Ujutru je odlucila da nazove Ziku i sve mu isprica. Nadala se da ce joj casica
razgovora pomoci da prebrodi utiske od prosle noci.
Tacno u pet cekao ju je ispred skole. Otisli su u obliznji kafic.
"Ziko, htela bih da mi pricate o Gorici", odmah je rekla.
"Ja?", zacudio se.
" Zasto ne vi?"
"Bolje da pricate sa vasim kolegom Petrom. Oni su se intimnije poznavali."
Milica je osetila zalac ljubomore.
Zika nervozno zapali cigaretu. Ona primeti da ga je ova tema uznemirila. Ali zasto? Sta se njega to sve ticalo? Pogleda ga upitno.
"Dobro, kad vec hocete...Cucete pricu."
Posle kratke pauze, nastavio je:"Probao sam sve da je sarmiram. Uspeo sam samo da je par puta izvedem na veceru i to je bilo sve."
"Iz prica bi se reklo da je ta Gorica bila fatalna. Prvo Petar, sad vi... Kome je jos pomutila mozak?"
Zika je nezno uze za ruku: "Ovo je malo mesto. Sve vrvi od udatih zena. Slobodne su ovde prava atrakcija."
"Dobro, Ziko. Pricajte dalje."
"Nema dalje. Medju nama je puklo i pre nego sto je pocelo. Prestala je da mi se dopada."
Milica se cinicno nasmeja: " Izvorinka i moja majka tvrde da su svi muskarci isti. Kada dobiju sta zele, izgube interes."
Zika se namrgodi. "Nemojte verovati bas u sve sto vam Izvorinka kaze...Uostalom, nije ono sto mislite. Kada sam je upoznao Goricu, delovala je tako mlado i ranjivo. Ovde je bila tek sest meseci i nije se ni sa kim druzila. Bar sam tada u to verovao. Zatvorena, skromna, neugledna...Probudila je moje "ocinske instinkte". A onda je,vrlo brzo, pokazala drugo lice." Uzdahnuvsi duboko, nastavi tise: "Milice, ona je bila lukava i bezobzirna, pokvarena do srzi. Kada je shvatila da sam je prozreo, prekinula je da glumi i rekla mi najprljavije stvari koje sam ikada cuo iz necijih usta. A posle sam spoznao da je u isto vreme igrala igru sa Petrom."
"Sta vam je to tako ruzno rekla?"
"Neke stvari iz svog zivota. Mislim da nije imala nameru da mi ih kaze. Verovatno joj je izletelo.."
Milica pomisli na svoj jucerasnji razgovor sa Leposavom i Izvorinkom. Da li su i one znale? Mozda su slutile da se ispod tihe spoljasnosti krije neki mister Hajd? A Petar? On je morao znati. Sta li je nasao u Gorici? Je li bila nesto posebno? A ipak, od njene smrti je proslo svega tri meseca a on ni najmanje ne izgleda kao da pati..
Zika prekinu njene misli. "I to je sve. Milice, nemojte verovati samo mom sudu. Mozda sam ja pristrasan jer me je povredila. Cinjenica je da je bila odlicna uciteljica, s najboljim preporukama, da je mnogo ucinila za skolu i ovdasnju decu. Kakva god da je bila, sad je mrtva i treba je ostaviti na miru".
Nesto u njegovom glasu natera Milicu da ga osmotri. Pogled mu je bio otsutan a na celu mu se urezala duboka bora; bila je sigurna da se upravo prisecao NECEGA u vezi sa Goricom. Popodnevno sunce titralo mu je na licu i tek sad je mogla da primeti cetvrtastu energicnu bradu i ponesto surov utisak sto su ga ostavljale cvrsto stisnute usne. "On pati", pomisli Milica, "zbog neceg pati a ne zeli to da mi otkrije."
"Ziko, reci cu vam nesto zbog cega cete pomisliti da sam luda, ali ja to vise ne mogu da drzim u sebi."
"Hrabro napred."
"Neko je nocas bio u kuci."
A onda je iz nje potekla bujica reci. Opisala mu je svaki detalj, svaki sum, izostavljajuci jedino kosmar. Zika ju je pazljivo slusao, sledjenog izraza lica. Cigareta mu je dogorela do prstiju. Na kraju price Milica ga obeshrabreno pogleda. "Znala sam da mi necete poverovati. Kad samu sebe slusam, zaista zvuci suludo, pogotovu kad se zna da je Goricin ubica uhvacen."
U trenutku kada je izgovorila poslednju rec, znala je da nesto nije kako treba. Upitno pogleda u Ziku i po njegovom izrazu ocijuj pre nego sto je bilo sta rekao, znala je gde je greska.
"Nije."
Skoro da je zavristala. "Sta hocete time da kazete? I vi me pustate da pola sata pricam o tome kako me neko proganja u sopstvenoj kuci i da se pri tom osecam kao budala?!"
"Smirite se! Ljudi nas gledaju!"
"Bas me briga! Ziko, ja se tamo ne vracam!"
On je uhvati za ruku. Ramena su joj se grcevito tresla.
"Slusajte me pazljivo. Smatram vas dovoljno jakom da mozete da prihvatite ono sto cu vam reci. Ali prethodno morate prestati s placem jer cete i mene zaraziti."
Zika zavuce ruku u dzep. "Evo", rece, i pruzi joj izguzvanu maramicu. Ona je poslusno prihvati i obrisa oci.
"Dakle", zapoce Zika, " Pocetkom jula smo pritvorili izvesnog Lazu
, lokalnog cudaka. Kod njega je pronadjeno nesto novca i Goricina zlatna narukvica. Sve je priznao. I ranije je bio osudjivan , doduse - zbog sitnih kradja. To mu je bila prva provala i ubistvo. Danima pre zlocina ju je posmatrao...Mislio je da ce mu biti lako jer je zivela sama."
Milica se strese. Ruka joj je joz uvek pocivala u Zikinoj i on je stisnu jos cvrsce.
"I - tako. Usunjao se jedne kisne veceri kroz prozor u hodniku .Malo je procunjao po kuci,pronasao nesto hrane u kuhinji a zatim krenuo na sprat. Ispreturao je fioke,pokupio novac a onda je ubio udarcem kamena u glavu. Oruzje nije pronadjeno. Navodno ga je bacio u reku.
Sve se poklapalo. Pravda je zadovoljena. Pronadjeni su tragovi Goricine krvi na njegovoj odeci, on je posedovao njenu narukvicu, priznao je zlocin a, osim toga, psihijatrijska vestacenja su potvrdila da je neuracunljiv. Posle toga poslat je u azil iz koga vise nikada nece izaci."
Milica primeti tracak ironije u njegovom glasu.
"Ali tu nesto nije pasovalo. Sta je trazio u kupatilu i zasto je ubio zenu koja ga najverovatnije od suma vode nije ni cula? Cak i da ga je cula, zar on ne bi pokusao da pobegne?"
"A zasto je onda priznao zlocin?", upita Milica.
"Verovatno jer mu niko u tom trenutku ne bi poverovao da je neduzan, a mozda je u tome video sansu da postane slavan, da mu se ime nadje na naslovnim stranicama
"Presli smo na "ti" a da nismo ni primetili", primeti ona.
"Smeta li ti?"
"Ne". Bila je iscrpljena da bilo sta vise kaze. "Vodi me kuci, molim te."
Kasnije, u krevetu, Milica je uhvatila sebe kako razmislja o Ziki. Njihov odnos je dobio
novi kvalitet. Obecao je da ce je cuvati. Licno ce motriti na kucu ako zatreba. Sjajan je.
Nije zelela vise da razmislja o Gorici i ubistvu... Ove noci spavace mirno, bez snova - kao
mrtva.
Napolju, neko je pomislio da ce kucka dobiti sta je zasluzila.
I pritom sam ostala bez omiljenog kisobrana, kojim se vetar malko poigrao.
