Presuda protiv PIO fonda - okidač za masovne tužbe povodom smanjenje penzija?

[AleksaJ]

држава односно појединци и породице деценијама користе разне фондове

Ceo život plaćali, stan nisu dobili
Beograd -- Većina od oko 320.000 podstanara u Srbiji koji su tokom radnog veka izdvajali novac za stambene fondove digla je ruke od stanova koji im država duguje.

IZVOR: NOVOSTI UTORAK, 10.04.2012. | 00:58
Podeli
Iako je čak osam zaposlenih plaćalo da bi krov dobio jedan zaposleni, hiljade njih su ostali na ulici.

Zahtev podstanara da se donese zakon o obeštećenju, koji su uputili Vladi Srbije, i dalje je bez odgovora.

Ljudi bez krova nad glavom redovno kucaju na vrata državnih institucija, jer smatraju da su dvostruko oštećeni. Iako su decenijama izdvajali novac za stambene fondove u svojim preduzećima, nisu dobili ni stan, niti kredit. Drugu nepravdu, kako tvrde, nanosi im maćehinski odnos države prilikom podele i davanja u zakup socijalnih stanova.

FONDOVI "PUNJENI" DECENIJAMA
FondoviI za izgradnju stanova "punjeni" su od zarada zaposlenih od 1960, pa gotovo do 2004. godine. Dugačak spisak ovako oštećenih građana nije osetno skraćen ni dodelom stanova solidarnosti 1992. godine. Uplaćivanje stambenih doprinosa obustavljeno je 2004. godine, a ljudi bez krova usmereni su na lokalnu samoupravu.

To je bio razlog zbog koga su članovi Udruženja podstanara Velegrad zatražili i promenu propisa o socijalnom stanovanju. Oni traže da država i lokalna samouprava izdvajanja za stambene fondove uvaži prilikom konkurisanja za neprofitne stanove.

"Kriterijumi na konkursima su stepen invalidnosti, materijalno stanje, bolest i slično", objašnjava Žarko Grubić, iz ovog udruženja.

On dodaje da su "ovi stanovi namenjeni mladim bračnim parovima, umetnicima i sportistima, socijalnim slučajevima, iako niko od njih nije od plate izdvajao pare za krov nad glavom. Tražimo da nam država prizna makar deo sredstava koji smo izdvojili tokom karijere".

Podstanari i svi koji su izdvajali od plate, smatraju da im pripada 250 evra po godini staža ili mogućnost da dođu do socijalnih stanova. Iza ovog zahteva stalo je više od 80.000 građana.

U Srbiji je od 1992. godine otkupljeno više od 700.000 stanova gotovo za badava. Zajedno sa 300.000 stambenih kredita i zajmova, ukupno se milion srećnika lagodno skućilo. U svojinu je tako prešlo, prema podacima, oko 80 miliona kvadrata.

Ljudi bez vlastitog stana predlažu i da dužina radnog staža tokom koga je kandidat izdvajao novac za stambeni fond bude glavni kriterijum prilikom konkurisanja za socijalni stan. Utešna nagrada bila bi i da se ulaganja u nekadašnje stambene fondove priznaju prilikom legalizacije divljih objekata, u kojima su se u međuvremenu skućili.

PROČITAJ JOŠ

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=04&dd=10&nav_id=599064

 

[Добро дошли]

To znaci skoru propast pio fonda.
Ukidanje penzija,
zatim ukidanje penzionera.
Ko placa doprinose ispasce magarac.

Ако не плаћаш доприносом, платићеш кроз порезу у буџет. Тек да се не буде магарац.

 

[frootsman]

Desetine miliona evra koje je država izdvajala prethodnih godina za kazne i izgubljene sudske presude mogli bi biti sića u poređenju sa potencijalnim troškovima presuda za isplatu umanjenja penzija koje su sudovi po Srbiji počeli da donose.

Već nekoliko dana u medijima, odnosno više po društvenim mrežama nego u glavnim elektronskim i štampanim medijima, kruži presuda osnovnog suda u Bačkoj Palanci kojom se PIO fondu nalaže isplata uzetog dela uvećanog za zateznu kamatu i troškove suđenja jednom penzioneru. Kako je Danas već pisao, to nije jedina presuda, jer su pre godinu dana već donete dve pravosnažne presude po kojima je umanjeni iznos penzija već isplaćen.

Do sada je prema procenama udruženja penzionera koji su organizovali podnošenje tužbi i saradnju sa advokatskim kancelarijama podneto preko 50.000 tužbi, ali to nije ništa prema potencijalnih više od 700.000 tužbi penzionera i njihovih naslednika u Srbiji kojima je zakonom od 2014. godine umanjena penzija. Nakon vesti o pozitivnim presudama očekuje se da se umnogostruči broj tužbi, a iz udruženja penzionera poručuju da je to potrebno što pre uraditi kako bi se sprečilo eventualno zastarevanje.

Kako za Danas objašnjava jedan od advokata Udruženja sindikata penzionera Srbije Zorica Tršić oni u tužbama ne osporavaju Zakon o umanjenju penzija već to što je deo penzija konfiskovan bez rešenja PIO fonda.

„Zakon o umanjenju penzija nije propisao da PIO ne radi svoj posao i da prestane da izdaje rešenja. To što PIO ne radi svoj posao pravi odličan posao advokatima“, kaže ona.

USPS besplatno zastupa korisnike, jedino što moraju da plate takse koje zavise od vrednosti spora, odnosno iznosa penzije koji je umanjen i kreću se od oko 3.000 do 12.000 -13.000 dinara. Prema rečima advokatice Tršić, prilikom ulaženja u sudski proces plaća se taksa na tužbu, pa zatim taksa na presudu. Ako je presuda negativna, plaća se i taksa na žalbu i na kraju taksa na odluku Višeg suda. Takse se inače po zakonu mogu platiti i u više rata.

„Te takse su razlog zašto mnogi nisu podneli tužbe, jer za penzionere sa velikim penzijama takse su velike, a za one sa nižim penzijama i 3.000 dinara je puno“, ocenjuje ona. Ipak olakšavajuća okolnost za penzionere koji bi podneli tužbe je što advokati koji sarađuju sa USPS (Udruženjem sindikata penzionera Srbije) i USPVLS (Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije) zastupaju besplatno, odnosno eventualno naplaćuju kancelarijske troškove od oko 1.000 dinara. Naplaćuju se tek u slučaju pozitivne presude kada naplaćuju sudske troškove i do 10 odsto naplaćene sume kao nagradu.

Ono što je važno je da i naslednici preminulih penzionera kojima je umanjena penzija u prethodne četiri godine mogu da unesu to pravo u rešenje o ostavinskom postupku i na osnovu toga podnesu tužbu za naknadu. Recimo, do sada se procenjuje da je umrlo oko 150.000 penzionera kojima su smanjene penzije, a da naslednici nisu bili ni svesni da imaju to pravo.

Zbog opasnosti od zastarevanja u USPVLS napominju da se osim parnice može podneti i tužba Upravnom sudu, gde je taksa oko 1.680 dinara. Takođe, udruženja su pozvala i penzionere da podnesu zahtev PIO fondu za priznavanje prava na isplatu razlike između isplaćenog i pripadajućeg iznosa penzije zbog primene Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.

„Ukoliko se Fond o zahtevu ne izjasni u roku od 30 dana, dostavlja se žalba zbog ćutanja uprave. Ukoliko se Zahtev rešenjem odbije od strane prvostepenog organa, drugostepenom organu Fonda PIO se dostavlja žalba. Pozivamo oštećene penzionere koji nisu u mogućnosti da plaćaju sudske takse u parničnom postupku da odmah pokrenu upravni postupak, da bi u tom postupku bila podneta i tužba Upravnom sudu radi prekida zastarevanja potraživanja. Prema dosadašnjem iskustvu Upravni sud rešava predmete u periodu od dve-tri godine, što je period u kojem bi Ustavni sud ili Evropski sud za ljudska prava morali da se izjasne o ustavnosti Zakona. Potrebno je da Fond PIO zatrpamo svojim zahtevima i tako pokažemo da ne zaboravljamo i ne opraštamo pljačku“, navodi se u pozivu ovog udruženja penzionera.

Inače, uslov za podnošenje tužbe u Strazburu je stav Ustavnog suda, koji on uspešno izbegava da donese od 2015. godine.

Šta je potrebno za tužbu

Dokumenta koja klijent treba da pripremi za advokatsku kancelariju su po dve kopije lične karte i rešenja o penzionisanju. Takođe, penzioni ček iz poslednjeg meseca smanjivanja penzije (septembar ili oktobar 2018. godine), uverenje-potvrda o načinu isplate penzije dostavljeno od fonda PIO (ako ih ima),

kopija zahteva Fondu PIO za izdavanje Rešenja o isplati neisplaćenih delova penzije po Zakonu o privremenom uređivanju načina isplate penzija, kao i rešenje filijale ili direkcije Fonda PIO kao odgovor na podneti Zahtev (ako ga ima).
Predsednik, penzije i nezavisno sudstvo

Koliko bi ova situacija mogla biti ozbiljna za državu, s obzirom da je potencijalna ukupna odšteta zajedno sa zateznim kamatama veća od milijardu evra, pokazuje i izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića u novogodišnjem intervjuu za portal espreso.rs koja predstavlja neskriveni pritisak ili slabo prikrivenu pretnju sudijama, kako ko već shvati izjavu.

On je nekoliko minuta nakon što je izjavio da je „naš pravosudni sistem naša najveća rak rana“, komentarišući presudu suda u Bačkoj Palanci rekao i „to je prvostepena presuda. Mogao bih o tome mnogo da vam pričam, ali ću još da ćutim. Čekam da se nešto završi. Onda ćete da se iznenadite kada vidite ko, kako i zašto je doneo takvu presudu“, rekao je on u kameru.

https://www.krstarica.com/vesti/srb...m_medium=text_link&utm_campaign=banner_header

Заболе нас патка за твоја "изненађења". Оно што нас занима је ко ће твоје брљотине да плаћа.

 

[hakim bej]

Заболе нас патка за твоја "изненађења". Оно што нас занима је ко ће твоје брљотине да плаћа.

Poreski obveznici. Pušači, i svi koji troše akciznu robu - alkoholna pića, gorivo, struju, TV pretplatu, pelene, hranu za bebe, zimske gume...