- Poruka
- 1.970
U svom TED govoru „Psihologija vašeg budućeg ja“, psiholog sa Harvarda dr Danijel Gilbert objašnjava pristrasnost koju skoro svi imamo: Skloni smo da mislimo da je osoba kakva smo danas osoba kakva ćemo uvek biti.
Većina ljudi, kada ih pitaju da li su ista osoba koja je bila pre 10 godina, reći će ne – ali nam je mnogo teže da vidimo potencijal za promene u budućnosti. Gilbert i drugi ovo nazivaju „iluzijom kraja istorije“. Uprkos svesti da se naše prošlo ja jasno razlikuje od našeg sadašnjeg, skloni smo da mislimo da je ono što smo sada „stvarna” i „gotova” verzija nas samih, a naše buduće ja će u osnovi biti isto ono što smo danas. Gilbert to jednostavno kaže: „Ljudska bića su dela u toku koja pogrešno misle da su gotova.
Vaša ličnost, veštine, sviđanja i nesviđanja se menjaju tokom vremena - bez obzira da li ste namerno u vezi sa tom promenom ili ne. Nedavno objavljena studija koja je trajala više od 60 godina pokazala je da su ličnosti skoro svih učesnika bile potpuno drugačije nego što su bile pre 60 godina.
Promena je neizbežna, ali nije uvek van vaše kontrole. Tri strategije koje će vam pomoći da postanete željeni budući ja:
Korak 1: Razlikujte svoje bivše, sadašnje i buduće ja
Ljudi obično previše naglašavaju svoje trenutno ja, vezujući se za sadašnje identitete i govoreći u apsolutnim terminima poput „Ja sam introvertan“ ili „Nisam dobar s ljudima“. Takve etikete otežavaju promenu i rast, što Harvardova psihološkinja Dr. Ellen Langer naziva „nesvesnošću“.
Kada sebe definišemo određenom etiketom, prestajemo da razmatramo alternative. Na primer, depresivni ljudi često misle da su stalno depresivni, ali pažljivo sagledavanje varijacija pokazuje da to nije tačno.
Istina je da više niste ista osoba koju ste nekada bili – promenili ste se, radite stvari drugačije, želite nešto novo. Umesto da se fiksirate na trenutni identitet, prepoznajte sopstveni rast i napredak.
Dan Sullivan savetuje da „merite napredak, a ne jaz“. Razvijajte svest o svom razvoju tako što ćete redovno beležiti svoje uspehe. Na primer, pitajte se: Šta sam postigao u poslednjih 90 dana? Kada počnete da razlikujete svoje sadašnje i prošlo ja, lakše ćete zamisliti i oblikovati svoje buduće ja.
Korak 2: Zamislite budućeg sebe
Ljudi se često fokusiraju na sadašnjost, umesto da zamišljaju svoju budućnost. Ako ne odvojite vreme da definišete ko želite da postanete, vaša budućnost će biti oblikovana okolnostima, a ne vašim ciljevima. Istraživanja pokazuju da je neophodna svrsishodna praksa kako biste se razvili u željeno buduće ja – za to je potreban jasan cilj.
Na primer, autor koji želi da postane profesionalni pisac mora da pretvori tu ideju u konkretan cilj, poput ugovora za knjigu s poznatim izdavačem, kako bi mogao da napravi plan za njegovo ostvarenje. Jasni ciljevi omogućavaju bolje postavljanje pravih pitanja i učenje od iskusnih ljudi.
Pored toga, istraživanja pokazuju da motivacija i nada zavise od tri ključna faktora: jasnog cilja, vere u sopstveni uspeh i definisanog puta do tog cilja. Pozitivna psihologija otkriva da se ljudi ne vode isključivo prošlošću, već ih pokreću sopstvene vizije budućnosti – koncept poznat kao „prospekcija“.
Dakle, ko je vaše buduće ja? To nije nešto što otkrivate, već nešto što odlučujete da postanete. Prvi korak ka tome je zamišljanje tog budućeg ja.
Jedan od načina da započnete taj proces je vođenje dnevnika. Pitajte se: Koja 2-3 koraka mogu preduzeti danas da se približim svom cilju? Svaka akcija verovatno će vas izbaciti iz zone komfora, ali upravo time postajete psihološki fleksibilniji i vremenom se pretvarate u osobu kakva želite da budete.
Korak 3: Promenite svoj narativ
Identitet je snažniji od ličnosti – on oblikuje ponašanja koja vremenom postaju karakterne osobine. Vaša ličnost nije fiksna, već odraz vašeg identiteta i načina na koji se razvijate.
Narativ o identitetu je priča koju govorite o sebi – prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Ako se fokusirate samo na prošlost i sadašnjost, možete stvoriti iluziju da je vaša ličnost nepromenljiva. Umesto toga, treba da se usmerite na viziju svog budućeg ja i aktivno radite na njenom oblikovanju.
Ova promena ne treba da ostane samo unutrašnja – podelite sa drugima ko želite da postanete! Ne radi se o "lažiranju dok ne uspete", već o iskrenom priznavanju da vaše buduće ja nije isto kao vaše sadašnje ja, već osoba ka kojoj se krećete.
Naravno, to zahteva hrabrost. Lakše je reći „Ovo sam ja“ nego javno izjaviti „Ovo je osoba koja želim da postanem“. Ipak, upravo kroz tu otvorenost postajemo namerni u svom razvoju i sticanju identiteta koji želimo da oblikujemo.
Govoriti ljudima o tome ko želite da postanete je moćan korak ka promeni. Kada jasno definišete svoje buduće ja i delite tu viziju s drugima, to vas motiviše da prilagodite svoje ponašanje kako bi bilo u skladu s tom pričom. Ako se vaš identitetski narativ oslanja na prošlost, vaša prošlost će diktirati vaša ponašanja. Ali ako namerno odlučite ko želite da budete, otvarate mogućnost aktivne transformacije u tu verziju sebe.
Dr. Carol Dweck naglašava da se ne treba definisati samo kroz sadašnjost, već kroz osobu koju želite da postanete. Mi smo svi u stalnom procesu razvoja, zato neka vaše buduće ja određuje vaše postupke – a ne vaša prošlost.
Ponašanje oblikuje vašu ličnost. Identitet nije nešto nepromenljivo, već nešto što se gradi kroz postupke koje dosledno ponavljate. Dakle, ko želite da budete? Počnite da se ponašate kao vaše buduće ja!
Prihvatite neizvesnost i promene. Prihvatite učenje i neuspehe. Nemojte se definisati kroz ono što jeste sada, već kroz ono što želite da postanete. Ulaganjem u svoju buduću verziju sebe, oblikujete identitet koji vam najviše odgovara.
--------------------
Koje je vaše mišljenje o ovome, da li se slažete da čvrsto ukorenjeno mišljenje o tome "ko smo" sprečava da se zaista transformišemo u naše buduće bolje ja? I da li je uopšte moguće uticati i promeniti ličnost i identitet, i da li uopšte želite da menjate identitet na bolje ili smatrate da je vaša bol integralni deo vas?
Većina ljudi, kada ih pitaju da li su ista osoba koja je bila pre 10 godina, reći će ne – ali nam je mnogo teže da vidimo potencijal za promene u budućnosti. Gilbert i drugi ovo nazivaju „iluzijom kraja istorije“. Uprkos svesti da se naše prošlo ja jasno razlikuje od našeg sadašnjeg, skloni smo da mislimo da je ono što smo sada „stvarna” i „gotova” verzija nas samih, a naše buduće ja će u osnovi biti isto ono što smo danas. Gilbert to jednostavno kaže: „Ljudska bića su dela u toku koja pogrešno misle da su gotova.
Vaša ličnost, veštine, sviđanja i nesviđanja se menjaju tokom vremena - bez obzira da li ste namerno u vezi sa tom promenom ili ne. Nedavno objavljena studija koja je trajala više od 60 godina pokazala je da su ličnosti skoro svih učesnika bile potpuno drugačije nego što su bile pre 60 godina.
Promena je neizbežna, ali nije uvek van vaše kontrole. Tri strategije koje će vam pomoći da postanete željeni budući ja:
Korak 1: Razlikujte svoje bivše, sadašnje i buduće ja
Ljudi obično previše naglašavaju svoje trenutno ja, vezujući se za sadašnje identitete i govoreći u apsolutnim terminima poput „Ja sam introvertan“ ili „Nisam dobar s ljudima“. Takve etikete otežavaju promenu i rast, što Harvardova psihološkinja Dr. Ellen Langer naziva „nesvesnošću“.
Kada sebe definišemo određenom etiketom, prestajemo da razmatramo alternative. Na primer, depresivni ljudi često misle da su stalno depresivni, ali pažljivo sagledavanje varijacija pokazuje da to nije tačno.
Istina je da više niste ista osoba koju ste nekada bili – promenili ste se, radite stvari drugačije, želite nešto novo. Umesto da se fiksirate na trenutni identitet, prepoznajte sopstveni rast i napredak.
Dan Sullivan savetuje da „merite napredak, a ne jaz“. Razvijajte svest o svom razvoju tako što ćete redovno beležiti svoje uspehe. Na primer, pitajte se: Šta sam postigao u poslednjih 90 dana? Kada počnete da razlikujete svoje sadašnje i prošlo ja, lakše ćete zamisliti i oblikovati svoje buduće ja.
Korak 2: Zamislite budućeg sebe
Ljudi se često fokusiraju na sadašnjost, umesto da zamišljaju svoju budućnost. Ako ne odvojite vreme da definišete ko želite da postanete, vaša budućnost će biti oblikovana okolnostima, a ne vašim ciljevima. Istraživanja pokazuju da je neophodna svrsishodna praksa kako biste se razvili u željeno buduće ja – za to je potreban jasan cilj.
Na primer, autor koji želi da postane profesionalni pisac mora da pretvori tu ideju u konkretan cilj, poput ugovora za knjigu s poznatim izdavačem, kako bi mogao da napravi plan za njegovo ostvarenje. Jasni ciljevi omogućavaju bolje postavljanje pravih pitanja i učenje od iskusnih ljudi.
Pored toga, istraživanja pokazuju da motivacija i nada zavise od tri ključna faktora: jasnog cilja, vere u sopstveni uspeh i definisanog puta do tog cilja. Pozitivna psihologija otkriva da se ljudi ne vode isključivo prošlošću, već ih pokreću sopstvene vizije budućnosti – koncept poznat kao „prospekcija“.
Dakle, ko je vaše buduće ja? To nije nešto što otkrivate, već nešto što odlučujete da postanete. Prvi korak ka tome je zamišljanje tog budućeg ja.
Jedan od načina da započnete taj proces je vođenje dnevnika. Pitajte se: Koja 2-3 koraka mogu preduzeti danas da se približim svom cilju? Svaka akcija verovatno će vas izbaciti iz zone komfora, ali upravo time postajete psihološki fleksibilniji i vremenom se pretvarate u osobu kakva želite da budete.
Korak 3: Promenite svoj narativ
Identitet je snažniji od ličnosti – on oblikuje ponašanja koja vremenom postaju karakterne osobine. Vaša ličnost nije fiksna, već odraz vašeg identiteta i načina na koji se razvijate.
Narativ o identitetu je priča koju govorite o sebi – prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Ako se fokusirate samo na prošlost i sadašnjost, možete stvoriti iluziju da je vaša ličnost nepromenljiva. Umesto toga, treba da se usmerite na viziju svog budućeg ja i aktivno radite na njenom oblikovanju.
Ova promena ne treba da ostane samo unutrašnja – podelite sa drugima ko želite da postanete! Ne radi se o "lažiranju dok ne uspete", već o iskrenom priznavanju da vaše buduće ja nije isto kao vaše sadašnje ja, već osoba ka kojoj se krećete.
Naravno, to zahteva hrabrost. Lakše je reći „Ovo sam ja“ nego javno izjaviti „Ovo je osoba koja želim da postanem“. Ipak, upravo kroz tu otvorenost postajemo namerni u svom razvoju i sticanju identiteta koji želimo da oblikujemo.
Govoriti ljudima o tome ko želite da postanete je moćan korak ka promeni. Kada jasno definišete svoje buduće ja i delite tu viziju s drugima, to vas motiviše da prilagodite svoje ponašanje kako bi bilo u skladu s tom pričom. Ako se vaš identitetski narativ oslanja na prošlost, vaša prošlost će diktirati vaša ponašanja. Ali ako namerno odlučite ko želite da budete, otvarate mogućnost aktivne transformacije u tu verziju sebe.
Dr. Carol Dweck naglašava da se ne treba definisati samo kroz sadašnjost, već kroz osobu koju želite da postanete. Mi smo svi u stalnom procesu razvoja, zato neka vaše buduće ja određuje vaše postupke – a ne vaša prošlost.
Ponašanje oblikuje vašu ličnost. Identitet nije nešto nepromenljivo, već nešto što se gradi kroz postupke koje dosledno ponavljate. Dakle, ko želite da budete? Počnite da se ponašate kao vaše buduće ja!
Prihvatite neizvesnost i promene. Prihvatite učenje i neuspehe. Nemojte se definisati kroz ono što jeste sada, već kroz ono što želite da postanete. Ulaganjem u svoju buduću verziju sebe, oblikujete identitet koji vam najviše odgovara.
--------------------
Koje je vaše mišljenje o ovome, da li se slažete da čvrsto ukorenjeno mišljenje o tome "ko smo" sprečava da se zaista transformišemo u naše buduće bolje ja? I da li je uopšte moguće uticati i promeniti ličnost i identitet, i da li uopšte želite da menjate identitet na bolje ili smatrate da je vaša bol integralni deo vas?
Poslednja izmena:
