Prednost ćirilici, kazne do milion dinara? Beograd -- Vlada Srbije formiraće savet za

[pivosok]

hrvati imaju jedan standard i ne odricu se ni kajkavice, cakavice . a ni dubrovacke knjizevnosti koja je pisana na cirilici.

- - - - - - - - - -

srpska latinica ne postoji. srbi su pisali i arapskim pismom i latinicom, ali dok je postojala srpska drzava korisecna je cirilica

- - - - - - - - - -

Рукопис одаје интелигентног и емотивног човека.

ja kad pisem rucno posle nedelju dana ne znam sta sam napisao.svrakopis

 

[Mračak@]

 

[Гамбино]

Закон о ћирилици у припремној фази
Предсједница Владе Републике Српске Жељка Цвијановић рекла је да је у припремној фази закон којим би ћирилица била нормирана као главно писмо у Републици Српској.
Жељка Цвијановић - Фото: РТРС
Жељка ЦвијановићФото: РТРС
- Формирана је радна група, Министарство просвјете и културе биће предлагач оваквог закона, окупљени су бројни стручњаци који треба да допринесу приликом израде овако важног закона, а суштина је јасна већ из наслова закона - рекла је Цвијановићева новинарима у Градишци.

Одговарајући на новинарско питање ко ће бити на компензационој листи СНСД-а за предстојеће изборе, она је рекла да се као предсједница Владе не бави тиме, јер има превише другог посла - да повећа плате и пензије, да уводи нова социјална права и доведе у ред финансијско стање, што је она и урадила.

- Партијски људи су за то задужени, ја се не бавим листама - поручила је Цвијановићева.

http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=306684

 

[Marko Mare Jaric]

Država daje subvencije građanima koji žele da se tetoviraju na ćirilici

BEOGRAD, 31. jul 2018, (Njuz) – Svi punoletni građani Srbije koji nameravaju da na svom telu istetoviraju natpis na ćiriličnom pismu, ubuduće mogu da očekuju subvencije države u vrednosti od 20.000 dinara, potvrđeno je Njuzu iz Ministarstva kulture.

Kako je objašnjeno ova mera deo je napora države da očuva tradicionalno srpsko pismo kao deo našeg nacionalnog identiteta.

Primetili smo da veliki broj mladih na svom telu tetovira izreke na kineskom i latinskom jeziku, pa smo pomislili, zašto naša omladina ne bi tetovirala srpske narodne poslovice na srpskom tradicionalnom pismu, koje spada u jedno od najlepših na svetu? Zašto na primer na latinskom tetovirati “Amor vincit omnia”, kad na srpskom može “Не стоји кућа на земљи него на жени“? Građani istetovirani na ćirilici imaće prvenstvo na šalterima organa državne uprave, kao i prilikom plaćanju u bankama, poštama i na kasama najvećih trgovinskih lanaca. Državnu granicu i rampe za plaćanje putarine na autoputevima prolaziće bez dužih zadržavanja – kaže ministar Vladan Vukosavljević, koji je pre nekoliko dana Vladi predložio osnivanje Saveta za očuvanje ćirilice.

Procedura za dobijanje subvencija biće maksmalno pojednostavljena, građanin koji želi da istetovira neki natpis na ćirlici dobiće vaučer u vrednosti od 20.000 dinara, sa kojim će otići do svog izabranog tattoo-majstora i platiti uslugu.

– Na vaučere imaju pravo i građani koji žele da naprave ispravke i sa latinične tetovaže pređu na ćiriličnu. To posebno važi za muškarce koji bi da na primer natpis “JNA Varaždin 1978.“ preprave u “Војска Србије, Варварин 2018.“ или “Volim te Zorice“ u “Волим те Горице“… – objašnjava ministar Vukosavljević.

Država se građanima neće mešati u izbor slova za ćirilične natpise, ali je nezvanično istaknuto da bi najbolje bilo da se odluče za “Miroslavljevo jevanđelje“, kao naš najstariji i najlepši font.

https://www.njuz.net/drzava-daje-subvencije-gradjanima-koji-zele-da-se-tetoviraju-na-cirilici/

 

[eremita]

Читав век прогоне ћирилицу
25 августа 2018



НИЈЕ никакво чудо да се највећа борба између два рата код самих Срба водила око ћирилице и латинице. За сто година то је толико ескалирало да данас ретко ко хоће да каже да је ћирилица била осмовековно једино српско писмо, него поручују да имамо апсолутну равноправност и једног и другог писма – каже, за “Новости”, професор Милош Ковачевић, један од учесника округлог стола који је, у оквиру 16. међународног конгреса слависта, јуче организован на Филолошком факултету.

Тема округлог стола, једна од три специјалне теме Конгреса, била је утицај Првог светског рата на словенски свет, тачније како су друштвене и политичке промене имале утицаја на развој језичких норми словенских језика у послератном периоду.


Једина се Србија 1918. године, према Ковачевићевим речима, одрекла чисте српске језичке политике и једина је прихватила заједништво унутар језичког решења и назив српскохрватски језик:

– Прихватила је аустороугарско решење као оно које би задовољавало Србе, али и саме Хрвате. Сама промена назива језика у Босни и Херцеговини после Великог рата показала је да Хрвати ни тада нису мислили о заједничком језичком решењу. Решење именовања језика у БиХ за време Аустроугарске заправо је предодредило ситуацију, не само после Првог, него и после Другог светског рата. Још више је предодредило ситуацију у самој Србији. Српскохрватски језик је у БиХ установљен под директним утицајем Аутроугарске, док је Србија то језичко решење имала као окупационо, о чему сведоче београдске новине које су излазиле на српскохрватском, мађарском и немачком. Једине граматике које су писали Срби из БиХ, Владимир Ћоровић 1913. и Никола Симић 1916, биле су граматике српскохрватског језика – објашњава Ковачевић.

Након завршетка рата 1918. године, додаје наш саговорник, Народно веће Срба, Хрвата и Словенаца за БиХ доноси одлуку да језик у БиХ треба звати српски или хрватски:
– Другим речима, преузима се одлука Хрватског сабора из 1867. године. Срби, и најзначајни међу њима Александар Белић, потпуно преузимају језичко решење које је БиХ напустила и усвајају назив српскохрватски језик. То језичко решење је еволуирало све до 1954. године, када постаје заједничко свима.

Ковачевић напомиње и да Срби до Великог рата нису имали готово ништа писано латиницом, те да је Аустроугарска забранила ћирилицу “као највећу препреку уласку Срба у европску цивилизацију”.
– Крфском декларацијом из 1917. одређено је да ће у новој ослобођеној краљевини ћирилица и латиница бити равноправна писма. Тиме је Србија направила неку врсту компромисног решења. Чим је латиница дошла као равноправна, почела је да истискује ћирилицу, јер су Срби у новој заједничкој држави, тежећи што већем заједништву, све више попуштали под утицајем других – каже Ковачевић.

ски језик. Такође, подсетио је и да су прокламовани циљеви Крфске декларације – заједнички језик и употреба оба писма – били изневУ свом излагању осликао је и контрадикторну ситуацију да је, у време Великог рата, Аустоугарска на терену Србије и БиХ употребљавала назив српскохрватски језик, али да је у Црној Гори и Хрватској био коришћен назив хрватерени већ у првом уставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, у којем је наведен српско-хрватско-словеначки језик, који није ни постојао.


МИЛАНОВИЋ: ТРАУМА ЗБОГ ЗАБРАНЕ ПИСМА

У оквиру овог округлог стола професор Александар Милановић (на слици)

је образлагао одраз језичке ситуације у време Првог светског рата у српској књижевности. Милановић је запазио да је за Србе под аустоугарском окупацијом далеко већа траума била забрана ћирилице него екавског изговора, те да су се неки после рата побунили против латинице као хрватског писма. Кроз мноштво књижевних примера, Милановић је илустровао и однос према југословенству и преименовању језика.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Citiraću jednog akademika po ovom pitanju, oko rasprave u Srpskoj književnoj zadruzi 1971. godine u vezi ćirilice:

Чини ми се да у предлогу друга Трифуновића има једна велика опасност за српску културу: затварање у ћирилицу. Српски је народ, подсетићу вас, мада то није нарочито потребно, и екавац и ијекавац, али и ћириличар и латиничар од памтивека. Носио је Стеван Првовенчани круну из Рима, иако је био одевен по византијској моди, а на новцима српским у средњем веку писало је подједнако ћирилицом и латиницом. Део српске културе у Дукљи латинички је или, барем добрим делом, и латински и латинички. Подсетићу вас на извесне српске писце који се зову, на пример, Змајевић, који је писао латиницом и српским језиком. За мене, не говорим у име Председништва, него у своје име, као културни историчар, за мене би било врло опасно инсистирати на једном писму. До сада, бар у историји српског народа, на томе није било инсистирано. Сигурно, појављују се други проблеми - прогона ћирилице. Тада треба дићи свој глас, али не да српски народ врши заузврат прогон латинице, која је такође и његово писмо.

Dok Hrvati prigrljavaju i glagoljicu i latinicu i ćirilicu (a možda i arebicu), neki Srbi bi želeli da se drugima što više stvari pokloni...

 

[Goran101]

Ćirilica je naše pismo, i ne traba da ga odbacujemo. Lepo je imati izbor, možete koristiti i ćirilično i latinično pismo.