Превирања у Украјини

[Пресретач]

 

[Hombre 01]

И не замерам му

Они не могу да схвате да нас не можеш да погодиш тиме што ћеш да нас зовеш четницима или да нам качиш Слобу.
Првим можемо само да се поносимо, а што се тиче Слобе , њега само Срби имају права да прозову за кривицу, они свакако не.

Vuče, možemo da pričamo i kritikujemo Slobu sa pravom. Ali da se ne zaboravi možda i jedini njegov pozitivan potez.
Nije potpisao Rambuaje. Polako počinjem da sumnjam i u samog sebe.....Šta je gore.... Rambuaje ili ovo sada.???!!!

 

[Хусар]

Довољан је марш „Опроштај словенске жене“ за Дан победе највеће светске силе да свом фашистичком смећу, варварима и дивљацима од Крке до Калифорније клецају колена следећих годину дана ...

 

[vučji čopor]

Новости Статьи Документы Мнения Фото Видео Сюжеты
Аэропорт. Обстрел Миссии ОБСЕ. Украина нарушает перемирие.
сегодня, 19:00 поделиться:
219
Аэропорт. Обстрел Миссии ОБСЕ. Украина нарушает перемирие.

Во время работ по извлечению тел погибших солдат ВСУ в аэропорту города Донецка, украинская сторона нанесла удар по наблюдателям миссии ОБСЕ что следили за процессом эксгумации. Украина не стесняется в открытую нарушать перемирие.

 

[Хусар]

Ti sajtovi sa zapada su tipa "infowar.com" sajtovi za manijake koji svaku noc sanjaju ljude gustere. Daj neki portal koji ne uredjuje psihicki bolesnik.

Сад ти замисли какви су остали кад је ово најинтелигентнији и најпаметнији новинар са Дивљег Запада.
Неки нормалан портал код њих уопште непостоји. Чак ни у такозваниој хрватској.

 

[Пресретач]

Довољан је марш „Опроштај словенске жене“ за Дан победе највеће светске силе да свом фашистичком смећу, варварима и дивљацима од Крке до Калифорније клецају колена следећих годину дана ...

Хрватски фашисти и данас убијају Русе у Украјини!

 

[dragan10]

Ako je 1999.imao manje od 15 to znači da sad ima 30 ili čak manje od 30,a izgleda ko da ima ono 50,gorak je leba taj plaćenički...

ja imam malo vise od 15, a malo manje od 30. dal si zainteresovan?

 

[Хусар]

Хрватски фашисти и данас убијају Русе у Украјини!

У сваком случају Блајбург их чека широм раширених руку. Питање је само да ли ће их пригрлити за годину или две.

 

[Пресретач]

Довољан је марш „Опроштај словенске жене“ за Дан победе највеће светске силе да свом фашистичком смећу, варварима и дивљацима од Крке до Калифорније клецају колена следећих годину дана ...

Хрватски фашисти и данас убијају Русе у Украјини!

- - - - - - - - -




Ратне трубе с нотама




СРПСКИ МАРШ

Један од главних маршева уз који на парадама у Москви маршира руска војска посвећен је нашем народу​

осква, 7. новембар 1941. године. Док цео свет очекује вести о немачком заузимању престонице и војном поразу Совјетског Савеза, на Црвеном тргу се, по свој прилици, спрема нешто велико. Како су сазнали да су немачки генерали обећали Хитлеру победничку параду баш на тај дан, на двадесетчетврту годишњицу Октобарске револуције, и то на Црвеном тргу, вође Совјуетског Савеза одлучиле су да организују велику војну параду којом ће показати да су Немци направили рачун без крчмара. Од раног јутра упарађени ешалони чекали су на свој ред, без обзира на мраз и мећаву. Оно што никад раније није виђено ни на једној војној паради јесте да су све те јединице право с Црвеног трга отишле на фронт, да бране Москву. По многим тумачењима, управо та парада била је окидач који је подигао морал руске војске, до тада углавном у повлачењу.
Један од маршева на тој паради, можда и најзначајнији, којим је почео наступ пешадије и који је отпратио последњег војника на фронт, био је „Опраштање словенске жене”. Његов аутор, Василиј Иванович Агапкин, био је капелник оркестра који је свирао на тргу. Марш је написао још 1912. године, и посветио га српском народу и војсци. Откуд то?

Десетогодишњи музикант

Василиј Иванович Агапкин рођен је 3. фебруара 1884. године у селу Шанчереву у Рјазанској губернији, у породици сиромашног сељака. Како је тада забит дубоке руске провинције нудила само глад и јад, цела породица била је принуђена на сељакања. Како стара пословица каже: „Оком, па Волгом”, дошли су до великог лучког града Астрахана, где је било посла за људе жуљевитих руку и јаких мишица. Тако је и Васјин отац радио на истовару бродова у луци. Цела породица некако је преживљавала од очевих дневница.
Међутим, човек се на таквим пословима брзо истроши, што је снашло и оца породице Агапкин. Једног дан срушио се у луци као громом погођен. Није му било спаса, срце није издржало напоре. Како му је пре тога и мајка умрла, о Васји је остала да брине маћеха. За разлику од бајки, ова није била зла, водила је рачуна о посинку као о рођеном детету, али новца и даље није било. Дечаку се смешило сиротиште. Све док се није умешао „комедијант случај”.
Наиме, у Астрахану је била смештена касарна с војним оркестром коме је најбоља проба била свирање и марширање улицама. За децу је то била права свечаност, пратили су колону која звуковима диже прашину. Васју је тај свет опчинио а, уз то, приметио је да у оркестру свирају и дечаци његовог узраста. Маћеха је била свесна да је то једина нада да не заврши у сиротишту, па су заједно отишли у команду батаљона да моле да да дечака прими капел-мајстор.
После уобичајених проба слуха официр је био дирнут дечаковом даровитошћу и Василиј постаје питомац-корнетиста 308. пешадијског батаљона у Астрахану. Имао је десет година.

Девојци из Београда

То што је био дечак и музичар не изузима га од суровог војничког живота, не спречава старије војнике да га задиркују и проверавају где год стигну, све док га у заштиту није узео један старији подофицир. Заштитио га је од војничких обичаја који су регруте умели да отерају у лудило. Он му је омогућио да на миру вежба и усавршава се. Дечак је показао невиђену посвећеност, већ научене партитуре вежбао је до бесвести. Убрзо је постао најбољи корнетиста у јединици.
У петнаестој години му се указала могућност да оде на Кавказ, да би у војном оркестру свирао као хонорарни музичар. Од тада крећу његове сеобе, све за бољу плату. Од јединице до јединице, од града до града, све до Тифлиске губерније и оркестра 43. Тверског коњичког пука.
Ту је одслужио и обавезни војни рок од три године, користећи га да до савршенства овлада и трубом, сличном корнету, али много сложенија. Поред инструмента, из руку не испушта књиге, поготово оне историјске. Копка га откуд је стигао његов народ, куда иде, зашто је баш православне вере?

После војске Васја решава да се баци на музичко образовање и стиже на Музичку академију у Тамбову, древном граду недалеко од Рјазања. Одлуку је поспешио податак да је у граду био смештен коњички пук у коме је могао да ради као музичар, док спрема за испите на факултету. Примили су га и у пук и на академију. Још је добио собу у једном од пуковских павиљона, па није морао да се потуца около по изнајмљеним собицама. У хусарском мундиру од црвене чоје, с кицошким брчићима, погледавале су га и много девојке. Једна је и успела да му се приближи, па се 1911. године оженио Олгом Матјунином.
Док је живот текао устаљеним током, школа–пук–кућа, на Балкану се спремао рат. Василиј је у новинама пратио борбу српског народа и савезника против Турске. Из Русије су на Балкан одлазили добровољци, свуда је прикупљана помоћ за Србију, на фронт у далекој земљи одлазиле су и жене, добровољне болничарке. Посебно га је ганула вест из новина да је извесна девојка из Београда Софија Јовановић као обичан војник отишла на фронт и борила се раме уз раме с мушкарцима.
Некако је морао томе да допринесе, а како ће него оним што најбоље зна да ради – музиком. Сео је за клавир, сетио се свих слика испраћаја на фронт, возова накрцаних људима у униформама, женама и децом која их прате с надом у победу и повратак мужева и очева. Марш, који ће убрзо добити име „Опроштај словенске жене” (Прощáние славя́нки), једноставно је излетео из њега. Посвећен је српском народу, српским женама, а шире и свим словенским женама.

 

[Debeli Sava]

*** *** ***

 

[Пресретач]

Инструмент као оружје

Партитура је изашла у Москви и марш је постао врло омиљен. Сама музика била је неубичајена за марш, необичан тоналитет, меланхоличнији од већи

не онога што се подразумева под маршем. Али, свет га је прихватио учинивши га можда и најомиљенијим руским маршем. То се видело и по избијању Првог светског рата, 1914. године. Већина учесника сећа се да је у вагоне ушла уз звуке Агапкиновог марша. Мелодија је људима дизала морал, крепила их.
Агапкин је за време рата дипломирао на Академији, али су га чекала нова искушења. Избила је револуција, а совјетска власт у Тамбову проглашена је у марту 1918. године. Агапкин је као добровољац ступио у Црвену армију, где је постављен за капел-мајстора Црвеног коњичког варшавског пука, с којим је учествовао у борбама на Јужном и Западном фронту. Није му било страно да се ухвати пушке, кад су (не)прилике то налагале. Наравно, није се једном десило да музичари одложе инструменте и дограбе оружје. Око 1920. године прележао је и тифус, да би потом ступио у Сверуску специјалну комисију за борбу против контрареволуције и саботаже, чувену као Чека коју је наследио НКВД, а њу КГБ, где се борио против контрареволуционара.
По сламању побуне стиже у Москву, где је почела организација војних музичких оркестара. Агапков се посветио набавци инструмената и врбовању музичара из других оркестара. Московски оркестар под његовом командом брзо постаје један од најбољих, па стално наступа у парку „Сокољники”, што је била посебна част.
Године 1928. Агапкина шаљу на рад у комуну, облик посебних насеља за децу. Током рата и револуције појавио се огроман проблем сирочића, напуштене деце која су често завршавала у криминалу. Да би се то како-тако сузбило, организоване су такозване „комуне”, нека врста посебно организованих градова за децу. Била је то идеја Феликса Дјержинског, свемогућег шефа Чеке.
Један од начина да се та деца преваспитају био је и да им се приближи музика. Агапкин је и на ово свесрдно прионуо, па је убрзо од деликвената створио музичаре. Комуну за коју је био задужен, у Болшеву код Москве, походили су и Максим Горки, Бернард Шо, Ромен Ролан… и сви су, по сведочењу, били одушевљени успехом капелника. Нижу се године. Агапкинов оркестар прелази да свира у парку „Ермитаж”, што се сматрало највећим успехом који нека војна капела може да досегне. Свирао је и на годишњим пријемима у Кремљу, пред самим Стаљином и врхом СССР-а. Оркестар је чак пратио маршала Ворошилова познатог као изузетног певача.

Онда је дошла кобна 1941. година. Немци нападају СССР, напредују на свим фронтовима. Од 20. октобра у Москви је уведено опсадно стање. Град је био блокиран, на прилазима су се водиле крваве борбе. Становништво је учествовало како је ко могао, смео и умео. Бивало је случајева бацања под тенкове, са свежњем бомби. Онда је одлучено да се 7. новембра одржи велика парада, како би се показала снага Црвене армије. И сам Стаљин сумњао је у оправданост одржавања, али је на крају ипак пристао.
Припреме су одржаване у најстрожој тајности, јер никако не би ваљало да неком од Немаца падне на памет да, на пример, бомбардује Црвени трг и једним ударцем побије цело вођство, на челу са вођом. За главног капелника одређен је Агапкин. За припреме је имао три дана. Пробе су биле сталне, музичари су долазили с пушкама, гас-маскама и бомбама за појасом. Маршал Буђони лично је одабрао „Опроштај словенске жене” за носећи марш параде.
Палица за добошаре

Свануо је 7. новембар. Снег је сипао, мећава. Агапкин није био сигуран да ће оркестар уопште моћи да свира. Вентили на трубама су се ледили, музичари су морали да их крију и греју под шињелима. Али, када су се над тргом развили први тонови марша, сви су заборавили на време. Војници су стезали аутомате, ступали, почео је да звони и сат с Кремља. Сви су осећали да корачају у историју. Агапкин се толико занео диригујући, да није ни приметио да се буквално залепио за подијум. Од мраза није могао ни да мрдне. Некако су му помогли они поред њега, па на поредак параде ништа није утицало.
Остатак рата провео је у Новосибирску, где је радио са тамошњим оркестрима. У лето 1944. вратио се у Москву. Победа је била на прагу. Када је коначно сломљена Хитлерова Немачка, на оном истом Црвеном тргу заказана је нова парада. Овога пута, парада победе. Тог 24. јуна 1945. године један од главних диригената војног оркестра био је Василиј Агапкин. Дириговао је добошарима у кључном тренутку, када је две стотине совјетских војника, у подножју Лењиновог маузолеја, где се налазио врх СССР, бацало заплењене немачке заставе. Стаљину под ноге.
Послератне године Агапкин је провео у разним оркестрима Московске војне области, бавио се оним што је једино знао и волео. Музиком. Све до 29. октобра 1964. године, када га је покосио срчани удар. На сахрани је оркестар свирао „Опроштај словенске жене” .

Аутор:
Немања Баћковић

 

[KESH]

Ti sajtovi sa zapada su tipa "infowar.com" sajtovi za manijake koji svaku noc sanjaju ljude gustere. Daj neki portal koji ne uredjuje psihicki bolesnik.

Aha, i kad holandsko drzavno odvjetnistvo veli kak Rusi nisu krivi za obaranje Boeinga i njih onda nazoves "sajt za manijake"?

 

[vučji čopor]

Vuče, možemo da pričamo i kritikujemo Slobu sa pravom. Ali da se ne zaboravi možda i jedini njegov pozitivan potez.
Nije potpisao Rambuaje. Polako počinjem da sumnjam i u samog sebe.....Šta je gore.... Rambuaje ili ovo sada.???!!!

Предходно је урадио још нешто што је за поштовање на консолидацији Србији, а то је променио политику према покрајинама, такође да се не заборави.Какав моменат је има и какву подршку мога је много више, само да није био комуниста, али идемо даље.

 

[KESH]

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je danas da ta zemlja neće smanjiti ulaganja u vojsku i naoružanje

http://www.novosti.rs/vesti/planeta...anjio-sebi-platu-ali-ne-stedi-novce-na-vojsku

haha, a zapad koji UVODI sankcije prisiljen drasticno smanjivati vojni budzet.

 

[vučji čopor]

Инструмент као оружје

Партитура је изашла у Москви и марш је постао врло омиљен. Сама музика била је неубичајена за марш, необичан тоналитет, меланхоличнији од већи

не онога што се подразумева под маршем. Али, свет га је прихватио учинивши га можда и најомиљенијим руским маршем. То се видело и по избијању Првог светског рата, 1914. године. Већина учесника сећа се да је у вагоне ушла уз звуке Агапкиновог марша. Мелодија је људима дизала морал, крепила их.
Агапкин је за време рата дипломирао на Академији, али су га чекала нова искушења. Избила је револуција, а совјетска власт у Тамбову проглашена је у марту 1918. године. Агапкин је као добровољац ступио у Црвену армију, где је постављен за капел-мајстора Црвеног коњичког варшавског пука, с којим је учествовао у борбама на Јужном и Западном фронту. Није му било страно да се ухвати пушке, кад су (не)прилике то налагале. Наравно, није се једном десило да музичари одложе инструменте и дограбе оружје. Око 1920. године прележао је и тифус, да би потом ступио у Сверуску специјалну комисију за борбу против контрареволуције и саботаже, чувену као Чека коју је наследио НКВД, а њу КГБ, где се борио против контрареволуционара.
По сламању побуне стиже у Москву, где је почела организација војних музичких оркестара. Агапков се посветио набавци инструмената и врбовању музичара из других оркестара. Московски оркестар под његовом командом брзо постаје један од најбољих, па стално наступа у парку „Сокољники”, што је била посебна част.
Године 1928. Агапкина шаљу на рад у комуну, облик посебних насеља за децу. Током рата и револуције појавио се огроман проблем сирочића, напуштене деце која су често завршавала у криминалу. Да би се то како-тако сузбило, организоване су такозване „комуне”, нека врста посебно организованих градова за децу. Била је то идеја Феликса Дјержинског, свемогућег шефа Чеке.
Један од начина да се та деца преваспитају био је и да им се приближи музика. Агапкин је и на ово свесрдно прионуо, па је убрзо од деликвената створио музичаре. Комуну за коју је био задужен, у Болшеву код Москве, походили су и Максим Горки, Бернард Шо, Ромен Ролан… и сви су, по сведочењу, били одушевљени успехом капелника. Нижу се године. Агапкинов оркестар прелази да свира у парку „Ермитаж”, што се сматрало највећим успехом који нека војна капела може да досегне. Свирао је и на годишњим пријемима у Кремљу, пред самим Стаљином и врхом СССР-а. Оркестар је чак пратио маршала Ворошилова познатог као изузетног певача.

Онда је дошла кобна 1941. година. Немци нападају СССР, напредују на свим фронтовима. Од 20. октобра у Москви је уведено опсадно стање. Град је био блокиран, на прилазима су се водиле крваве борбе. Становништво је учествовало како је ко могао, смео и умео. Бивало је случајева бацања под тенкове, са свежњем бомби. Онда је одлучено да се 7. новембра одржи велика парада, како би се показала снага Црвене армије. И сам Стаљин сумњао је у оправданост одржавања, али је на крају ипак пристао.
Припреме су одржаване у најстрожој тајности, јер никако не би ваљало да неком од Немаца падне на памет да, на пример, бомбардује Црвени трг и једним ударцем побије цело вођство, на челу са вођом. За главног капелника одређен је Агапкин. За припреме је имао три дана. Пробе су биле сталне, музичари су долазили с пушкама, гас-маскама и бомбама за појасом. Маршал Буђони лично је одабрао „Опроштај словенске жене” за носећи марш параде.
Палица за добошаре

Свануо је 7. новембар. Снег је сипао, мећава. Агапкин није био сигуран да ће оркестар уопште моћи да свира. Вентили на трубама су се ледили, музичари су морали да их крију и греју под шињелима. Али, када су се над тргом развили први тонови марша, сви су заборавили на време. Војници су стезали аутомате, ступали, почео је да звони и сат с Кремља. Сви су осећали да корачају у историју. Агапкин се толико занео диригујући, да није ни приметио да се буквално залепио за подијум. Од мраза није могао ни да мрдне. Некако су му помогли они поред њега, па на поредак параде ништа није утицало.
Остатак рата провео је у Новосибирску, где је радио са тамошњим оркестрима. У лето 1944. вратио се у Москву. Победа је била на прагу. Када је коначно сломљена Хитлерова Немачка, на оном истом Црвеном тргу заказана је нова парада. Овога пута, парада победе. Тог 24. јуна 1945. године један од главних диригената војног оркестра био је Василиј Агапкин. Дириговао је добошарима у кључном тренутку, када је две стотине совјетских војника, у подножју Лењиновог маузолеја, где се налазио врх СССР, бацало заплењене немачке заставе. Стаљину под ноге.
Послератне године Агапкин је провео у разним оркестрима Московске војне области, бавио се оним што је једино знао и волео. Музиком. Све до 29. октобра 1964. године, када га је покосио срчани удар. На сахрани је оркестар свирао „Опроштај словенске жене” .

Аутор:
Немања Баћковић

Не могу да ти дам репутацију, али си је више него заслужио !!!!!

 

[Debeli Sava]

Aha, i kad holandsko drzavno odvjetnistvo veli kak Rusi nisu krivi za obaranje Boeinga i njih onda nazoves "sajt za manijake"?

To jednostavno nije istina. Kako mogu da tvrde nesto kada istraga nije ni blizu kraja? Komentar clana tima istrazitelja se odnosio na pisanja nekih medija da su oni vec utvrdili krivicu za to su rekli da nije istina i napomeno da ovo nije faza gde se ne mogu doneti nikakvi zakljuci.

"Ne mogu da kažem da su ti navodi tačni. Još nismo doneli bilo kakav zaključak"

Sta ti nije jasno u toj izjavi?

 

[Poznavalac stvari]

To jednostavno nije istina. Kako mogu da tvrde nesto kada istraga nije ni blizu kraja? Komentar clana tima istrazitelja se odnosio na pisanja nekih medija da su oni vec utvrdili krivicu za to su rekli da nije istina i napomeno da ovo nije faza gde se ne mogu doneti nikakvi zakljuci.

"Ne mogu da kažem da su ti navodi tačni. Još nismo doneli bilo kakav zaključak"

Sta ti nije jasno u toj izjavi?

Ае бре доста си халуцинирао.
Теби се не може веровати још од оне будалаштине да си на вези с Мосадом!
О чему ти уопште причаш?

 

[KESH]

To jednostavno nije istina. Kako mogu da tvrde nesto kada istraga nije ni blizu kraja? Komentar clana tima istrazitelja se odnosio na pisanja nekih medija da su oni vec utvrdili krivicu za to su rekli da nije istina i napomeno da ovo nije faza gde se ne mogu doneti nikakvi zakljuci.

"Ne mogu da kažem da su ti navodi tačni. Još nismo doneli bilo kakav zaključak"

Sta ti nije jasno u toj izjavi?

Zanimljivo je kako ste ti i Von Manstein 2 minuta nakon obaranja "znali" da su to bili Rusi, a niko nema niti jedan jedini dokaz protiv Rusa. Dapace, sve upucuje na to da su avion oborili Ukri. Kao sto vec rekoh, oni su imali jedini imali motiv i tehnicku mogucnost oboriti avion, i oni su jedini profitirali iz toga.
Vristali ste kako ce Rusi dobioti svoje cim se nadju crne kutije, Rusi ih sami isporucili i nakon analize - muk! Zasto???
Ta izjava Holandjana je u kategoriji one "nije gov.no vec se pas posro".

 

[Берекин]

Zanimljivo je kako ste ti i Von Manstein 2 minuta nakon obaranja "znali" da su to bili Rusi, a niko nema niti jedan jedini dokaz protiv Rusa. Dapace, sve upucuje na to da su avion oborili Ukri. Kao sto vec rekoh, oni su imali jedini imali motiv i tehnicku mogucnost oboriti avion, i oni su jedini profitirali iz toga.
Vristali ste kako ce Rusi dobioti svoje cim se nadju crne kutije, Rusi ih sami isporucili i nakon analize - muk! Zasto???
Ta izjava Holandjana je u kategoriji one "nije gov.no vec se pas posro".

ЛаХко је њима кад им "птичица" јавља. А можда им се и привиђа?

 

[Debeli Sava]

Zanimljivo je kako ste ti i Von Manstein 2 minuta nakon obaranja "znali" da su to bili Rusi, a niko nema niti jedan jedini dokaz protiv Rusa. Dapace, sve upucuje na to da su avion oborili Ukri. Kao sto vec rekoh, oni su imali jedini imali motiv i tehnicku mogucnost oboriti avion, i oni su jedini profitirali iz toga.
Vristali ste kako ce Rusi dobioti svoje cim se nadju crne kutije, Rusi ih sami isporucili i nakon analize - muk! Zasto???
Ta izjava Holandjana je u kategoriji one "nije gov.no vec se pas posro".

Zapravo nista ne ukazuje na Ukrajince..

Par chinjenica:

1. Boing je pogodjen od napred u predelu kabine kada je bio na 40km od ruske granice:
- Kako je moguce da je navodni ukrajinski avion bio iza Boinga a pogodio Boing dikretno od napred?
- Kako je moguce da je pogodjen u kabinu kada raketa V-V prati toplinu (IR) koju emituju motori aviona?


2. Samo par sati pre obaranja u reonu je uoceno i potvredjeno prisustvo ruskog sistema BUK.
- Zasto su ga Rusi ekspresno sklonili iz tog podrucja?
- Rusi su se neposredno nakon obaranja hvalili da su skinuli Ukrajinski teretni avion,. zato?

itd...

Meni se cini da zapravo sve ukazuje na Ruse.

Edit: Ja nikada nisam napisao da ce se posle nalazenja crnih kutija sve znati, to je glupo. Crne kutije nisu magicne naprave i imaju veoma limitirane mogucnosti. Da su to magicne kutije koje "sve pokazuju" onda nikada ne bi ni trebala istraga ni u jednom slucaju avionskih nesreca.

 

[veliki krang]

To jednostavno nije istina. Kako mogu da tvrde nesto kada istraga nije ni blizu kraja? Komentar clana tima istrazitelja se odnosio na pisanja nekih medija da su oni vec utvrdili krivicu za to su rekli da nije istina i napomeno da ovo nije faza gde se ne mogu doneti nikakvi zakljuci.

"Ne mogu da kažem da su ti navodi tačni. Još nismo doneli bilo kakav zaključak"

Sta ti nije jasno u toj izjavi?

Zamisli, u oni u ovom trenutku nisu doneli nikakav zaključak, ali zapadu (i vama na forumu) nije bilo nimalo nemoralno da odmah donesete zaključak kako su Rusi oborili avion...

 

[Пресретач]

Не могу да ти дам репутацију, али си је више него заслужио !!!!!

 

[vučji čopor]

ГРУШКО: И Рига је потврдила да NATO има један сан - „руски мајдан“

17:02 06.03.2015.

УПОЗОРИО ДА СЕ АЛИЈАНСА ВЕЋ ДУГО БАВИ ХИБРИДНИМ ОПЕРАЦИЈАМА
ЗА КОЈЕ ОПТУЖУЈЕ РУСИЈУ


NATO сања о „руском мајдану“, изјавио је стални представник Русије у тој алијанси Александар Грушко, коментаришући међупарламентарну конференцију о заједничкој спољној политици и безбедносној политици ЕУ у Риги, у чијем раду је учествовао и заменик генералног секретара NATO Александар Вершбоу.

„Изјава из Риге показује „бригу за демократију и унутрашњу политику Русије“. Сада барем знамо да NATO има сан - руски мајдан“ - нагласио је Грушко.

„NATO има дугу историју извођења хибридних операција.

Свака држава и организација може да учи од алијансе.

Били смо сведоци њеног „војног застрашивања, прикривених интервенција, испорука оружја и војне технике, економских уцена, дипломатског лицемерја, медијских манипулација и нескривеног дезинформисања“, од бивше Југославије 1999. до Либије 2011. године“ - истакао је он.

Представници руководства NATO традиционално наводе управо та обележја „хибридног рата“ када оптужују Русију за смишљање и примену нове врсте војних операција у Украјини.

Грушко је додао да NATO демонизујући Русију „ствара виртуелну реалност, занемарујући стварне безбедносне претње“.

„Изјава из Риге је још један скуп аргумената чији је циљ оправдавање конфронтационог односа NATO према Русији.

NATO тешко може себе да сматра заступником истине. Алијанса се више пута дискредитовала ширењем лажних информација о сопственом понашању, или о радњама других“ - нагласио је он.

Грушко је изразио наду да се неће наћи много оних који ће се „одазвати позиву за враћање у време хладног рата“.

 

[snouden]

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je danas da ta zemlja neće smanjiti ulaganja u vojsku i naoružanje

http://www.novosti.rs/vesti/planeta...anjio-sebi-platu-ali-ne-stedi-novce-na-vojsku

haha, a zapad koji UVODI sankcije prisiljen drasticno smanjivati vojni budzet.

vrlo pragmatično od njih.

sankcije su tu da njihove članice nebi mogle kupovati oružje od rusa.

a vojni budžet bolje da ukinu. bacanje para. jedan рычаг više vredi od celokupne vojne industrije zapada.


moraju sve jovo nanovo. tj. John again.

 

[Пресретач]

Zapravo nista ne ukazuje na Ukrajince..

Par chinjenica:

1. Boing je pogodjen od napred u predelu kabine kada je bio na 40km od ruske granice:
- Kako je moguce da je navodni ukrajinski avion bio iza Boinga a pogodio Boing dikretno od napred?
- Kako je moguce da je pogodjen u kabinu kada raketa V-V prati toplinu (IR) koju emituju motori aviona?


2. Samo par sati pre obaranja u reonu je uoceno i potvredjeno prisustvo ruskog sistema BUK.
- Zasto su ga Rusi ekspresno sklonili iz tog podrucja?
- Rusi su se neposredno nakon obaranja hvalili da su skinuli Ukrajinski teretni avion,. zato?

itd...

Meni se cini da zapravo sve ukazuje na Ruse.

Edit: Ja nikada nisam napisao da ce se posle nalazenja crnih kutija sve znati, to je glupo. Crne kutije nisu magicne naprave i imaju veoma limitirane mogucnosti. Da su to magicne kutije koje "sve pokazuju" onda nikada ne bi ni trebala istraga ni u jednom slucaju avionskih nesreca.

Холандски тужиоци су порекли извештаје украјинских медија који су у уторак објавили да је Русија одговорна за обарање авиона МХ17 малезијске авиокомпаније у јуну прошле године.Украјински медији су у четвртак тврдили да су холандски истражни органи закључили да је руски противавионски систем „бук“ оборио малезијски „боинг“, при чему је готово 300 људи погинуло.„Могу са сигурношћу да тврдим да нису у праву“, рекао је портпарол холандског Јавног тужилаштва Вим де Бруин за Раша тудеј.