Preterano prilagođeni ljudi

  • Začetnik teme Začetnik teme Paula
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
U pravu si... Sad sam se setio 👍

Hmm. i Andrić nije voleo žene ? Ne verujem 🙃😎
Па, то није написао јер није волео жене, него је таква радња приповетке. Ни Дучић их није мрзео, описивао је генерално стереотипе о њима какви су у његово време владали свугде у свету, не само у Србији.
 
Па, то није написао јер није волео жене, него је таква радња приповетке. Ни Дучић их није мрзео, описивао је генерално стереотипе о њима какви су у његово време владали свугде у свету, не само у Србији.
Naravnoo,.. malo se vadim.. jer je logično da sam povezao izjavu sa Dučićem..
Ali žene ne vole Dučića.. kažu da je ženo-mrzac...
A bio je i 'nacionalista' "mrzeo je i hrvate" .. i završio na imanju mađarske grofice..menja se čovek vremenom 😉
 
Naravnoo,.. malo se vadim.. jer je logično da sam povezao izjavu sa Dučićem..
Ali žene ne vole Dučića.. kažu da je ženo-mrzac...
Многи кажу много тога иако не читају. Ето, многи истичу само те мисли где критикује рђаве жене, а нико од њих не спомиње оне друге, у којима говори управо супротно о њима:
Треба имати много мудрости, па знати остарети без ружноће, без пакости и без туге - три кобне ствари које иду заједно. Има чак начин да се никад не остари: мењати земље, жене и књиге; или мењати бар једно од то троје. Треба бити нарочито у друштву млађих од себе. Старци често говоре о болести и смрти, најчешће о несаници и о рђавој дигестији; а млађи говоре о женама, о борбама, и о вечно новим плановима и намерама, о свему што за старце одавна више не постоји.
Љубав на свету одржавају само жене и песници.
Има међу женама више хероја него што их има међу људима, али су људи целу историју приграбили за себе, и за приче о себи. Међутим, ми смо хероји у бојној ватри, а жене у хладној свакидашњици; ми смо храбри пред смртћу, а оне пред животом; ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином. Жена која је лепа, има за цео дуги низ година своје младости да се очајнички брани од људи лепих, снажних, богатих, титулисаних, упливних, моћних, славних; и чак, што је најтеже, да се брани од људи искрено у њих заљубљених. Да се брани и од оног којег и сама воли!… Нико не зна колико треба имати моралне снаге, или колику љубав за другог човека, па одолети свима замкама које ми људи бацамо пред жене.
Има здравих људи који су несрећни због болести својих ближњих; а затим људи одиста вечно убогих и вечно запостављених, и људи који слабо или никако не остваре у животу оно што хоће. Има и огромни број света који целог живота раде само за друге, било за туђинце или за своје, и то раде више него што имају и снаге и здравља. Постоје најзад, и жртве својих сопствених порока: претеране амбиције, огорчене сујете, крволочне зависти, безумне љубоморе, одвратне ћуди, и нарави сваком досадне. Две овакве несреће у животу једног човека, то је већ читав пакао на земљи. Жена има да и поред свег овог евентуалног зла, поднесе још и тиранију мужа; и, још теже, тиранију деце, чак кад су та деца и најмудрија и најлепша.
Мржња и љубав су у једном погледу недељиве: човек никад не мрзи другога него из љубави према себи, а често се догађа и обратно. Свако би чак можда мирно умро кад би знао да после нас неће више ни за друге постојати сунце, жена, музика, пријатељство и вино.
Одиста, у односима између човека и жене, жена је свагда супериорнија. Херодот прича да у Египту људи ткају платно код куће, а да су жене трговци у чаршији. Диодор Сицилијски каже да су у Египту људи потпуно робови жена.
Љубав код античких Грка није била само једна човекова страст, него и једна научна доктрина. И пре и после Платона, о љубави су писане учене књиге. Већ Хесиод каже да је љубав најстарије божанство, душа и творац света; зато и није чудно што су стари Грци дизали олтаре љубави. Само се љубави и жени може приписати и стварање старог грчког друштва. Оно што у животу груби човек назива добрим и рђавим, жена зове лепим и ружним, и често је разлика само у речима. Стари Грци су говорили да љубав одводи државе у срећу, а свештене тебанске легије у славу. - Код жене је урођен инстинкт против грубости и дивљаштва. Жене су унеле више благости и углађености међу људе, него сви моралисти овог света. Жена је ненадмашни артиста у хиљаду дневних случајева, поред којих човек прође неопажено, и онда када се зове Рафаел или Луј XIV. - Жена не зна за други морал него естетички, али она ипак није зато мање морална него човек. Грчке хетере биле су у многом погледу више жене него славне римске матроне, бар према ономе како је о тим матронама писао Јувенал. - Жене разнеже срца, изграде језик душевности, профине начине, и дигну љубав и лепоту до религије и мудрости.

A bio je i 'nacionalista' "mrzeo je i hrvate" .. i završio na imanju mađarske grofice..menja se čovek vremenom 😉
Мрзео их је, истина, али не због тога јер је био националиста или шовиниста, већ због њихових зликовачких односа према Србима.
 
Ja mislim da nije mrzeo ni Hrvate. Uprkos jezivoj pesmi koju je napisao.
Neki mudraci koji ga brane imaju jednostavno objašnjenje te pesme. "Znao je da nikada nećemo moći zajedno" (bio je i diplomata) i napisao je pesmu, koja će nam to predočiti... nama srbima,. jer nisu oni nikada hteli sa nama, koliko mi sa njima.
 
Никад нисам могао да се прилагодим никоме и то ме прати цео живот. Са друге стране никад нисам терао било кога да се прилагођава мени. Зато сам ваљда сам јер кад имаш ригидне ставове мале су шансе, готово непостојеће, да ћеш наћи некога са ким си компатабилан. Није да сам покушао да се прилагодим али једноставно немам у себи тај ген за то, не умем, једноставно не иде, увек на крају потерам своју причу без обзира у ком правцу свет иде и крај. Они који су прилагодљиви много боље прођу и у животу и у м-ж односима јер калауз отвара сва браве, а кључ само за оне за које је прављен. Па кад бациш кључ међу хиљаде брава ај чик пробај да нађеш ону која му одговара.....

Искреност се не цени. Кад неко каже "ценим искреност" то каже из куртоазије јер искреност и истина су увек горке и кад би сви почели да причају другима све што мисле о њима нико ни са ким не би био сви би били сами или скоро сами...... Е то је проблем код нас неприлагодљивих поготово ако су екстреми као ја... Ја рецимо не могу пошто пото да прихватим нечије друштво или ставове само да се ето не бих осећао одбаченим.... Прилагодљиви људи су спремни да се искриве, савију, додворе како би избалансирали и били део нечега, део неког друштва, неке организације и слично...... Не осуђујем ја то, то је у ствари поента живота - прилагодљивост....онај ко се не прилагоди тај изумире. Ја бих волео да сам такав али једноставно нисам и ту помоћи нема. Неприлагодљиви једноставно изумиру, немају будућност овде као такви, увек су на маргини света. То се види и на нивоу јединке и на нивоу неког целог народа
Прилагодљиви људи су у ствари продорни....а ови други не и то је то.
 
Poslednja izmena:

Back
Top