Pretnja

ra-ta-tat:
Ljudi prave greške... i ja grešim. Pravim svakakve gluposti svakodnevno. Ponekad je teško opravdati moju zrelost u svetlu svega toga. Mislim da je normalno imati konflikte, oni su deo upoznavanja. Konflikti ne znače da ne postoji želja da se oni razreše na zadovoljavajući način. Opet, oni su test zdravlja odnosa. Ako se raspadnete posle svađe ili rasprave ili kako god hoćete to da nazovete, vaša želja za odnosom nije bila dovoljno jaka. I nikad nije u pitanju jedan element, odnos dve osobe nije prosto zbir svih stvari koje činite jedno drugom i koje čine vas. I zato ono što nekom drugom ne biste oprostili, ne biste razumeli... njemu ili njoj ipak hoćete.

Nije bilo nikakve sumnje u to da ću ja prevazići to implantiranje mentalne slike, ali morala sam pre toga da postignem dovor sa njim. Njemu sam objasnila šta to znači, mislim... takvo ponašanje i ja verujem da on to više nikada neće uraditi.

On je napravio grešku tom izjavom, ja sam napravila na nekom drugom mestu... i tako idemo zajedno i stalno nešto grešimo, ali na kraju ostajemo zajedno jer tako želimo. Jer nam je lepše da grešimo zajedno, nego odvojeno :-D
Kliknite za proširenje...
Bas kad sam htela da se ukljucim sa svojim komentarom,shvatih da ste se pomirili i nasli kompromis.Bas lepo!
 
А можда то и није УЛТИМАТУМ у смислу уцене, или тако нешто... (Говорим сад уопштено о таквим ситуацијама, не о конкретном догађају.) Можда је то једноставно идеја о прекиду те везе која у њему постоји већ неко време. Можда има много разлога зашто размишља о томе, а ако би девојка (партнер) учинила-о још нешто што му се не допада, можда би тај поступак препунио чашу...
Више пута (пред сам развод) спомињала сам да ћу тражити развод...Није то био ултиматум, то је значило:''Пробуди се! Изгубићеш ме ако тако наставиш! Не могу више овако ако наставиш са поступцима које не одобравам!''
Можда је и ово његово више вапај за спас везе, него уцена!
 
blizance:
Bas kad sam htela da se ukljucim sa svojim komentarom,shvatih da ste se pomirili i nasli kompromis.Bas lepo!
Kliknite za proširenje...
nas dvoje smo se pomirili jer niko nije bio tvrdoglav
ali mislim da ova tema treba i dalje da živi jer mi se čini da ovde ima ljudi koji će napraviti grešku zbog gordosti
 
Hellen:
А можда то и није УЛТИМАТУМ у смислу уцене, или тако нешто... (Говорим сад уопштено о таквим ситуацијама, не о конкретном догађају.) Можда је то једноставно идеја о прекиду те везе која у њему постоји већ неко време. Можда има много разлога зашто размишља о томе, а ако би девојка (партнер) учинила-о још нешто што му се не допада, можда би тај поступак препунио чашу...
Више пута (пред сам развод) спомињала сам да ћу тражити развод...Није то био ултиматум, то је значило:''Пробуди се! Изгубићеш ме ако тако наставиш! Не могу више овако ако наставиш са поступцима које не одобравам!''
Можда је и ово његово више вапај за спас везе, него уцена!
Kliknite za proširenje...
U pravu si, ali to nije dobar način... upravo o tome se radi.
Ako neko pokaže volju da odustane od odnosa, borba za taj odnos postaje upola manje verovatna da bude uspešna. Jednostavno te demotiviše, izaziva povlačenje partnera.
 
Hellen mislim da si potpuno upravu, moguce da je i to u pitanju.
Ja nisam nikom postavljala ultimatume, a nije ni meni niko to radio, i smatram da je to apsurdno i totalno bezveze. U svakom slucajuu rekla bih mu da odmah moze da ode.
 
Ma kada bih bila u vezi koja me ispunjava...mogla bih da predjem preko raznoraznih svari...btw, i ja sam naporna najstrasnije...
Ali ne zelim da neke stvari budu dovedene u pitanje...
Pomalo van teme - ali kada se ljubav dovede u pitanje...logicno je da se covek zapita kakva je to ljubav....?

U vezi do koje mi je zaista stalo nikada ne bih takve stvari pricala da bih ga trgnula...
Prosto postoje bolji nacini da se pokazu emocije...ovaj nije cak ni dobar, potpuno je pogresan - izraz nemoci...ili izraz manipulacije...

Ako on moje emocije i moje nezadovoljstvo ne moze da primeti na drugi nacin,
i obrnuto - da meni stavi do znanja kako se oseca povodom nekih mojih postupka na drugi nacin a ne pretnjom...onda yebiga...to je pocetak kraja...
Cega ima izmedju nas dovje ako na taj nacin treba da mu pokazujemo jedno drugom kako se osecamo...
 
To je bedak, Najjaci. Mislim ako postavljas nekom ultimatume znaci da nemozes nikako drugacije sa njim. To je valjda poslednji korak pred kraj.Ma sve je bolje od toga.
neki klinci prave zurku u komsiluku i slusaju i pevaju neke kretenske pesme tako da nemogu ni sopstvenu misao da cujem.
 
Jel' to bilo u afektu?
Ja u afektu ne znam ni sta pricam. :lol:
Sreca, desava se retko i samo sa najblizima.
Ultimatume, doduse, ne postavljam, al' umem da zapretim "odlaskom". :lol:
Al' te mentalne slike, kod ovog mog ne pale.
Zato ga i obozavam. :lol:
 
teardrop:
Slažem se. Detinjasto je postavljati takve ultimatume: "Pokupiću svoje igračkice i neću više nikad da se igram sa tobom!" Onaj ko se sprema da izgovori nešto slično, mora biti spreman stvarno da ode. Kako da te ljudi shvate ozbiljno ako pretiš i obećavaš, a onda se praviš kao da to niko nije čuo?
Kliknite za proširenje...
Uh, koliko sam i sama puta bila u takvoj situaciji, nevezano s kim.
Ljudi to uglavnom rade kada misle da mogu - primete da se neko baš vezao za njih, a oni nisu za njega (veza, brak, deca roditeljima...)
Ili, kada im se, prosto, može - znaju da drugi na bilo koji način ne može bez njih (roditelji deci, muž nezaposlenoj ženi...)
A to je situacija koju čovek sebi nikad, nikad, nikad ne sme dozvoliti.
Prvo - da bude u situaciji koja ga čini podložnim uceni;
Drugo - da dozvoli sebi da nekoga ucenjuje.

A sa takvima nema dogovora i nema izlaza. Mora biti kako oni kažu.
 
divlja u srcu:
Jel' to bilo u afektu?
Ja u afektu ne znam ni sta pricam. :lol:
Sreca, desava se retko i samo sa najblizima.
Ultimatume, doduse, ne postavljam, al' umem da zapretim "odlaskom". :lol:
Al' te mentalne slike, kod ovog mog ne pale.
Zato ga i obozavam. :lol:
Kliknite za proširenje...

Ja baš pazim šta pričam. I kad sam u stanju da mi tri bensedina od 10 mg ne pomažu. I nikad ne pretim. Jesam jednom i posle me je bilo sramota, nikada više.
A uradila sam to savršeno svesno i kontrolisano. Reko' da probam i ja, pa šta bude...

Zato ne razumem kad neko to radi. Mislim, dozvoljava sebi da kaže svašta, a da to ne misli, pod izgovorom - bio sam besan.
Masa ljudi misli da je ono što se kaže u tim trenucima - najiskrenije. Kao kad je čovek pijan.
Da li zaista ne možete da se kontrolišete???!
 
Lexa, pitaj ratatat, ona je strucnjak.:wink:
Ja ne mogu u tim trenucima da se obuzdam, mozda zato sto ne mogu da predvidim takvo stanje i njegov uzrok, al' traje kratko. Odmah posle, shvatim sta sam rekla ili uradila. A ne mogu da kazem da se kajem ili da mi je zao, cak ni da me je sramota.
Mada primecujem da se to sa godinama razredilo. :wink:
 
Lexa:
...
Ili, kada im se, prosto, može - znaju da drugi na bilo koji način ne može bez njih (roditelji deci, muž nezaposlenoj ženi...)
...
A sa takvima nema dogovora i nema izlaza. Mora biti kako oni kažu.
Kliknite za proširenje...

Veruj, niko nije nezamenljiv :) Bez svakoga se može, ako ga nema. U pomenutoj situaciji treba ostati pri tome "Ideš? Idi." Uvek se može pronaći izlaz, ni izdržavana lica nisu u beznadežnoj poziciji. I, ne, nije obavezno da bude kako "jači" kažu :)
 
Posto u vasim glavama postoji samo mali svet sitnih ljudskih problema, da se prvo njim pozabavim.
Ne treba pretiti.

Ali - u velikom svetu, kad ti neko uporno, recimo, ne placa sta ti je duzan, pretnja je pozeljna i delotvorna. To svejedno nije tema, pa da ne pricham o tome dalje.
 
Ne prihvataj nikakve ucene!!!!
Ako oko nečega ne možete da se dogovorite onda niste jedno za drugo...
To je onda principsko neslaganje.Preispitajte se...
A ti ako nisi spremna da živiš bez njega, ne možeš ni sa njim, to je posesivnost, a ne ljubav!
 
Mnogo smo jaki... :P

Ne mora se nista naravno...
Ali kada ljudi osete da su vam jako potrebni i da ce vas polozaj bez neke njihove uloge u zivotu biti znatno tezi umeju da time manipulisu...
I nije nimalo lako u startu odoleti takvim manipulacijama...
Sta vise ponekad alternativna resenja zahtevaju zaista izuzetnu hrabrost (mada ljudi cesce pristaju na takve stvari iz kukavicluka)...

Ko sto lexa rece, roditelji na pr, kao osobe od kojih materijalno zavisite...cest i cist primer...
Sta da radi sesnaestogodisnjak koga roditelji ucenjuju izdrzavanjem?
Sta ja da radim sa profesorom na faksu koji je dno dna? Da cutim...ili da padnem ispit...(ja sam smislila nesto trece al' to je tajna) ;)
I ko zna koliko jos takvih odnosa postoji...zivot nas baca u razne situacije...i cesto nas dovodi pred teske odluke...

Ili, u stvari... ja nisam hrabra...
 
Pa sad će ispasti da nisi hrabra. Ali nije tako. Recimo da si čovek, kao i svi.
Pa, ucena uvek postoji. Međutim, svaka ucena nosi - ili/ili.
Dakle, svaka ucena ti daje mogućnost izbora (občino između dve opcije).
Ako ti izabereš da napustiš faks (primera radi) zbog nekog profesora specijalno, da li te to čini hrabrom?
I da li to umanjuje njegovu krivicu i briše idiotluk njegovih (nekih) postupaka?

Nije ovde pitanje hrabrosti... Pitanje je kakvi to ljudi dozvoljavaju sebi da muče druge terajući ih (najčešće potpuno bespotrebno) na težak izbor?! Ako ucenjivana osoba, bez uticaja te osobe može imati i jedno i drugo.
 
ma to znači da je nešto jaaako važno u pitanju, to je to, nema dalje, pusti slike.

smiriš se, a onda lepo porazgovarate - i na kraju mu kažeš kako to tebi zvuči i razviješ prospekte svojih reakcija i bla bla...da te shvati ozbiljno, prizna da nije bio ozbiljan, i to više nikad ne ponovi.
Temperament je čudo ponekad...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top