комшија
Stara legenda
- Poruka
- 91.074
Preminuo Robert Badinter, političar koji je konstatovao smrt Jugoslavije
Badinter je u vrijeme raspada Jugoslavije bio je na čelu takozvane Badinterove komisije na osnovu čijeg je mišljenja priznata nezavisnost Hrvatske, Slovenije i BiH u postojećim granicama.
09 Feb 2024
U Francuskoj u 95. godini preminui bivši francuski ministar pravosuđa Robert Badinter, čovjek koji je proglasio kraj Jugoslavije, a u svojoj domovini najpoznatiji po ukidanju smrtne kazne 1981. godine.
Pravnik i aktivista za ljudska prava, Badinter je uveo važne zakonske reforme nakon što ga je socijalistički predsjednik Francois Mitterand, i sam protivnik smrtne kazne, imenovao ministrom pravosuđa, prenosi Hina, pozivajući se na agenciju Reuters.
Prijedlog zakona o ukidanju smrtne kazne bio je jedan od njegovih prvih poteza. Zakon je stupio na snagu 9. oktobr 1981.
“Pravnik, ministar pravosuđa, čovjek koji je ukinuo smrtu kaznu. Robert Badinter uvijek je bio na strani prosvjetiteljstva. Bio je utjelovljenje stoljeća, republikanske savijesti, francuskog duha”, ocijenio je francuski predsjednik Emmanuel Macron na društvenoj mreži X.
Premijer Gabriel Attal rekao je da je Badinter svaku sekundu svog života posvetio borbi za ono što je pravedno, borbi za temeljne slobode.
“Ukidanje smrtne kazne zauvijek će biti njegova ostavština za Francusku”, dodao je, prema AFP-u.
Robert Badinter rođen je u Parizu 30. marta 1928. u jevrejskoj porodici koja je emigrirala iz današnje Moldavije.
Jevrejski intelektualac, čiji je otac umro u njemačkom koncentracijskom logoru, Badinter je često bio meta mržnje francuske desnice.
Od marta 1986. godine, kada je Mitterand izgubio od konzervativca Jacquesa Chiraca, do marta 1995. godine, bio je predsjednik Ustavnog suda, a nakon toga bio je senator od 1995. do 2011. godine.
Arbitražna komisija
Zbog rješavanja jugoslovenske krize Evropska zajednica (EZ) pokrenula je u septembru 1991. mirovnu konferenciju, a njenom arbitražnom komisijom predsjedao je Badinter.Arbitražna komisija Mirovne konferencije o Jugoslaviji 7. decembra 1991. donijela je mišljenje da je SFRJ u procesu raspada.
Komisija je bila mišljenja i da su granice bivših federativnih jedinica ujedno i državne granice novonastalih zemalja, koje se mogu mijenjati samo dogovorom.
Članice EZ-a su 16. decembra 1991. odlučile u postojećim granicama priznati nezavisnost jugoslavenskim republikama, pa je 15. januara 1992. priznata nezavisnost Hrvatskoj i Sloveniji, a 7. aprila 1992. Bosni i Hercegovini.
U razgovoru za Novi list 2003. godine, Badinter je kazao kako se Komisija “u prvom redu oslanjala na temeljne principe međunarodnog prava, što smo jedino i mogli u situaciji u kojoj je bilo očito da je država Jugoslavija, koja je dotad postojala, bila u stanju raspada”.
“S druge strane, veoma važan element je bio i hrvatski Ustav… Taj je dokument bio napravljen na način da je zadovoljavao temeljne principe poštivanja vladavine prava i zaštite ljudskih prava. Što se tiče jugoslovenskog ustava iz 1974, njega nismo toliko uzimali u obzir, jer se radilo o ustavu zemlje koja se u tom trenutku nalazila u stanju disolucije”,rekao je za hrvatski dnevni list.
link
Нека је вечна слава Роберту Бадинтеру! Он и његова Комисија су народима и народностима Југославије саопштили истину да су границе између република постале државне још на Другом заседању Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) 29. Новембра 1943. године у Јајцу када су створене републике бивше СФРЈ и притом у документима АВНОЈ-а дефинисане као федералне државе. Балкански касапин, његова злочиначка удба и његова "посрбљена" ЈНА преко злогласне Тв Бастиље лагали су народе и народе Југославије да границе између република нису државне већ "административне" и да треба да се ратује за "Југославију-са-онима-који-у-њој-желе-да-остану", односно за Велику Србију у интерпретацији Хрвата Шешеља и његових кољача.
