom . No, kada se to ipak dogodilo prilikom jedne zvanicne vecere, gospodja Zivanovic je pohitala za njom u toalet da bi joj na licu mesta predocila svoje utiske o Blagoju. "Duso, on je tako STRASNO zgodan...", rekla je ,mazuci usne jarkocrvenim ruzem."Samo pazi da nije neki lovac na miraz..." Pre nego sto je Milica ista izustila, majka je nastavila: "Veruj mi.Ja bar poznajem muskarce..."
Nakon što su se vratile na veceru, Milica se osecala jadno: «Mozda je mama bila u pravu.
A sta ako on ne voli mene, vec moj novac?»
Tek posto ju je Blagoje ispod stola uhvatio za ruku, opustila se i odagnala misli. Ne
njen Blagoje...On je drugaciji...
Stefanka je cele veceri bila, po obicaju, u centru paznje. Tog dana je bila u posebno dobroj formi: kosa joj je bila raspustena i uvojci su joj nemirno padali na celo.

Jednostavna crna haljina isticala joj je belinu koze i raskosne grudi.

decolte0.jpg

:zper:

Samo iskusno oko moglo je primetiti koliko je truda oko sminkanja bilo potrebno da bi se lice podmladilo.
Dok ju je pratio kuci, Blagoje je pricao: "Majka ti je fantasticna! Kad samo pomislim da su ona i moja majka priblizno istih godina...lzgleda kao tvoja starija sestra." Videvsi
nagovestaj suza u Milicinim ocima i njeno smrknuto lice, nasmeja se. "Ipak, za moj ukus
previse je napadna". Zatim je nezno poljubi, jezikom otare suze koje su se kotrljale niz
njene obraze i zaljubljeno prosaputa: "Volim te. Cenim tvoju skromnost. Nikada nisam
voleo nijednu zenu kao sto volim tebe."
To vece Blagoje i ona su odlucili da se vencaju. Taj dan je bio najsrecniji u njenom zivotu.

Nedelju dana kasnije, vrativsi se ranije sa posla, zatekla je Blagoja i svoju majku kako
se ljube. Ne primetivsi njen dolazak, njen princ je mrsio Stefankinu kosu i saputao joj u vrat:
"Volim te kao sto nisam voleo ni jednu zenu. Za mene si idealan spoj lepote i odlucnosti.
Zelim te zauvek..."

Nakon toga Milicin zivot krenuo je nizbrdo. Slom zivaca, bolnica, majcine posete,
izvinjenja, beskrajne samoanalize na grupnim terapijama, cackanje po detinjstvu, licnosti
njenog oca, majke...Jedini pravi lek bio je pobeci sto dalje.
Milica se ,gola,i jos uvek mokra, zgrcila na fotelji i prekopavala po svojim sumornim
uspomenama. Osecala se umornom i odlucila da nastavi da se tusira. Posle toga ce obuci
najlepsu haljinu i dovesti se u red. Danas je imala vazan sastanak, sastanak sa Petrom
i bila je nestrpljiva da sazna kako ce na nju delovati njegova slicnost sa
Blagojem, pogotovu nakon ovog razgovora sa majkom. Bilo je vec krajnje vreme da se
suoci sa stvarnim zivotom.

(nastavice se sutra, ako bude zainteresovanih)
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top