Pričamo, dakle postojimo- Arhiva II

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Narednih par sati Milica je posvetila raspakivanju i razmestanju stvari. Kuca joj se cinila dovoljno udobnom. U sedam sati se istusirala i obukla. U pola osam Žika se pojavio na vratima.
"Zeleno vam prekrasno stoji", bilo je prvo sto joj je rekao a zatim joj je u ruke nespretno pruzio buket ruza. I on je izgledao bolje. Crni sako je opticki smanjio nagomilano salo oko struka a oko sebe je sirio prijatan miris kolonjske vode.
Nesto kasnije sedeli su u intimnom lokalu pod imenom "Kod malog raja" i pili vino.

drinking%20wine%20couple.jpg


"Recite mi iskreno, Žiko, cemu ovaj poziv na veceru? Je li to briga za novog sugradjanina ili nesto drugo?"
"Recimo: i jedno i drugo i trece."

Milica ga vragolasto pogleda.
"Vase lepe oci prosto me mole da im otkrijem tajnu ovog pozivaq", veselo rece Žika, "ali
ja cu im nekako odoleti.?"
"Zar mi nikada necete otkriti tu tajnu?."
"Hajde, Milice, cemu ta gluma? Vrlo dobro znate da ste mladi, zgodni i sigurno vam nije
prvi put da vas muskarac izvodi na veceru."

Ostavila ga je u tom uverenju.lonako joj ne bi poverovao. Naravno,ko i bi? Milica rece:
"Pricajte mi radije o sebi."
"Nema tu sta da se prica. Imam trideset osam godina, razveden sam, nemam dece i vi mi
se svidjate. Imate li nesto protiv toga?"

Milica ga pogleda. Pri svetlosti sveca izgledao je zgodno a u ocima mu je titralo
divljenje. Od te spoznaje zastade joj dah.
"Reci cu vam kratko, Žiko", progovori gotovo nezno. "Dragi ste, ali ja trenutno ne zelim
nikakvu vezu.Sve ovo je prebrzo. Ovde zelim samo da radim i da..."
"Zaboravite?"

Bila je zatecena. Potcenila ga je; uopste nije bio glup.
"Da", rece mu."Prevashodno to. Budimo prijatelji."
"U redu. I to je nekakav napredak u odnosu na nas prepodnevni susret."

Oboje su se nasmejali. Atmosfera je bila opustena. Milicu je obuzelo neko euforicno osecanje srece. Eto, napokon je tu, pocinje novi zivot. Žika joj je pricao o sebi, bivsoj zeni i propalom braku, o zivotu u Malom Vlažnom Okrugu, a zauzvrat nije trazio nista.
Vec je bila prosla ponoc kada ju je dovezao do kuce. Na njeno zadovoljstvo, nije ni pokusao da je poljubi. Samo joj je rekao da na njega uvek moze da racuna. Milica vec mesecima nije bila tako spokojna. Te noci spavala je kako nije citavu vecnost
pre toga.
 
Nevo, sad obrati pažnju na imena. :zper:


Ujutru se javila upravniku skole. Ljubazni, stari gospodin Marjanović primio ju je u svojoj kancelariji i ponudio picem. "Zelim vam dobrodoslicu i iskreno se nadam da ce vam se kod nas svideti." Zatim ju je odveo u zbornicu gde se nalazila vesela grupica Ijudi sakupljenih oko stola na kome se nalazio tanjir pun sendvica.

"Ovo je nasa nova koleginica, Milica Živanović", ljubazno je predstavio.

"Ah, tako mi je drago", zacvrkuta omanja zena srednjih godina. "Ja sam
Leposava i predajem knjizevnost. Upravo slavimo jedan rodjendan. Dodjite, pridruzite
nam se."

Milica pusti da je zena odvuce do stola i sa zadovoljstvom prihvati ponudjeni sendvic.
Svi su bili razdragani. "A sad da vas upoznam sa nasim slavljenikom", rece bucna Leposava, drzeci pod ruku visokog, zgodnog, plavokosog muskarca.
"Drago mi je. Ja sam Petar i predajem muziku", progovori dubok, topao glas.

Milica podize pogled. Da li je moguce? Ali, ne... to nije bio Blagoje a ipak... Isti plavi
pramen kose na celu, ista cetvrtasta brada, osmeh... Samo su oci bile mekse,toplije.

scruffy-blond-guy.jpg


U trenu joj kroz mozak prelete sve ono sto se dogadjalo poslednjih godinu dana; od
iznenadne navale osecanja oci joj se napunise suzama a ruka u kojoj je drzala tanjir vidno
je zadrhtala.

"Je li sve u redu? Da li vam je dobro?", zacu Petra kako govori.
Jedva se usudila da ga pogleda. "Ne, sve je u redu."
"Ucinilo mi se da vam je pozlilo."
Skupila je snagu i pomalo usiljeno se osmehnula. "Jos uvek sam umorna i glava mi je
prepuna utisaka."

Prisla im je mlada zena sa smedjom pundjom. "Zdravo, ja sam Izvorinka Popović. Nadam se da cemo se nas dve druziti."
Milica je pogleda. Bile su priblizno istih godina. Izvorinka bi mogla biti zgodna da se nije oblacila suvise staromodno. Na ovoj vrucini lice joj je bilo znojavo, plave oci su mogle biti prekrasne da nisu bile tako umorne i tuzne. Osecala je da je ova zena nesrecna i da joj je potrebno necije drustvo. Zato joj sa osmehom odgovori: "Svakako. Bicemo drugarice."
Sve vreme je na sebi osecala Petrov pogled. Nije se usudjivala da mu uzvrati. Njegovo prisustvo ulivalo joj je nespokojstvo.

Skola joj se dopala.

U toku dana je upoznala i ostale kolege, ali su joj Leposava i Izvorinka bile najsimpaticnije. Petra je srela nekoliko puta u hodniku skolske zgrade i svaki put nije mogla da se otme utisku da srece Blagojevog dvojnika. Za nju je to bilo izuzetno bolno.

Te veceri Milica je opet izasla sa Žikom. Pitala se nije li to previse ali joj je bio potreban neko kao on. Ma koliko se trudila, nije uspevala da izbaci Petra iz glave. Slike iz proslosti su se mesale sa sadasnjim. Žika je pokusavao da je oraspolozi ali je na kraju otvoreno pitao: "Ne znam sta je u pitanju Milice, ali voleo bih da vam pomognem. Vec sam vam jednom ponudio svoje rame".
Kako da mu kaze? Da li bi shvatio? Bilo je prerano. Pokvarila bi utisak koji je ostavila na njega: mlada, neiskusna uciteljica koja je ovde dosla da preboli mladenacku Ijubav. I da li je to uopste daleko od istine? "Ne, Žiko, umorna sam za pricu. Ne ljutite se, ali zelela bih kuci."

Prvo sa cim se susrela kad je otvorila ulazna vrata bilo je sopstveno lepo, zajapureno lice. Pade joj na pamet da se to ogledalo zaista nalazi na glupom mestu. Uostalom, u kuci ih je ionako bilo previse: u kupatilu, u spavacoj sobi, cak i u kuhinji...Pitala se kakva je bila ta Gorica. Da li je bila narcisoidna? Milica odjednom pozele da sazna nesto o svojoj prethodnici. To ce joj bar malo odvratiti misli od Blagoja. Ali kako? Niko do sada nije spomenuo njenu prethodnicu. Nije mogla ici od jednog do drugog i cackati po tudjem zivotu. A onda se seti: pitace Žiku .

nastaviće se ...
 
Poslednja izmena:
Borac za prava zivotinja:
Aaaaa .... :lol::lol::lol:

Odlično. Ali, videćemo da li je tako...

Nego, imamo Peru (Petra) i Žiku ... Fali nam Laza. Moram i njega da ubacim. :think:
Kliknite za proširenje...

Laza je čudni komšija koji živi prekoputa, i sve posmatra kroz polumasnu zavesu... O njemu se pričaju najneverovatnije priče: da je manijak, i čudak.....da u dvorištu sahranjuje mrtve mačke. Laza je vide nekog kako se muva oko Goricine kuće ali kao i svaki svedok biće utepan u jednoj od epizoda.....
Može?
 
Borac za prava zivotinja:
Jedna moja drugarica iz o.š se zvala Izvorinka. :neutral:

Nastavak sledi sutra. Oči mi ispadoše, a dobila sam i žulj na desnom kažiprstu. :lol:
Kliknite za proširenje...
Možda je trebalo da u priču udeneš i Lazu, da ti liže prstić kao i sve buduće žuljiće i ranice. :lol:

Ničeg nema lepšeg, za pisca, od spontanog aplauza. :klap:

edit: Ne bi bilo zgoreg da ti čitava kafana aplaudira.
 
Poslednja izmena:
ludopileglodjekosku:
Laza je čudni komšija koji živi prekoputa, i sve posmatra kroz polumasnu zavesu... O njemu se pričaju najneverovatnije priče: da je manijak, i čudak.....da u dvorištu sahranjuje mrtve mačke. Laza je vide nekog kako se muva oko Goricine kuće ali kao i svaki svedok biće utepan u jednoj od epizoda.....
Može?
Kliknite za proširenje...

Fenomenalno.

Laza izgleda ovako?:think:

ps99-012-NS.jpg
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top