Preporuka koje predstave da gledate u 2024. godini

Soradze

Elita
Moderator
Poruka
17.256
Bilo je teško suziti izbor omiljenih predstava koje su imale premijere prošle godine
i napraviti spisak onih koje vam preporučujem da pogledate...

Naš razred, Narodno pozorište u Beogradu

Predstava koja je pre svega svojom tematikom obeležila prethodnu pozorišnu godinu,
uz uplitanje interesantnih režijskih rešenja Tanje Mandić Rigonat, glumačku intrepretaciju
i kolektivnu igru, jeste „Naš razred“, sastavljen od 14 časova.

Zajedništvo mladih glumaca na sceni okupira pažnju publike. Kroz kolektivnu igru u svakom
trenutku njih desetoro na sceni pričaju jednim glasom. I taj glas snažno opominje. Šta je zlo?
Ima li ono ime? Da li ga tako jednostavno prihvatamo? Ako na činjenje zla ne reagujemo, da
li u njemu onda učestvujemo?

Ti mladi umetnici obraćaju se publici, ponajviše onoj mladoj, verujući u bolji svet, ali ne znajući
da li smo sposobni da ga živimo.

Screenshot_24.png


Disko svinje, Jugoslovensko dramsko pozorište


Nešto je u vazduhu i utiče na čuveni šok faktor od kog zaziremo, a koji potajno tražimo svaki put kada
uđemo u pozorišnu salu i dopustimo scenaristima, glumcima i rediteljima da nas sprovedu kroz svoju priču.

Ove godine, upravo takvu kombinaciju - priče i potrage - uspela je da napravi predstava "Disko svinje"
Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koja je glumačkim talentom dvojca Stevanović i Simić, njihovom
prirodnom i urnebesnom interakcijom sa publikom i na kraju, tragičnom i bolnom pričom o destruktivnim
mladim ljudima - zabavila, pogodila i naposletku, potpuno osvojila.

Screenshot_29.png
 
Poslednji balkanski vampir

Srpsko narodno pozorište.. Novi sad



Prevashodno nisam neki ljubitelj komedija u pozorištu, zapravo me retko šta nasmeje, a i u ponudi je
oskudan kvalitet komedija na repertoarima, no izuzetak je „Poslednji balkanski vampir“.

Crno-humorna groteska prožeta artificijelnim likovima i britkim i eklektičnim replikama iz pera Dejana
Dukovskog u tandemu sa režijom Aleksandra Popovskog. Predstava koja pruža mogućnost da se zasmejete,
ali i zapitate zašto krivimo ogledalo ako nam je lice ružno, jer mi izričito ne verujemo odrazima u ogledalu.

No, možda ni nema ogledala, nikada ga nije ni bilo, već je stvarnost samo u očima onog koji gleda...

Screenshot_32.png


Pre nego što počnemo

Hartefakt Beograd


U intimnom okruženju malog prostora u Hartefakt kući, priča o transrodnim osobama i njihovim izazovima
predstavljena je na veoma emotivan način. Kroz preplitanje različitih likova, uključujući i autore predstave,
glumci Matija Stefanović i Ema Muratović nam otkrivaju kreativan proces ove predstave i istražuju duboke
dileme autora - da li bi priču o grupi čiji oni nisu deo uopšte smeli da postave i na koji način?

Ova predstava otvara veoma bitna pitanja vezana za stvaranje umetnosti, ali pre svega na snažan i emotivan
način predstavlja veoma bitne, kod nas često zapostavljene, priče transrodnih osoba.

Screenshot_35.png
 
Dekameron

Narodno pozorište Niš


Predstava koja je nagnala publiku da je pogledaju još jednom. „Dekameron“ predstavlja jedno osveženje
u repertoaru Narodnog pozorišta u Nišu.

Reditelj Dejan Projkovski nam donosi na scenu klasik koji prevazilazi formu epohe o kojoj govori.

Na pozornici je fenomanlni glumački ansambl koji doprinosi da se ovo umetničko delo upotpuni.
Posebno oduševljenje publike bila je scenografija, koja u kombinaciji sa energijom glumaca,
kostimografijom i muzikom čini jedan mozaik koji je izazvao emocije za pamćenje.

Estetičnost, umetnost i odmerena teatralnost definišu ovu predstavu.

Screenshot_38.png



Gubitnik

Jugoslovensko dramsko pozorište
Beograd


Nesvakidašnje ličnosti, dinamični odnosi, hipnotišući scenski pokret i očaravajuća karakterna gluma
– sve to otelotvoreno je u muzičkoj drami „Gubitnik“, koja se igra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

Rediteljka Nataša Radulović donela nam je priču o genijalnosti, o visinama koje mame i bezizlaznim
ponorima koji sa njima idu ruku pod ruku. Neposrednost koju scena Studio nudi publici pruža jedinstven
uvid u psihološko stanje likova, te je direktno suočava sa kompleksnim pitanjima o životu, umetnosti
i životu u umetnosti.

Uzbudljivo, neuobičajeno i katarzično pozorišno iskustvo.

Screenshot_39.png
 
Limeni doboš,

Jugoslovensko dramsko pozorište


U nimalo lakoj interpretaciji romana „Limeni doboš” u režiji Vasila Hristova i dramaturškoj obradi Vesne Radovanović,
priča nas vodi duž linije razvoja zla na Balkanu i usponu nacizma na našim prostorima.

Radnja prati lik trogodišnjaka Oskara koji je u noći uoči početka Drugog svetskog rata odlučio da neće da odraste.

U klinici za duševne bolesti Oskar opisuje, kako viđenje rata, tako i viđenje odraslog čoveka iz ugla deteta.

Možda je predstavu najbolje opisala glumica Jovana Balović, koja tumači čak 6 likova:

„Limeni doboš je naizgled lepa, lepršava i razdragana predstava. Ali, iza sebe krije udarac doboša koji naslućuje
ono što i sami znamo da nam sledi.”


Limeni-dobos-foto-Nebojsa-Babic-4-1920x1080.jpg


Čini se da je predstava odigrana na pravom mestu u pravo vreme – u Srbiji onda kada bismo možda svi na trenutak,
poput Oskara, mogli da sagledamo sliku sveta koji „hrli ka samouništenju”.
 
Ponovno ujedinjenje dve Koreje,

Srpsko narodno pozorište - Novi Sad


Pisac ovog komada, Žoel Pomera, rekao je: „Ljubavni odnosi dovode do slepila zbog svog intenziteta”.

Predstava „Ponovno ujedinjenje dve Koreje” u režiji Igora Pavlovića ostavlja nas sa nizom (pot)pitanja,
govoreći o nečemu što nam je svima u biti potrebno, ili za čim ipak potajno tragamo – o ljubavi i svim
njenim oblicima.

Odnos dveju Koreja samo je metafora o međuljudskim odnosima, koji će bez sumnje na neočekivan
način kroz 12 fragmentiranih nepovezanih scena pronaći put do našeg prošlog, ili ipak budućeg
slomljenog srca.

Ostavljajući nas sa pitanjem da li je reč samo o ljubavi ili nemogućnosti da bez nje postojimo?

Screenshot_40.png
 
658bdf8d55a92dc2b3ed0edf_SVEJK%20foto%20Dragana%20Udovicic%20%2810%29.jpg


Švejk

Beogradsko dramsko pozorište


Šta se desi kada na sceni dobijemo priču o Švejku, lucidnom ratnom zaluđeniku, pretočenu kroz glumu Ozrena Grabarića,
dinamičnom i smelom režijom, uz sjajne ansambl izvedbe songova koje je radila Nevena Glušica?

Dobijamo zabavnu, zanimljivu i uigranu predstavu koja će obeležiti narednu sezonu, pružajući publici potrebnu i zdravu
komediju i nastavljajući se na antiratnu poruku koja je, čini se, preko potrebna...
 
bruklin_i_make_u_kontejnerima_%281%29_20231130_141437.jpg



Bruklin i mačke u kontejnerima

Regionalno pozorište Novi Pazar

U slojevitom komadu, postavljenom na opštem mestu: u jednoj kafani, rediteljka Jelena Bogavac maestralno
kombinuje elemente inteligentne komedije i psihološke drame. Likovi, suočeni sa sopstvenom prošlošću, kreću
na put rekonstrukcije sećanja, neminovno time rekonstruišući i sopstvene traume. Ključni trenutak nastupa s
povratkom lika „Bruklin”, što inicira snažan emotivni naboj kroz relativizaciju i ponovno proživljavanje kolektivnih
traumatičnih iskustava.

Režija suptilno prepliće sadašnjost i prošlost, stvarajući intimni, a opet opšteljudski kontekst. Humor, uprkos
mučnim temama nasilja, otvara nove slojeve priče, dodajući i lokalni aspekt, dok glumačka postava vešto
balansira kroz razlike u vremenskom diskursu, pružajući duboki uvid u ljudsku prirodu.
 
651bf2a0b6890a4137730847_pra-faust-6.jpeg



(Pra)faust

Beogradsko dramsko pozorište


Dobro poznata Geteova tragedija koja u sebe sažima svu gorčinu, ali i svu milinu života čoveka vođenog strašću,
zalutalog u greh - poprimila je novu dimenziju u Liješevićevoj predstavi.

Kakvo je osveženje pogledati savremenu dramatizaciju remek dela svetske književnosti, koja nije dosadna ni istrošena,
a opet je verodostojna originalnom tekstu i ideji.

Metapoetički momenat preispitivanja originalnih stihova i prikaz kompleksnosti odabira pristupa obrade dela, vrlo su
vešto dočarani na početku „Prafausta”. Doajeni srpskog i hrvatskog glumišta, Svetozar Cvetković, Mirjana Karanović i
Ozren Grabarić, ali i talentovana, mlada Iva Ilinčić, vešto su oživeli Faustove junake na daskama BDP-a.

Lukavi Mefisto, požudni Faust i naivna Margareta, trio je čiji dijalog i dinamiku odnosa svi možemo da naslutimo duboko
u nama samima, što čini Fausta, ali i Prafausta, uvek aktuelnim i strastvenim komadom.
 
Besnilo

Narodno pozorište Sombor


Iako je somborsko pozorište poznato po predstavama svih žanrova, realizacija Pekićevog „Besnila”
svakako jeste nešto na šta publika nije navikla.

Za mene, upotreba mraka kao pozorišnog elementa doprinosi osećaju horor-predstave. Radnja je
smeštena na londonskom aerodromu Hitrou, gde spletom okolnosti dolazi do zarazne pandemije.
Ova priča pogađa mnogo dublje od same priče o virusu, jer nas podseća na ne tako davnu situaciju
u kojoj se našao svet za vreme pandemije Covid-a 19. Pitanje ljudskosti i solidarnosti u najtežim
momentima ljudske krize navodi nas da razmišljamo o tome da li je pandemija zla konstantno prisutna.

„Aerodrom je slika sveta u minijaturi”, kako kaže jedan od likova, stoga će gledalac stvarno moći da
vidi koliko ljudskih priča postoji na jednom običnom mestu kao što je aerodrom.

Da li će pitanje univerzalnog dobra uvek biti zastupljeno i koliko je važno za čovečanstvo da misli da
postoji neko ko će zauvek da ih čuva i pazi?

Kako će na pojedince na aerodromu uticati virus i šta je to univerzalno i vanvremensko u delu i u svetu danas?

Da li moramo čekati najdrastičnije situacije da bi osvestili ljude oko sebe i brinuli jedni za druge?

To su samo neka od pitanja na koja daje odgovor ova iskreno emotivna i zastrašujuća predstava.




Screenshot_41.png
 

https://hocupozoriste.rs/vesti/krit...da-li-se-ista-promenilo-u-proteklih-pola-veka
https://hocupozoriste.rs/vesti/krit...da-li-se-ista-promenilo-u-proteklih-pola-veka
Razvojni put Bore Šnajdera

Jugoslovensko dramsko pozorište


Egon Savin, Aleksandar Popović i Nenad Jezdić, ah, kakav recept za uspeh!

Ova predstava prati „razvojni put” od dobrog i skromnog čoveka do korumpiranog političara.

Predstava, osim što nas zabavlja kroz duhovite replike, postavlja i duboka pitanja o ljudskoj prirodi.
Prikazivanjem jugoslovenskih problema delo nas podseća na to da kao društvo nismo mnogo odmakli,
već da se - vrtimo u krug.

Publici će kroz naizgled komične situacije biti zadat ozbiljan zadatak razmišljanja o svojim postupcima,
uticaju na društvo kao celinu i o važnosti očuvanja moralnih vrednosti u vremenu iskušenja moći i bogatstva.

RAZVOJNI-PUT-BORE-SNAJDERA-foto-Nebojsa-Babic-12-1920x1080.jpg


„Razvojni put Bore Šnajdera” nije samo predstava, već iskustvo koje nas podstiče na introspekciju,

ostavljajući nas sa dubokim razmišljanjima o sopstvenim putanjama i uticaju koji imamo u svetu oko nas.
 

Back
Top